Kosovo i Srbija: Vučić zamolio Srbe da se povuku sa barikada na severu, dobili snažne garancije EU i SAD da neće biti hapšenja

Devetnaestog dana protesta Srba sa severa Kosova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je sastanak sa njihovim predstavnicima i zamolio ih da uklone barikade.

Ovo je saopštio šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković na konferenciji u Vladi Srbije, dodajući da su dobili „nikada do sada jače garencije od SAD i EU“ da neće biti hapšenja ljudi sa barikada.

Kao najbolju vest, ipak, istakao je da je uhapšeni Dejan Pantić pušten u kućni pritvor.

„To je velika pobeda, pre svega srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, jer to pokazuje da Dejan Pantić nije kriv za to što je bio optužen, za nekakav terorizam.

To je bio izraz političkog obračuna Aljbina Kurtija sa Srbima na Kosovu i Metohiji“, rekao je Petković.

Dejan Pantić je jedan od bivših pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti, koji je uhapšen 10. decembra pod optužbom za napad na policiju i navodne „terorističke akte“.

Pre Pantića, uhapšen je Miljan Adžić, a potom i Slađan Trajković. Oni su među 600 bivših pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti koji su službu napustili početkom novembra.

Svi su optuženi za navodne „terorističke akte“, a Pantićevo hapšenje bio je direktan povod za početak protesta Srba i postavljanje barikada.

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države poručili su u zajedničkoj izjavi pres službe EU i Stejt departmenta, da su zabrinuti zbog napete situacije na severu Kosova i pozivaju sve na maksimalnu uzdržanost.

• Da li je moguć povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo
• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
• Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba
• Čije su Gazivode

Šta su rekli Kurti i Vučić?

Aljbin Kurti, kosovski premijer, začuđen je odlukom o prebacivanju Pantića u kućni pritvor.

„Pošto je štrajkovao glađu i imao problema sa srcem, mogao je da bude odveden u bolnicu, što je i razumljivo. Ali da li je to razumno? O tome odlučuje pravosuđe.

„Kada ste osumnjičeni za terorizam i poslati u kućni pritvor, zanima me da saznam ko je tužilac koji je podneo ovakav zahtev i sud koji je doneo ovu odluku“, rekao je Kurti na konferenciji za novinare u Prištini.

Dan pre informacije o prebacivanju Pantića u kućni pritvor, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je upravo govorio o toj opciji kao koraku ka rešavanju problema.

„Uhapsili su Pantića pod optužbom da je ratni zločinac, a nije bio dok je bio policajac.

„Dajte Pantiću da se leči, da ide u kućni pritvor ili makar da bude u Kosovskoj Mitrovici i tražimo da se poštuje ono što je potpisano još 2013. godine“, rekao je Vučić posle sastanka sa srpskim patrijarhom Porfirijem.

Prebacivanju Pantića u kućni pritvor prethodili su dani oštrih rasprava, poruka i poteza Beograda i Prištine.

Vlasti u Prištini su poručivale da će njihove snage ukloniti barikade ako to ne budu želele da učine međunarodne snage predvođene NATO-om (KFOR).

Beograd je odgovorio podizanjem borbene gotovosti Vojske Srbije na najviši stepen, a policija je stavljena pod komandu Generalštaba armije.

Upitana šta znači podizanje punog stepena borbene gotovosti, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić u utorak je odgovorila novinarima: „Da smo spremni da reagujemo, ukoliko neko napadne Srbe na Kosovu“.

Osim policajaca, i svi Srbi zaposleni u javnoj administraciji na Kosovu napustili su službu početkom novembra, nezadovoljni odlukama vlasti u Prištini, pre svega zbog stava da Zajednica srpskih opština nikada neće biti formirana, iako je ona predviđena ranije potpisanim Briselskim sporazumom.

Više o izlasku Srba iz kosovskih institucija pročitajte ovde, a šta je Zajednica srpskih opština možete da pronađete ovde.

Pozivajući se na odredbe ključnog dokumenta Ujedinjenih nacija – Rezoluciju 1244 – vlasti u Srbiji su podnele zvaničan zahtev KFOR-u da dozvoli povratak do hiljadu pripadnika srpskih snaga na sever Kosova, zbog, kako navode, zaštite većinskog srpskog stanovništva.

O zahtevu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić o čemu više možete da pročitate ovde.

KFOR još nije odgovorio na zahtev.

Beograd je poslednjih dana pojačao oružano prisustvo u blizini Kosova.

NATO, koji na Kosovu ima oko 3.700 trupa u sastavu mirovne misije, pozvao je sve strane da izbegavaju provokacije.

Evropska unija, koja ima misiju da uspostavi vladavinu prava na Kosovu, upozorila je da neće tolerisati napade na policiju EU ili krivična dela.

Srpska premijerka Ana Brnabić je prošle nedelje izjavila da smo „zaista na ivici oružanih sukoba“ i okrivila Prištinu za jednostrane poteze.

Na slobodi i Srbin uhapšen na Vidovdan

U sredu, 28. decembra, RTS je javio da je Nikola Nedeljković, koji je uhapšen pre pet meseci na Vidovdan, 28. juna na Gazimestanu, koji je bio u sudskom pritvoru u Kosovskoj Mitovici, pušten na slobodu.

Nedeljković je na putu za Beograd, nezvanično saznaje RTS.

Tri policajca, u svojstvu svedoka optužila su Nedeljkovića da je tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu uzvikivao „Ubij Šiptara“, što je pogrdni naziv za Albanca.

Nedeljković je uhapšen u trenutku kada je napuštao spomen-kompleks.

Od momenta hapšenja nalazio se u sudskom pritvoru u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Nikoli Nedeljkoviću, u Prištini je izrečena prvostepena kazna zatvora od osam meseci, zbog izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti.

Apelacioni sud u Prištini odlučio je početkom decembra da Nedeljkoviću za dva meseca umanji kaznu zatvora.

Zašto su Srbi blokirali puteve?

Nove napetosti na Kosovu plod su višemesečnih i višegodišnjih neslaganja Beograda i Prištine.

Kosovo, koje ima pretežno etničku albansku većinu, otcepilo se od Srbije posle sukoba i NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, a 2008. je proglasilo nezavisnost.

Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova.

U prethodnih godinu dana bilo je više incidenata i blokada prelaza između Srbije i Kosova zbog registarskih tablica, da bi se Beograd i Priština konačno o tome dogovorili krajem novembra.

Više o tome pročitajte ovde.

Srbi sa severa Kosova, gde su većinsko stanovništvo, već 19 dana drže pod blokadom nekoliko magistralnih pravaca, a u noći između 26. i 27. decembra postavljene su dve nove – jedna na mostu koji razdvaja Kosovsku Mitrovicu na severni (srpski) i južni (albanski) deo, kao i na novom mostu koji iz severnog dela Mitrovice vodi na magistrali put Mitrovica-Raška.

Novi protesti Srba počeli su posle vesti o hapšenju Dejana Pantića.

Barikade su postavljene na nekoliko važnih magistralnih saobraćajnica.

Na jednom od tih mesta, u selu Rudare, u četvrtak, 22. decembra održan je veliki protest Srba.

Dok Beograd tvrdi da vlasti u Prištini sprovode odmazdu nad Srbima koji ne žele da se povinuju njihovim odlukama, kosovski zvaničnici to negiraju.

Kosovo je krajem prošle nedelje rasporedilo policiju u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom, što je dodatno pojačalo napetosti.

Vučić je rekao da se slanjem Kosovske policije na sever krše prethodni mirovni sporazumi.

Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da je KFOR zatražio dodatno vreme kako bi se barikade uklonile, ali i kaže da je rok „pitanje dana“, te da će kosovske vlasti same da ih uklone ukoliko misija NATO-a to ne učini.

„Ovo su barikade ljudi u tamnim uniformama, ljudi koji su ćelavi, sa bradama, imitiraju Dražu Mihailovića (general Vojske Kraljevine Jugoslavije iz Drugog svetskog rata), Vagner brigade (ruska plaćenička grupa).

„Imaju puške i postavljaju barikade ne da ne bi prošla vozila, nego da se brani taj uniformisani i naoružani čovek koji bi pucao na vozila koja bi im se približila. Znači, ovo su ratoborne barikade“, ocenio je Kurti u intervjuu za Istraga.ba koji je vođen u subotu.

Predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić naredio je da vojska i sve jedinice MUP-a budu u najvišem stepenu borbene gotovosti, a odluka je usledila posle sastanka sa vojnim vrhom u ponedeljak.

Šta znači podizanje borbene gotovosti možete da pročitate ovde.

Vučić je u utorak uveče, zajedno sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije Milanom Mojsilovićem, obišao jedinice armije stacionirane između Kraljeva i Raške, u blizini Kosova.

Ko je uhapšen i šta kažu vlasti u Prištini?

Srbi sa severa Kosova su se samoorganizovali i teretnim kamionima i drugim većim vozilima blokirali puteve, tražeći oslobađanje uhapšenih sunarodnika.

Predrag Pantić, sin uhapšenog bivšeg pripadnika Kosovske policije Dejana Pantića, rekao je na protestnom skupu u mestu Rudare u četvrtak, 22. decembra, da je njegov otac kriv samo zato što je Srbin.

„Moj otac je kap koja je prelila čašu u moru jednostranih poteza, hapšenja i maltretiranja srpskog naroda. Narodu je ovde godinama teško. Svaki put kada smo mislili da ne može biti teže, iznenadili su nas“, naveo je on.

• Miroslav Lajčak: „Sastanak Vučića i Kurtija u Briselu nije bio uzalud“
• Manuel Zaracin: „Pitanje je za Srbiju šta će biti sa njom ako ostane na pogrešnoj strani“ oko uvođenja sankcija Rusiji
• Ivica Dačić za BBC na srpskom: „Sankcije Rusiji zavise od interesa Srbije“

Šta kaže KFOR o zahtevu Beograda?

KFOR je saopštio da „trenutno analizira nedavni zahtev Srbije“ za povratak do 1.000 pripadnika njenih snaga na Kosovo i Metohiju i da će ta misija NATO u pokrajini nastaviti da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja.

O zahtevu Beograda o povratku određenog broja snaga na sever Kosova, otvoreno se izjasnila Amerika.

Odlučno smo protiv toga jer bi vodilo u dalju militarizaciju, rekao je ranije Gabrijel Eskobar, izaslanik SAD za Balkan.

Šta je Rezolucija 1244?

Rezolucija 1244 usvojena je dan posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova koji je označio kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Između ostalog, potvrdila je „privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije“ – države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije – stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.

U Aneksu 2, stav 6, piše da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:

• vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom,
• obeležavanje/čišćenje minskih polja,
• održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine,
• održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

U odeljku „Drugi traženi elementi“ piše da će povratak srpskog osoblja biti ograničen na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade).

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]