Kosovo i Srbija: Putevi na severu i dalje blokirani, SAD protiv povratka srpskih snaga, ko treba da ukloni barikade

Srbi sa severa Kosova već šesti dan drže pod blokadom neke saobraćajnice, protestujući zbog hapšenja doskorašnjeg pripadnika Kosovske policije, a uporedo traju diplomatski napori da se problemi reše.

Za to vreme, Kosovska policija i dalje ne dozvoljava prelaz preko Jarinja i Brnjaka.

Srpsko stanovništvo, većinsko na sevberu Kosova, organizovalo je nove blokade posle hapšenja bivšeg pripadnika kosovske policije Dejana Pantića, kome je određen pritvor i koga prištinske vlasti terete za „terorističke akte“.

U četvrtak se očekuje da Vlada Srbije donese odluku o slanju zvaničnog zahteva međunarodnim snagama na Kosovu da dozvole povratak određenog broja srpskih snaga na sever kako bi se, kažu zvaničnici u Beogradu, zaštitilo većinsko srpsko stanovništvo.

Protivljenje predlogu Beograda već je izrazila Amerika, čiji je izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar izjavio: „Mi to kategorički odbacujemo i uopšte ne podržavamo“.

Eskobar i izaslanik Evropske unije za Balkan Miroslav Lajčak prethodna dva dana su razgovarali sa vlastima u Prištini i Beogradu o, kako je na Tviteru napisao evropski diplomata, o političkom rešenju koje bi smanjilo tenzije i omogućilo uklanjanje barikada.

Za sada, međutim, nije poznato kada bi barikade mogle da budu uklonjene niti ko će ih ukloniti.

Posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Eskobar je u intervjuu za RTS rekao da barikade na severu Kosova treba da uklone oni koji su ih i postavili, mirnim putem.

• Da li je moguć povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo
• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
• Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba
• Čije su Gazivode

Posle sastanka sa Lajčakom i Eskobarom u utorak, iz kabineta kosovskog premijera Aljbina Kurtija objavljeno je saopštenje u kojem se navodi da je „postignut dogovor da se uklone barikade na severu KiM“.

Posle sastanka, Lajčak je izjavio da je najbolji način da se barikade na severu Kosova i Metohije uklone političkim dogovorima, a ne buldožerima.

Za sada nije poznato da li će Kfor učestvovati u uklanjanju barikada na severu.

Nove napetosti na Kosovu plod su višemesečnih i višegodišnjih sukoba Beograda i Prištine.

Kosovo, koje ima pretežno etničku albansku većinu, otcepilo se od Srbije posle sukoba i NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, a 2008. je proglasilo nezavisnost.

Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova.

U prethodnih godinu dana bilo je više incidenata i blokada prelaza između Srbije i Kosova zbog registarskih tablica, da bi se Beograd i Priština konačno o tome dogovorili krajem novembra.

Više o tome pročitajte ovde.

Kako su počele nove blokade?

Kosovska policija saopštila je da su u subotu, 17. decembra njeni pripadnici bili napadnuti iz vatrenog oružja na različitim lokacijama u blizini jezera Gazivode, a policajci su, navode, uzvratili vatru u samoodbrani.

Akumulaciono jezero Gazivode, na severozapadu Kosova, nastalo je pregrađivanjem reke Ibar krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

Oko tri četvrtine jezera se nalazi u opštini Zubin Potok na Kosovu, gde većinski žive Srbiji, a ostatak je u opštini Tutin u Srbiji, a teritorija grada Novog Pazara takođe ima mali pristup obalama.

Više o jezeru Gazivode pročitajte ovde.

Kosovo je krajem prošle nedelje rasporedilo policiju u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom, što je dodatno pojačalo napetosti.

Vučić je rekao da se slanjem Kosovske policije na sever, krše prethodni mirovni sporazumi.

Poručio je i da planira da zatraži od mirovnih snaga NATO-a dozvolu da pošalju srpsku policiju i trupe u to područje, iako je priznao da su male šanse da se to odobri.

Vlasti u Beogradu kažu da je takav zahtev u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija, najvišim aktom do sada usvojenim o rešavanju pitanja Kosova.

Međutim, američki diplomata Gabrijel Eskobar je poručio da tako nešto ne dolazi u obzir.

Da li je realan i moguć povratak srpskih snaga na sever Kosova pročitajte ovde.

Ambasade Velike Britanije u Beogradu i Prištini su u zajedničkom saopštenju izrazile „duboku zabrinutost“ situacijom na severu Kosova i zatražile „hitno uklanjanje blokada na putevima na severu i prestanak svakog zastrašivanja i pretnji nasiljem“.

U zasebnom saopštenju, isto su zatražile i ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu i Prištini.

Zbog napetosti, predsednica Vjosa Osmani je odložila lokalne izbore u četiri opštine na Kosovu, koji su bili zakazani za 18. decembar, a ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok ocenila je da je „Kosovo smanjilo tenzije odlaganjem lokalnih izbora“.

„Nedavna retorika Srbije učinila je suprotno“, napisala je Berbok na Tviteru i ocenila da je povratak srpske vojske na Kosovo „neprihvatljiv“.

Šta se dešava na severu Kosova?

Situacija je i dalje mirna, ali napeta.

Barikade su postavljene na najmanje pet mesta, gde Srbi organizovano protestuju.

I dalje su neprohodni prelazi Jarinje i Brnjak, koje je kosovska policija u subotu zatvorila iz bezbednosnih razloga, nakon što su Srbi blokirali pojedine puteve.

U ponedeljak je održano ročište policajcu Dejanu Pantiću, optuženom za izvršenje terorističkog akta, a sud je odredio meru pritvora u trajanju od 30 dana.

Pantićevo hapšenje bilo je povod za početak blokade puteva.

Pantić je do nedavno bio pripadnik kosovske policije i radio je u Severnoj Mitrovici, 5. novembra odlučio da napusti prištinske institucije.

Šta je rekao Vučić?

Beograd traži puštanje uhapšenih Srba sa severa Kosova, a u jednom od poslednjih obraćanja pozvao je zapadne partnere da kažu koji dokument od pet potpisanih traže da se poštuje.

„Imam jednostavno pitanje za njih, a to je koje od pet važnih dokumenata koje su sami donosili žele da poštuju po pitanju KiM“, rekao je Vučić u snimku na Instagram nalogu.

Dan posle početka novih incidenata, Vučić je održao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, posle koje je pozvao Srbe na severu Kosova da „ne nasedaju na provokacije“, dodajući da je najvažnije da se radi na očuvanju mira.

Poručio je i da „ne sme biti napada na Euleks i KFOR“.

NATO, koji ima mirovne trupe na Kosovu, pozvao je sve strane da izbegavaju provokacije.

„Mi smo preduzeli odgovarajuće mere na zaštiti naše otadžbine, u skladu sa tim izdao sam najvažnija naređenja koja je Savet za nacionalnu bezbednost prihvatio“, rekao je Vučić, ali nije precizirao o kakvim naređenjima je reč.

Šta je rekao Kurti?

Premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je da „kriminalne bande da severu Kosova“ nemaju ni najmanji izgovor za barikade, jer je pitanje registarskih tablica rešeno, a izbori lokalni odloženi.

„U saradnji sa NATO i KFOR radimo na brzom i mirnom rešavanju situacije“, ponovio je Kurti na Tviteru.

Premijer Kosova prethodno je ocenio da Srbija želi povratak u prošlost.

„Žele povratak u vreme Miloševića i rata, kao i da se pitanje Kosova vrati u UN i što dalje od EU. Kosovo je evropska, demokratska i proamerička država.

„Sa ovim rukovodstvom koje ima, Srbija je autokratska, proazijska i militantna. Ne želimo sukob, želimo mir i napredak, ali ćemo na agresiju odgovoriti svom snagom koju imamo“, napisao je Kurti na Fejsbuku.

On je ocenio da su se „nelegalne strukture Srbije pretvorene u kriminalne bande“ otkrile sad „kad ni registarske tablice za vozila, ni datum izbora ne mogu da se koriste kao izgovor“.

Kurti je, kako prenosi Kosovo onlajn, naveo da je kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja u kontaktu sa komandantom Kfora i dodao da barikade „maskiranih kriminalaca na severu“ treba odmah ukloniti.

„Kosovo je zemlja slobodnih i vrednih građana, bez obzira na etničku pripadnost, veru, pol i godine. Zločinci i rusofili će propasti. Kosovo će pobediti“, napisao je Kurti na Fejsbuku.

• Miroslav Lajčak: „Sastanak Vučića i Kurtija u Briselu nije bio uzalud“
• Manuel Zaracin: „Pitanje je za Srbiju šta će biti sa njom ako ostane na pogrešnoj strani“ oko uvođenja sankcija Rusiji
• Ivica Dačić za BBC na srpskom: „Sankcije Rusiji zavise od interesa Srbije“

Šta je Rezolucija 1244?

Rezolucija 1244 usvojena je dan posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova koji je označio kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Između ostalog, potvrdila je „privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije“ – države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije – stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.

U Aneksu 2, stav 6, kaže se da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:

• vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom,
• obeležavanje/čišćenje minskih polja,
• održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine,
• održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

U odeljku „Drugi traženi elementi“ kaže se da će povratak srpskog osoblja biti ograničen na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade).

Zašto su blokirani putevi na severu Kosova?

Kosovska policija (KP) saopštila je da je privremeno zatvorila najpre granični prelaz na Jarinju, a potom i u Brnjaku, pozivajući stanovništvo da koristi ostale granične prelaze.

Stanovnici Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka postavili su barikade na magistralnom putu pošto je uhapšen bivši pripadnik KP Dejan Pantić, da bi sprečili njegovo odvođenje iz baze KP nadomak Jarinja u Prištinu, objavio je portal Kosovo onlajn.

Nešto ranije, KP je saopštila da je na graničnom prelazu Jarinje uhapsila Pantića, zbog sumnje da je umešan „u izvođenje terorističkog akta i napada na ustavni poredak“, zbog navodnog organizovanja napada na kancelarije Centralne izborne komisije (CIK) i na službenike CIK, kao i pripadnike KP.

Kosovska policija saopštila je da je u subotu uveče došlo do pucnjave, a kako su naveli, ljudi koji blokiraju puteve su „tri puta sa pucali na policijske jedinice u blizini jezera Gazivode“, i to sa „različitih lokacija“, a policija je „bila prinuđena da odgovori u samoodbrani“.

Kasnije te večeri, na patrolu Euleksa bačena je šok bomba u blizini sela rudare, saopštila je misija Euleksa na Kosovu.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]