Policija i mehanizacije — Smena policijske straže prolazi pored mehanizacije kojom su blokirani putevi kod prelaza Jarinje i Brnjak

Tekst će biti ažuriran novim informacijama

Blokada prelaza Jarinje i Brnjak ušla je u drugu nedelju, a tamo se nalazi teška mehanizacijom, koju su Srbi sa severa Kosova postavili zbog odluke kosovskih vlasti da zabrane srpske registarske tablice.

Prelaze – koje od prošle nedelje obezbeđuju kosovske specijalne policijske jedinice – tokom vikenda su nadletali su avioni Vojske Srbije u više navrata, što je posebno osudilo ministarstvo spoljnih poslova Albanije.

Dok blokada traje, zvaničnici iz Beograda i Prištine nastavljaju nadmetanje javnosti i uveravaju – da se zalažu mirno rešenje.

Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je i da je u razgovoru sa čelnicima NATO, koji su ga uverili da će zaštiti srpsko stanovništvo, poručio da neće čekati duže od 24 sata na reakciju ove alijanse.

Premijer Kosova Aljbin Kurti u ponedeljak ujutru se sastao sa komandantom Kfora i rekao da nema informacije da se ta misija sprema da interveniše na severu Kosova.

Kurti se u ponedeljak u Prištini sastao sa premijerom Albanije sastao Edijem Ramom, predsednikom vlade Albanije, koji je pojavljivanje letelica Vojske Srbije ocenio je kao „teatralne poteze Srbije“.

Pripadnici Vojske Srbije u ponedeljak ujutru su bili parkirani na putu koji vodi ka administrativnom punktu Jarinje, prenela je Radio-televizija Srbije.

Deo srpske vojske u Raškoj je u stanju povišene borbene gotovosti, prema naređenju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a garnizon u vojnoj bazi „Rudnica“, posetio je ministar odbrane Stefanović, u društvu ambasadora Rusije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija ničim nije prekršila Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovi priština i svi u međunarodnoj zajenici ‘gromoglasno ćute'“, kaže Vučić.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da nastavlja da pažljivo prati situaciju na severu Kosova i poručio obema stranama da su „neprihvatljive“ sve dodatne provokacije ili jednostrane i nekoordinisane akcije.

„Srbija i Kosovo moraju bezuslovo da deeskaliraju situaciju na terenu, time što će odmah povući specijalne policijske jedinice i skloniti blokade na putevima“, naveo je Borel u saopštenju Evropske službe za spoljne poslove.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je nakon razgovora sa Vučićem i Kurtijem napisao na Tviteru da je potrebno spustiti napetosti na severu Kosova i vratiti se dijalogu.

I spoke to @avucic of #Serbia & @albinkurti of #Kosovo about the need to de-escalate in the north of Kosovo. It’s vital both Belgrade & Pristina show restraint & return to dialogue. @NATO_KFOR’s mandate remains to ensure a safe & secure environment & freedom of movement for all.
— Jens Stoltenberg (@jensstoltenberg) September 26, 2021

Kurti je ranije rekao da će Priština ukinuti uredbu o tablicama, kada isto učini i Beograd, ali za Vučića to bi značilo bi Srbija time zapravo priznala nezavisnost.

Većih napetosti na samim prelazima sada nema, dok se pripadnici kosovske jedinice za specijalne operacije ROSU svakodnevno smenjuju na straži, prolazeći pored teške mehanizacije kojom su nezadovoljni Srbi sa severa Kosova blokirali puteve i prelaze – koji se mogu preći samo peške.

Šta se dešava na prelazima

Kosovske vlasti su od 20. septembra 2021. zabranile srpske tablice.

Tako su za tablice sa oznakom ‘km’, koje se izdaju u Srbiji postale nevažeće, iako je to dogovoreno Sporazumom o slobodi kretanja, koji su Beograd i Priština potpisali još 2011. godine.

„Ovih tablica ima gotovo 9.500 i niko ne zna šta će biti sa ovim automobilima“, kaže za BBC na srpskom „Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa.

Za tablice koje Srbija izdaje za gradove u Srbiji, sa oznakama gradova poput Beograda, Novog Sada i Niša, vlasti Kosova uvele su probne tablice, uz plaćanje takse.

Dok su vozači iz Srbije, kako su rekli za BBC na srpskom, bili zatečeni odlukom kosovskih vlasti da zabrane srpske tablice, za profesora Fakulteta političkih nauka u Prištini Nedžmedina Spahiua ona nije bila iznenađenje.

Objašnjava da su Priština i Beograd tu odluku potpisali još 2011, a potom i 2016. godine, ali mu je jasno da su „ljudi sa severa Kosova ljuti“.

„Kada naučite komšiju da prelazi pet godina preko vaše njive besplatno, a onda mu zabranite odjednom – on će biti nezadovoljan“, kaže on.

„Mi istu taksu plaćamo Srbiji godinama“, kaže Spahiu za BBC na srpskom.

Vozači sa Kosova godinama unazad ne mogu da uđu u Srbiju sa tablicama koje imaju oznaku ‘RKS’ (Republika Kosovo), već ih pri ulasku menjaju za privremene tablice sa grbom Republike Srbije.

Vodič za razumevanje tablica na Kosovu

KS (Kosovo) – neutralne tablice, čije je izdavanje prestalo u septembru 2020. Iako su neki očekivali da će biti produženo, već godinu dana se zna da njihovo važenje prestaje septembra 2021. godine
RKS (Republika Kosovo) – tablice koje izdaju kosovske institucije. U Srbiji nisu važeće i svi koji u Srbiju ulaze sa ovim tablicama već godinama moraju da dobiju probne
KM, PR, UR i slično – tablice koje izdaje Srbija za gradove i opštine na severu Kosova. One su od 20. septembra zvanično nevažeće i nije jasno šta će biti sa njima
BG, NS, KG i slično – tablice za gradove u Srbiji koje izdaje Srbija. One su od 20. septembra takođe nevažeće na Kosovu, ali po sistemu recipročnosti, Kosovo će izdavati probne tablice na ulasku na njihovu teritoriju

Kolona vozila kosovske policije prošla je u nedelju ujutru kroz Zubin Potok na putu za Brnjak, preneo je Klan Kosova, dok je u severnim opštinama u subotu zapaljen Centar za registraciju vozila u Zubinom Potoku, a sličan pokušaj je izveden u Zvečanu.

Dok prištinske vlasti navode da dve ručne bombe bačene u pravcu objekata nisu eksplodirale, iz optšine Zubin potok pozivaju da se ne iznose optužbe bez dokaza i kao moguć uzrok požara navode „zastarele instalacije“.

Na prelaze na severu u ponedeljak su poslate specijalne policijske jedinice Kosova, koje su tu, prema rečima Kurtija, „samo za zaštitu granične policije i graničnih prelaza“.

Nezadovoljni ovom odlukom, žitelji severa Kosova srpske nacionalnosti od ponedeljka blokiraju granične prelaze Brnjak i Jarinje teškom mehanizacijom.

Ljudi koji su bili u koloni pokušavajući da pređu granicu, morali su da ostave svoje automobile i bez njih se vrate kući.

Putnici koji prelaze preko Jarinja prinuđeni su da sa kosovske strane pešice hodaju oko četiri kilometara magistralnim putem do samog prelaza, ili nazad, a u jednom delu puta se provlače između vozila, vukući kofere i torbe, piše portal Kossev.

Prema navodima istog portala, na barikadama se nalaze zaposleni u državnim firmama na severu Kosova – školama, opštinama, ustanovama zdravstvene zaštite.

Oni sede oko vatre, a čuje se i muzike – sprske patriotske pesme.

Radio Televizije Srbije javila je u petak uveče da su srpski helikopteri nadletali prelaz Jarinje.

U nekoliko navrata područje punkta Jarinje sa strane centralne Srbije nadletala su tri helikoptera. Odmah potom, dva borbena „aligatora“ nadletala su isti prostor, piše RTS.

Helikopteri su se ubrzo povukli ka centralnoj Srbiji.

Osim na prelazima, izdavanje je privremenih tablica za vozače iz Srbije bilo je moguće i u centrima za registraciju, a do sada ih je izdato više od 6.000

Srbi optužili pripadnike Rosu za prebijanje, policija demantuje

Radio-televizija Srbije u četvrtak, 23. septembra objavila je da su pripadnici ROSU, specijalnih jedinica kosovske policije pretukli trojicu Srba i da su oni hospitovalozovani u Kosovskoj Mitrovici.

Policija Kosova demantovala je navode o prebijanju Srba na prelazu Brnjak, prenela je agencija Beta.

Direktor KBC Kosovska Mitrovica Zlatan Elek rekao je za RTS da su kod hospitalizovanih Srba uočene „povrede kao posledica udaraca najverovatnije kundacima i nogama“.

U saopštenju policije navodi se da su „policajci zadržali, proverili, a zatim pustili trojicu vozača kosovske nacionalnosti, koji su dobili uputstva da se jave u policijsku stanicu Južna Mitrovica“.

Šta kaže Priština

Posle sastanka Saveta bezbednosti u Prištini u subotu uveče, kojim je predsedavao premijer Kosova Aljbin Kurti, izdato je saopštenje, preneo je Zeri.

U njemu se navodi da „kosovske institucije ostaju privržene očuvanju reda, javne bezbednosti i vladavine prava na celoj teritoriji Kosova“.

Premijer Kosova rekao je da privremene registarske tablice nisu odluka koja je usmerena protiv Srba na Kosovu.

„Naš cilj nije provokacija ili nestabilnost“, rekao je on.

„Sve što smo učinili je zakonito. Sprovodimo samo ono što se traži od isteklog sporazuma“.

On je dodao i da su odnosi sa Srbijom važni, ali da je „Kosovo nezavisna zemlja“ u kojoj tema dijaloga sa Srbijom nije među glavna tri prioriteta.

Kurti je dodao i da nije rekao da će dijalog u potpunosti zanemariti, ali da je dijalog sa Srbijom za Kosovo na šestom ili sedmom mestu liste od 10 prioriteta.

„Moje je mišljenje bilo da treba napraviti ustupak i staviti ga na četvrto mesto“, izjavio je Kurti.

„Ne može biti među glavna tri prioriteta, jer ga ne možemo tako tretirati, a građani su znali šta rade kada su glasali za nas kao demokratsku opoziciju i vratili nas na dužnost u vladi“.

Šta kaže Beograd

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici ‘gromoglasno ćute'“, naglasio je predsednik Srbije.

Vučić je ranije naredio podizanje borbene gotovosti za deo jedinica Vojske Srbije i MUP- a, navodi se u saopštenju ministarstva.

Kada bi Srbija povukla svoje mere prema Kosovu time zapravo priznala nezavisnost, smatra Vučić.

„Da povučemo mere da smo mi suverena država, a da oni nisu suverena država? Kad povučemo te mere, Kosovo je nezavisno i Srbija je priznala Kosovo“, rekao je.

Vučić je rekao da Brisel može da organizuje „šta god hoće“, misleći na sastanak između njega i Kurtija, i naglasio da on „neće da pristane na ono što oni misle da će da pristane“.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije, navodi se u saopštenju iz Vučićevog kabineta.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je u obraćanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku izjavila da je Priština iracionalnom demonstracijom sile rasplamsala veliku krizu ali da Beograd ostaje posvećen pronalaženju rešenja zasnovanog na kompromisu.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović obišli su deo srpskih snaga koje se nalaze u stanju povišene borbene gotovosti, a raspoređene su u okviru taktičkih grupa koje se nalaze u Garnizonu u Raškoj, vojnoj bazi „Rudnica“ i na pravcu ka administrativnom prelazu Jarinje.

Stefanović je naveo da je vojska spremna da svakog trenutka odgovori na sve izazove koji su pred nju postavljeni. Poručio je da će zaštititi svoj narod i da se neće ponoviti pogrom Srba.

Sa srpskim zvaničnicima su u obilazak išli i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko i izaslanik odbrane general-major Aleksandar Zinčenko.

„Kod nas u Moskvi ta situacija izaziva veoma veliku zabrinutost“, rekao je ambasador Rusije.

Za to vreme, predstavnici Evropske unije pozivaju na smirivanje tenzija i nastavak dijaloga, čemu se priključuju diplomate i iz drugih zemalja.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić je rekao da se na Kosovu odigrava „rat nerava“ i da će pobediti onaj ko zadrži hladnu glavu.

Dačić je kazao da mnogi „pale fitilj na Kosovu zato što ako je situacija mirna gubi se značaj njihove uloge kada se govori o međunarodnim predstavnicima“.

„Oni se godinama nalaze tu na Kosovu, pa i u BiH sa motivacijom da doprinesu regionalnom miru i stabilnosti. Šta bi oni radili ako bi zaista postojala regionalna stabilnost, ukoliko nema incidenata i reše se svi problemi“, naveo je Dačić.

Reakcije iz sveta

Predsednik Evropskog Saveta, Čarls Mišel, pozvao je na deeskalaciju situacije na Severu Kosova i nastavak pregovora u Briselu.

„Vreme je za Srbiju i Kosovo – Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, da načine korak nazad i dovedu do deeskalacije, uključujući povlačenje jedinica Specijalne policije i uklanjanja barikada“, poručio je Mišel u objavi na Tviteru.

Ministarstvo Evrope i spoljnih poslova Albanije pozvalo je Srbiju da „povuče oružane snage upućene na granicu sa Kosova“.

Albanija je, ističe se u saopštenju za javnost, posebno zabrinuta zbog „raspoređivanja srpskih oružanih snaga u blizini granica sa Kosovom i vojnih aviona koji lete blizu i iznad vazdušnog prostora Kosova, što podstiče pojedince na izazivanje nemira i nasilja, kao i na destabilizaciju Kosova“.

„Ovi akti su u suprotnosti sa međunarodnim sporazumima koji imaju za cilj da osiguraju red i stabilnost u tom delu regiona“, piše u saopštenju.

„Pozivamo sve aktere da pokažu suzdržanost i odmah pređu na dijalog“.

Dodaje se da će Albanija „kao saveznik u NATO-u i odgovorna članica Ujedinjenih nacija, učiniti sve što je u njenoj moći da podrži sve napore da se situacija odmah deeskalira i vrati dijalog“.

Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara sekretara za evropska i evroazijska pitanja i novi izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan rekao je u razgovoru za Glas Amerike da su SAD angažovane sa evropskim partnerima zbog pojačanih tenzija između Srbije i Kosova i da se nadaju napretku u narednih nedelju dana.

„Verujemo da obe strane treba da se uzdrže od štetne retorike i usmere pažnju na dijalog pod pokroviteljstvom EU, koji mi stoprocentno podržavamo“, rekao je on.

Član Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina Bodo Veber rekao je da je kriza na severu Kosova „posledica trajanje krize Zapada u vezi političkog dijaloga između Kosova i Srbije, ali i odsustva stvarnog, suštinskog resetovanja pregovora o konačnom, sveobuhvatnom sporazumu“.

„Tako nešto je moralo doći početkom godine od predsednika Bajdena i kancelarke Merkel, odnosno može jedino doći od vrha. Pošto je izostalo, 2021. predstavlja prelaznu godinu u kojoj pregovori, dijalog ostaje zaglavljen i ne može sa baš ništa suštinski rešiti“, rekao je on. .

I iz Moskve je stigla poruka zabrinutosti zaoštravanjem situacije na Severu Kosova, kao i poziv kosovskim vlastima da „neodložno povuku policijske snage iz tog dela“.

Specijalizirane policijske jedinice Euleksa raspoređene su od 20. septembra u izviđačkoj ulozi na graničnim prelazima Jarinje i Brnjak kako bi pratili sigurnosnu situaciju na terenu.

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.