Tekst će biti ažuriran novim informacijama
Vozila Kfora raspoređena su na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, dan pošto su predstavnici Beograda i Prištine postigli dogovor oko registarskih tablica.
Pripadnici specijalnih jedinica Kosova, Rosu, povukli su se sa Jarinja.
Dogovor između Beograda i Prištine oko registarskih tablica je postignut, saopštio je glavni izaslanik Evropske unije za Kosovo Miroslav Lajčak.
On je na Tviteru postavio fotografiju dogovora koji sadrži tri tačke.
„Imamo dogovor! Nakon dvodnevnih intenzivnih pregovora, upravo je postignut sporazum o deeskalaciji i putu napred“, napisao je Lajčak.
Glavna odredba jeste da će se na grbove na registarskim tablicama Srbije i Kosova od 4. oktobra na prelazima lepiti nalepnice, kako bi se prekrila državna obeležja.
To je način da se reši aktuelna kriza, dok će radna grupa sastavljena od predstavnika Beograda, Prištine i Evropske unije imati prvi sastanak 21. oktobra, kako bi se trajno rešio problem.
- „Srbi tablice menjaju sedam dana, a ja to radim već deset godina“
- Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
- Koliko vredi srpski, a koliko kosovski pasoš
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su obe strane dogovorile da se 2. oktobra povuku sa prelaza Jarinje i Brnjak.
Snage KFOR-a će se istog dana rasporediti na prelazima i obezbeđivati sigurnost naredne dve nedelje.
„Nema više skidanja tablica, naplate od pet evra za bilo šta“, rekao je Vučić.
„Nema više probnih tablica, dozvolili smo slobodu kretanja ljudi i robe.“
Predsednik Srbije rekao je i da će vozila sa tablicama koje izdaje Srbija za opštine na Kosovu i dalje moći da se koriste, ali „jasno u praksi samo na severu Kosova, a ne i južno od Ibra, gde Srbi već uveliko imaju kosovske tablice“.
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da je srpska strana u Briselu postavila četiri uslova i da oni nisu ispunjeni.
Kurti je rekao da je dogovorom utvrđen reciprocitet registarskih oznaka na vozilima.
„S obzirom da će registarske tablice Kosova u Srbiji biti pokrivene državnim simbolom, sve registarske tablice Srbije bez razlike takođe će biti pokrivene svojim simbolom na teritoriji naše države“, naveo je on.
Kurti je poručio, kako prenosi Klan Kosova da „sada počinje era kada Srbija počinje da uči i uzvraća“.
Ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri pozdravio je postizanje dogovora u Briselu o smirivanju situacije na severu Kosova i Metohije.
„Odlične vesti! Sve je moguće kroz ozbiljan i posvećen dijalog“, naveo je Godfri na Tviteru.
Šta je potpisano
U Briselu je postignut načelni dogovor o situaciji u vezi sa registarskim tablicama.
Sporazum predviđa tri tačke.
Prvo, od ponedeljka Kosovo i Srbija počeće da koriste nalepnice umesto da menjaju tablice, odnosno ni sa jedne strane neće biti korišćene privremene registarske tablice.
Drugo, biće obrazovana radna grupa koja će u roku od šest meseci pronaći trajno rešenje za slobodno kretanje vozila. Radna grupa bi trebalo da počne da radi 21. oktobra.
I treće, u subotu će KFOR biti raspoređen na prelazima, a posle nekoliko sati biće zamenjena Specijalna policija, koja će paralelno sa barikadama napustiti prelaze.
Šta kaže Beograd
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je srpska strana u Briselu prihvatila predlog za deeskalaciju situacije na severu Kosova i Metohije.
„Mislim da smo došli do neke vrste kompromisnog rešenja, kojim sam zadovoljan i smatram da je važan za našu stranu“, naveo je Vučić.
„Previđeno je povlačenje ROSU i to je pokazatelj da će u budućnosti takve akcije Albanca naići na otpor srpskog stanovništva.“
Vučić je istakao da Srbiji predstoji težak period i teška borba oko formiranja Zajednice srpskih opština.
„Ne verujem da žele da pristanu na to“, rekao je on.
„Moguće je da dođu i kažu: ‘A mi nećemo’. Moguće je da će da nastave kampanjom protiv Srbije. Važno je da razgovaramo i ne pravimo odnos neprijateljstva“.
- Zašto je važna Zajednica srpskih opština
- Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
- Da li demonstracije na Kosovu 1981. godine i danas imaju posledice
On je rekao da misli da je „sporazum fer prema građanima“.
Mane sporazuma, rekao je Vučić, su što će do rešenja doći u periodu od šest meseci.
„Mi smo ti koji su uveli stiker režim za njih, oni ne mogu da uvode probne tablice, ali će na srpski amblem da stave stiker i nema nikakvih troškova“, rekao je predsednik Srbije.
Druga mana je da sporazum omogućava korišćenje srpskih tablica, ali realno će to biti moguće samo na severu Kosova, dodao je on.
Šta kaže Priština
Povodom dogovora da specijalne jedinice kosovske policije ROSU napuste Jarinje i Brnjak do 2. oktobra, premijer Kosova Aljbin Kurti je napisao na Fejsbuku da su one tamo boravile od 20. septembra kako bi zaštitile prelaze zbog blokade.
„Pošto će oni (Srbi sa barikada) otići, naša specijalna jedinica ne mora da ostane tamo, ali uvek ostaje spremna da interveniše u bilo kom sličnom kršenju u budućnosti“, rekao je on.
„Naravno, naša granična policija će u budućnosti nametati reciprocitet registarskih tablica.“
Glavni pregovarač Kosova Besnik Bisljimi se odmah nakon završetka susreta u sredu uveče vratio u Prištinu.
Bisljimi je još u sredu rekao novinarima da je „načelan dogovor postignut“, između ostalog da se na administrativnim prelazima više neće skidati tablice, niti će se izdavati probne tablice, i ta mera bi trebalo da počne da se primenjuje u ponedeljak, prenela je Televizija N1.
„Ovo je bio naš cilj – da imamo ravnopravan tretman“, izjavio je Bisljimi nakon susreta u sredu.
Poruke iz inostranstva
Miroslav Lajčak se na Tviteru zahvalio i Gabrijelu Eskobaru, novom američkom izaslaniku za Zapadni Baklan i odnos Beograda i Prištine.
Eskobar je, napisao je Lajčak, proveo poslednje dane u Briselu, u znak podrške dijalogu uz posredovanje Evropske unije.
„Jedinstvo EU i SAD ključno je za uspeh na Zapadnom Balkanu“, napisao je Lajčak uz fotografiju njih dvojice na Tviteru.
Eskobar je rekao da misli da mogu da pomognu Balkanu da prebrodi veoma težak period, preneo je Rojters.
„Nadam se da će se na kraju više integrisati u Evropsku uniju“, rekao je Eskobar.
Dok su predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država pozdravili dogovor, zamenik portparola Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksej Zajcev optužio je kosovske vlasti da su „grubo i cinično“ prekršile obaveze u oblasti slobode kretanja na administrativnom prelazu Jarinje i Brnjak.
Sporazum od 14. septembra 2016. godine govori, dodao je Zajcev, „da Kosovo produžava važenje registracija na pet godina nakon čega će strane ponovo razmotriti to pitanje uz posredovanje EU u slučaju neophodnosti“.
Prema njegovim rečima, „jasno je da bi razmatranje trebalo da bude za pregovaračkim stolom uz učešće predstavnika strana potpisnika“.
„Umesto toga, prištinske vlasti su poslale specijalne snage pokušavajući da nametnu rešenje koje im odgovara“, naveo je Zajcev.
Šta je prethodilo dogovoru
Problem između Srbije i Kosova izbio je 20. septembra.
Dve nedelje trajali su protesti Srba sa Kosova i blokada prelaza Srbije i Kosova zbog odluke vlasti u Prištini da zabrane srpske registarske tablice.
Tako su za tablice sa oznakom ‘KM’, koje se izdaju u Srbiji postale nevažeće, iako je to dogovoreno Sporazumom o slobodi kretanja, koji su Beograd i Priština potpisali još 2011. godine.
„Ovih tablica ima gotovo 9.500 i niko ne zna šta će biti sa ovim automobilima“, rekla je na početku blokade za BBC na srpskom Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa.
Za tablice koje Srbija izdaje za gradove u Srbiji, sa oznakama gradova poput Beograda, Novog Sada i Niša, vlasti Kosova uvele su probne tablice, uz plaćanje takse od pet evra.
Prethodnih dana, žitelji severa Kosova srpske nacionalnosti, nezadovoljni odlukom kosovskih vlasti da zabrane ulazak automobila sa srpskim registarskim oznakama, organizovali su blokade dva prelaza – Jarinje i Brnjak – a tamo su raspoređene i kosovske specijalne policijske jedinice ROSU.
To područje su nadletali avioni Vojske Srbije u više navrata, što je posebno osudilo ministarstvo spoljnih poslova Albanije.
Putnici koji prelaze preko Jarinja prinuđeni su bili da sa kosovske strane pešice hodaju oko četiri kilometara magistralnim putem do samog prelaza, ili nazad, a u jednom delu puta se provlače između vozila, vukući kofere i torbe, piše portal Kossev.
U blizini Jarinja pojavili su se i vojnici misije Kfora, a portal Kosovo onlajn preneo je da se radi o pripadnicima američkih, poljskih i kanadskih snaga.
Predstavnici kosovskih i srpskih vlasti prepucavali su se o motivima, razlozima i legalnosti odluke Prištine o zabrani srpskih registarskih tablica.
Deo srpske vojske u Raškoj je bio u stanju povišene borbene gotovosti, prema naređenju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a garnizon u vojnoj bazi Rudnica posetio je ministar odbrane Stefanović, u društvu ambasadora Rusije.
Radio-televizija Srbije u četvrtak, 23. septembra objavila je da su pripadnici ROSU, specijalnih jedinica kosovske policije pretukli trojicu Srba i da su oni smešteni u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici.
Policija Kosova demantovala je navode o prebijanju Srba na prelazu Brnjak, prenela je agencija Beta.
Direktor KBC Kosovska Mitrovica Zlatan Elek rekao je za RTS da su kod hospitalizovanih Srba uočene „povrede kao posledica udaraca najverovatnije kundacima i nogama“.
U saopštenju policije navodi se da su „policajci zadržali, proverili, a zatim pustili trojicu vozača kosovske nacionalnosti, koji su dobili uputstva da se jave u policijsku stanicu Južna Mitrovica“.
Dok su vozači iz Srbije, kako su rekli za BBC na srpskom, bili zatečeni odlukom kosovskih vlasti da zabrane srpske tablice, za profesora Fakulteta političkih nauka u Prištini Nedžmedina Spahiua ona nije bila iznenađenje.
Objasnio je da su Priština i Beograd tu odluku potpisali još 2011, a potom i 2016. godine, ali mu je jasno da su „ljudi sa severa Kosova ljuti“.
„Kada naučite komšiju da prelazi pet godina preko vaše njive besplatno, a onda mu zabranite odjednom – on će biti nezadovoljan“, kaže on.
„Mi istu taksu plaćamo Srbiji godinama“, kaže Spahiu za BBC na srpskom.
Vozači sa Kosova godinama unazad ne mogu da uđu u Srbiju sa tablicama koje imaju oznaku ‘RKS’ (Republika Kosovo), već ih pri ulasku menjaju za privremene tablice sa grbom Republike Srbije.
Kako su reagovale strane sile pre dogovora
Predsednik Evropskog Saveta, Šarl Mišel, pozvao je na deeskalaciju situacije na Severu Kosova i nastavak pregovora u Briselu.
„Vreme je za Srbiju i Kosovo – Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, da načine korak nazad i dovedu do deeskalacije, uključujući povlačenje jedinica Specijalne policije i uklanjanja barikada“, poručio je Mišel u objavi na Tviteru.
Ministarstvo spoljnih poslova Albanije pozvalo je Srbiju da „povuče oružane snage upućene na granicu sa Kosova“.
Albanija je, ističe se u saopštenju za javnost, posebno zabrinuta zbog „raspoređivanja srpskih oružanih snaga u blizini granica sa Kosovom i vojnih aviona koji lete blizu i iznad vazdušnog prostora Kosova, što podstiče pojedince na izazivanje nemira i nasilja, kao i na destabilizaciju Kosova“.
Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko i izaslanik odbrane general-major Aleksandar Zinčenko bili su sa srpskim zvaničnicima u obilasku vojnih snaga Srbije u blizini prelaza sa Kosovom.
„Kod nas u Moskvi ta situacija izaziva veoma veliku zabrinutost“, rekao je tada ambasador Rusije.
Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
