Kosovo: Koliko je manje Srbije i kako izgleda stvarni život

Petar Đorđević ima 29 godina i živi sa roditeljima, verenicom i sinom u Gračanici pored Prištine, na Kosovu.

Nedavno je izvadio kosovski pasoš, uz koji je od početka godine moguće putovati u zemlje Evropske unije bez vize, a procedura za dobijanje je jednostavnija i jeftinija.

Zahtev se predaje u najbližoj policijskoj stanici, gotov je za desetak dana i košta ukupno 30 evra.

„Mnogo je praktičnije za ljude koji žive ovde da izvade taj pasoš, nego da pokušavaju bilo šta sa pasošem Koordinacione uprave (Srbije) koji ničemu ne vredi“, kaže Đorđević za BBC na srpskom.

Srbi sa Kosova mogu da dobiju pasoše koje je izdavalo posebno telo Srbije, ali na njega se ne odnosi vizna liberalizacija Evropske unije.

Više od 800 kosovskih Srba je tokom januara ove godine podnelo zahtev za kosovske pasoše, a blizu 300.000 građana Kosova različitih nacionalnosti je tražilo ovaj dokument tokom 2023 pisali su prištinski mediji.

• Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
• Paralelne institucije na Kosovu: „To proizvodi nove generacije koje samo znaju da mrze“
• Kako žive manjine na Kosovu i zašto retko ko tu vidi budućnost za decu
• Koliko vredi srpski, a koliko kosovski pasoš

Promene na Kosovu kao da jedna drugu prestižu, a svaka direktno utiče na svakodnevni život.

• Pored bezviznog režima, kroz višegodišnji dijalog Beograda i Prištine je rešeno pitanje registarskih tablica.
• Prištinske vlasti zatvorile su više privremenih organa Srbije.
• Nekada srpska, a danas slovenačka Komercijalna banka se povukla sa kosovskog tržišta, a za Poštu Srbije pitanje je kako će ubuduće da radi.
• Konačno, Centralna banka Kosova odlučila je da od 1. februara evro bude jedino sredstvo plaćanja, što znači da Srbi koji primaju dinare treba da ih menjaju u evre, što su mnogi od njih već godinama radili.
• Na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, trebalo bi da stižu računi za struju, prvi put posle decenija neplaćanja.

Upućeni smatraju da je većina tih odluka dogovorena sporazumom Beograda i Prištine u Ohridu početkom 2023. godine, čiji detalji nisu objavljeni.

Pominjući ovaj sporazum, Džim O’Brajan, pomoćnik američkog državnog sekretara, izjavio je da je „od oktobra, Srbija povukla dva važna koraka ka normalizaciji ili de fakto priznanju Kosova, kroz implementaciju registarskih tablica i carinskih dokumenata.“

Evro kao jedina valuta

Evro je već godinama bio zvanična valuta na Kosovu, ali je u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom moglo da se plaća u dinarima – bar nezvanično.

Odlukama kosovskih institucija, najpre je zabranjen ulaz novih novčanica dinara na Kosovo, ali je usled brojnih kritika stranih zvaničnika koje su tražile da se ta odluka odloži, uveden tromesečni period prilagođavanja.

Iako zapadni zvaničnici listom podržavaju uredbu da evro bude jedina valuta na Kosovu, američke i evropske diplomate su zabrinute za procenjenih 100.000 građama koji imaju dinarska primanja, pre svega, penzioneri, piše KosSev.

Njima Srbija novac isplaćuje i kroz paralelni sistem upravljanja – takozvane privremene organe.

Srbija na Kosovu ima 31.831 zaposlenog, 29.115 penzionera, kao i 31.586 korisnika socijalne pomoći, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On tvrdi da je cilj ove odluke Prištine „etničko čišćenja Srba sa Kosova“, dok kosovski premijer Aljbin Kurti kaže da se ne radi o kazni.

„Ne želimo nikoga da kaznimo, već samo da uvedemo zakonitost, ustavnost i regularnost, čak i na severu Kosova i svuda gde ima Srba na Kosovu, a to je zajednica koja ima i mene kao premijera i Ahmeta Ismailjija kao guvernera“, rekao je Kurti.

Redovi ispred banaka u Gračanici

Dinarski račun Petru Đorđeviću ne treba jer nema primanja iz Srbije, a nevladina organizacija Mlada aktivna Gračanica u kojoj je angažovan se uglavnom finansira projektima iz inostranstva.

„Primetna je vrsta panike u Gračanici, redovi ispred banaka i pošte su bili veći nego uobičajeno.

„Trenutno radi Pošta Srbije u Gračanici, ali se ne zna kako će dalje raditi“, opisuje Đorđević situaciju početkom februara.

Pošta Srbije će se truditi da nađe rešenje da nastavi poslovanje na Kosovu kao i do sada, izjavio je Zoran Đorđević, direktor preduzeća.

Značajan broj Srba s Kosova je imao račune u nekadašnjoj srpskoj Komercijalnoj banci, koja je u međuvremenu prodata NLB banci iz Ljubljane, a čijih je osam filijala zatvorene dan pre odluke Centralne banke Kosova o korišćenju evra kao jedine valute.

Neki su prebacili račune u Poštansku štedionicu, jedinu srpsku banku koja trenutno posluje na Kosovu i zasad ima filijale samo u Kosovskoj Mitrovici.

„Ljudi su i po naređenju poslodavaca iz srpskih institucija to radili.

„Kosovska vlada drži Srbe kao taoce, mada delom to čini i srpska vlada, jer nema konkretne podrške ljudima koji tu žive, već se samo koriste tokom kampanje“, kaže Petar Đorđević.

Prevoz dinara iz Srbije na Kosovo

Britanska kompanija Henderson Risk posluje na Kosovu već 24 godine i registrovana je i licencirana u Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova

Henderson godinama sarađuje i sa Narodnom bankom Srbije (NBS), prevozeći dinare do srpskih opština, kaže Dankan Bulivant, generalni direktor ove kompanije, za BBC.

Kompanija je najpre imala ugovor sa Ujedinjenim nacijama i misijom UNMIK kako bi im pomogli u transportu novca širom Kosova, objašnjava.

„Kao međunarodna kompanija, imamo odličnu saradnju sa svim zajednicama, jedino kriminal stvara probleme“, kaže Bulivant.

Tako je bilo sve do 7. februara, kada im nije bilo dozvoljeno da posao obave „otvoreno, u skladu sa jasnim procedurama“, prevozeći novac do trezora u Leposaviću.

Narodna banka Srbije je saopštila da je, u skladu sa višegodišnjom praksom, novac iz njenog vozilo na prelazu Jarinje, trebalo da preuzme Henderson, ali je vraćeno bez ikakvog obrazloženja.

To se ponovilo i nedelju dana kasnije.

„Mi ne radimo tajno ili usred noći, radimo godinama unazad.(…)

„Kažu da je proceduralno pitanje, a jasno je da je političko“, upozorava Bulivant.

Registarske tablice

U Gračanici, opštini sa većinskim srpskim stanovništvom, promena registarskih tablica na one sa oznakom Kosova, desila se, kaže Đorđević, „prećutno, striktno i brzo“ još pre desetak godina.

Da su neki od poslednjih poteza usaglašeni na političkom nivou Beograda i Prištine, ako ne i u javnosti, pokazuje i odluka Vlade Srbije da od 1. januara omogući da automobili sa tablicama kosovskih vlasti uđu i kreću se po teritoriji Srbije.

Time je okončano višegodišnje nepriznavanje dogovora o slobodnom kretanju postignutog još 2011.

Ubrzo je i Kosovo ukinulo identičnu obavezu za vozače automobila sa srpskim oznakama.

• Ko plaća koje račune na Kosovu
• Kosovske tablice prihvaćene u Srbiji od 1. januara
• „Srbi menjaju tablice sedam dana, a ja već deset godina“

Naplata struje na severu Kosova

Dok se od 2010. u Gračanici, jednoj od srpskih enklava južno od reke Ibar, redovno plaćaju računi za struju i vodu, na severu to nije slučaj.

Meštanima Gračanice je pre više od decenije na naplatu stigao i zaostali dug, često od nekoliko hiljada evra po domaćinstvu za period od 1999. godine.

To bi sada moglo da zadesi i stanovnike četiri opštine sa većinskim srpskom stanovništvom.

Od prvog januara, kosovski snabdevač strujom je počeo da beleži potrošenu energiju u ovim opštinama, ali detalji ugovora koji su potpisali KEDS i Elektrosever, ćerka firme Elektrodistribucije Srbije, i dalje su nepoznati.

Naplata bi, očekuje se, trebalo da reši i problem snabdevanja energijom i česte nestašice.

Srđanu Simonoviću iz nevladine organizacije Humani centar Mitrovica su se zbog lošeg napona pokvarila dva računara, a za kuvanje kafe na indukcionoj ploči treba 15 minuta.

Meštani su spremni da plaćaju struju, pokazuje istraživanje njegove organizacije, ali dosad nisu postojali tehnički uslovi.

„Nisu prijavljene zgrade, nisu prijavljeni stanovi, u tri opštine na severu katastar nije radio otkako se srpski povukao“ posle 1999, kaže Simonović.

Kancelarije kosovskog katastra počele su da rade proteklih meseci

Simonović je rešen da ostane u Mitrovici, ali ima utisak da i Beograd i Priština podstiču Srbe da odlaze.

„Beograd to čini suludom politikom i kadrovanjem koje je primer negativne selekcije“, kaže za BBC.

Ljudi su uplašeni kako za sopstvenu bezbednost, tako i za egzistenciju, hoće li dobijati plate i penzije i imati posao, dodaje.

„Radi se po principu partokratije: ako ste član Srpske liste (najveće među Srbima na Kosovu) ili je podržavate, moći ćete da živite bezbedno, ako ne, verovatno nećete imati posao“, tvrdi Simonović.

Kosovske institucije takođe ne izlaze u susret srpskom stanovništvu, kaže.

Srpske robe nema na rafovima

U junu 2023, kosovska vlada zabranila uvoz srpske robe, pravdajući odluku bezbednosnim pitanjima.

„Narod je navikao na robu iz Srbije, to se odnosi i na Albance, oni su navikli na plazmu i eurokrem, a toga nema na rafovima, ima nekih pandana koji se ne prodaju“, kaže Simonović.

Ipak, ni kada su rafovi bili puni, cene nisu bile pristupačne.

„Doskoro se svaki Srbin, koji je dolazio iz Srbije, vraćao punog automobila robe, jer je dole bila preskupa.

„Naši sunarodnici koji ne plaćaju PDV, struju i vodu, ucenjuju radnike, držali su cene više nego na ostatku Kosova“, opisuje Simonović.

Ni naplata poreza ne ide lako – od 374 registrovana biznisa na severu Kosova, porez je platilo 280, piše Radio Slobodna Evropa.

Ukidanje paralelnih opština u okolini Peći

Jedan od poslednjih tragova srpskog sistema upravljanja na Kosovu su takozvani privremeni organi, a i oni su na udaru prištinskih vlasti.

Predsednike tih struktura bira Vlada Srbije, a preko njih se sprovode projekti koji se finansiraju iz Beograda.

Proteklih nedelja, kosovska policija je zaplenili novac u nekoliko opština u centralnom i južnom Kosovu.

U Goraždevcu su uklonili srpsku zastavu, a u Osojanu zatvorili Dom zdravlja.

Darko Dimitrijević, urednik lokalnog Radija Goraždevac, kaže da su odlukama prištinskih vlasti najugroženiji najstariji i najranjiviji.

U danu kad smo razgovarali, Dimitrijević je posetio porodicu devojke sa teškoćama u razvoju.

„Oni imaju jedan lični dohodak iz Srbije i nisu mogli da podignu januarski: nema novca u pošti, policija je zatvorila poštu koja je isplaćivala novac.

„Isto je i sa penzionerima, povratnicima koji uglavnom žive bez dece. Oni se nalaze u bezizlaznoj situaciji“, kaže Dimitrijević.

Od 2012, ove paralelne opštine su imale sve manje aktivnosti, kaže.

„Bile su to kancelarije koje su bile most lokalnom stanovništvu do Vlade Srbije, da se prijave za subvencije za poljoprivredu, seme, veštačko đubrivo, kao i za socijalnu pomoć, razne potvrde.

„To su koristili i Albanci i ostale zajednice, diskutabilno je kako će dalje to raditi“, kaže Dimitrijević.

Dodaje da je preko tih kancelarija išla i izgradnja vrtića, puteva, domova zdravlja, puteva.

U Goraždevcu živi većinsko srpsko stanovništvo, oko 180 domaćinstava koja se uglavnom bave zemljoradnjom.

Meštani su „mahom integrisani u kosovske institucije“, što znači da već godinama plaćaju struju, vodu i poreze.

Na lokalnim izborima su dva puta izglasali albanskog kandidata Gazmenda Muhadžerija, jer je bio otvoren prema srpskoj zajednici, objašnjava Dimitrijević.

„Bio je ovo jedan od najboljih primera integracije unutar sistema.

„S druge strane, imate vlast Aljbina Kurtija, koja pod parolom vladavine prava sprovodi mere koje direktno ugrožavaju srpsku zajednicu“, kaže Dimitrijević.

Da li je to 17:0 za Prištinu?

Mirsad Vitija iz vladajuće kosovske partije Samoopredeljenje pobrojao je nedavne promene kao diplomatske pobede Prištine, rekavši da je samo u „januaru 17:0 za Prištinu“.

Petar Đorđević se nevoljko slaže, rekavši da su se „najveći koraci su se desili u poslednje dve godine, još otkako Kosovo pokušava da zaokruži nezavisnost“

„Taj rezultat 17:0 je čak i bolniji za Srbe koji ovde žive, verujem da misle da je mnogo veći“, kaže aktivista iz Gračanice.

Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]