Kosovo: Počeo popis, prvi put pitanja i o ‘ratnoj odšteti’

Demografska slika, ali imovinska karta Kosova, uskoro bi mogla da bude mnogo jasnija.

Tri puta odlagan, popis stanovništva, domaćinstava, stanova i kuća, konačno je počeo 5. aprila i trajaće do 17. maja.

Prvi put će se popisivati i šteta počinjena tokom sukoba 1998-1999. godine, kao i NATO bombardovanja.

Preliminarni rezultati očekuju se za tri meseca.

• Koliko je manje Srbije na Kosovu
• Kako žive manjine na Kosovu i zašto retko ko tu vidi budućnost za decu
• Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti

Prvobitno zakazan za 2021, popis je odložen zbog koronavirusa, a dva puta je odlagan i iz tehničkih razloga.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, na Kosovu je živelo oko 1,8 miliona ljudi.

Više od 1,6 miliona su se izjasnili kao Albanci, dok je Srba bilo oko 25.000, što je 3,4 odsto, mada je veliki broj njih bojkotovao popis.

Između dva popisa na Kosovu, potpisana su dva Briselska sporazuma i Ohridski sporazum, ali višegodišnji problemi Beograda i Prištine nisu rešeni.

Prvi put popis ‘ratne odštete’

Na popisu će moći da se prijavi „ekonomska šteta, iznos uništene imovine, ali i ubijeni, nestali, povređeni ili zatvoreni članovi porodica“ od 28. februara 1998. do 12. juna 1999. godine, rekao je Kosovski premijer Aljbin Kurti, a prenosi Kossev.

Popisivanje ‘ratne štete’ neophodno je kako za pregovore sa Srbijom, tako i za buduće članstvo u Evropskoj uniji, kažu iz Agencija za statistiku Kosova.

Kurti na ovaj način želi da izvrši pritisak na predsednika Srbije Aleksandra Vučića kako bi se sproveli postignuti dogovori, kaže Nedžmedin Spahiu, profesor Fakulteta političkih nauka iz Prištine, za BBC na srpskom.

Predstavnici Srba ponovo pozivaju na bojkot

Kurti je pozvao je sve stanovnike da se odazovu popisu, ali je Srpska lista, koju podržava zvanični Beograd, poručila da Srbi neće učestvovati na „lažnom popisu“ čiji je cilj „etničko čišćenje svega srpskog sa ovih prostora“.

Na bojkot su pozvale i druge stranke srpske zajednice na Kosovu, ističući da se popis „sprovodi u politički i bezbednosno najizazovnijem i najnepovoljnijem vremenu za Srbe“.

Popis 2011. godine nije sproveden u četiri opštine na severu Kosova, gde većinski živi srpsko stanovništvo.

U ostalim opštinama, Srbi su delimično učestvovali.

Posledice bojkota popisa 2024. godine najviše će se odraziti na srpsku zajednicu, smatra profesor Spahiu.

„Ovo je politički neumesan potez i ne razumem zašto se bojkotuje.

„Raspodela budžeta na opštinskom nivou radi se na osnovu broja stanovnika, ukoliko Srbi ne izađu na popis, biće uskraćeni za investicije, planiranja – najviše štete osetiće se srpska zajednica“, kaže Spahiu.

Međutim, Jovana Radosavljević iz Kosovske Mitrovice kaže da „uslovi nisu adekvatni, proces nije bio vidljiv u opštinama gde pretežno žive Srbi i stanovnici ne znaju kako će tačno popis da izgleda“,

„Ne znamo koliko je etničkih Srba među popisivačima“, kaže Radosavljević, direktorka organizacije Nove društvene inicijative, za BBC na srpskom.

Zbog svega toga, ponovo neće biti poznato koliko je tačno Srba na Kosovu.

Srpski zvaničnici navode da ih 95.000.

Radosavljević zamera što u popisu, za razliku od dijaspore, ne mogu da učestvuju raseljeni sa Kosova, većinom Srbi, ali i druge manjine, jer nije stvorena infrastrukutra.

Njih je nešto više od 200.000, procenjuje ona.

Oko 3.500 popisivača će stanovnicima postaviti 42 pitanja na jeziku kojim govore

Biće popisani i stanovnici koji žive na Kosovu, a nemaju njegovo državljanstvo, kao i dijaspora.

Popis će se vršiti na jeziku ispitanika.

Prema Zakonu o popisu stanovništva, svako ko odbije da pruži podatke ili da pogrešne informacije biće novčano kažnjen do 2.000 evra.

Ustav Kosova priznaje pored srpske i albanske, bošnjačku, tursku, romsku, egipćansku, aškalijsku i goransku zajednicu, kao i crnogorsku i hrvatsku.

Problemi sa jezikom

Izmir Zećiri, predsednik opštine Zubin Potok na severu Kosova, kaže da je većina srpskih matičara podnela ostavke posle poziva Srpske liste na bojkot popisa.

„Ostala su samo dva i ovo je znak da imam problema. U severnim opštinama biće tehničkih problema.

„Ima problema i sa jezikom na kojem je dokumentacija“, rekao je za Koha ditore.

Zećiri je jedan od dvojice gradonačelnika opština sa većinskim srpskim stanovništvom izabranih na lokalnim izborima u aprilu 2023. koje su Srbi bojkotovali, prvenstveno zbog odbijanja prištinskih vlasti da se formira Zajednica srpskih opština (ZSO).

Ova institucija, iako predviđena takozvanim Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, do danas nije osnovana i pored snažnog međunarodnog pritiska.

Mesec dana posle izbora izbili su nemiri na severu Kosova, a okidač je bio ulazak novoizabranih gradonačelnika albanske nacionalnosti u tri opštine u kojima su Srbi većina u zgrade lokalnih samouprava, uz asistenciju Kosovske policije.

Profesor Spahiu podseća da je bojkot lokalnih izbora srpskoj zajednici naneo mnogo štete.

„To je pomoglo Vladi Kosova da uradi sve što je uradila poslednjih godinu dana“, dodaje on u telefonskom razgovoru.

• Vučić i Kurti saglasni sa evropskim predlogom za Kosovo, kaže Borelj
• Jedan dan u Zvečanu: BBC na severu Kosova dve nedelje posle najnovijih sukoba
• Paralelne institucije na Kosovu: „To proizvodi nove generacije koje samo znaju da mrze“

Popisi u regionu

Popis stanovništva Uu Crnoj Gori je trebalo da bude održan 2021, ali je odložen zbog pandemije korona virusa, dok ga 2022. nije bilo, kako je obrazloženo, iz tehničkih razloga.

Održan je krajem 2023. godine.

U Bosni i Hercegovini je prvi i poslednji popis od kraja rata 1990-ih održan 2013. godine.

Tenzija je bilo po pitanju nacionalnosti, vere i jezika, a novi popis Bosna i Hercegovina ne uspeva da organizuje već nekoliko godina.

U Severnoj Makedoniji je popis često bio sporan zbog, između ostalog, odredbe da 20 odsto stanovništva mora da živi u opštini da bi jezik te zajednice bio službeni, što ispunjava samo albanska zajednica.

Konačno je popisala stanovnike 2022. godine.

Te godine je popis sprovela i Srbija.

Pogledajte i ovu priču sa Kosova

Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]