Kosovo, Srbija i tablice: Ponovo funkcioniše saobraćaj na prelazima Srbije i Kosova – nalepnice umesto skidanja tablica

Tekst će biti ažuriran novim informacijama

Posle dve nedelje krize, blokade i političkih prepucavanja, normalizovan je saobraćaj na prelazima Srbije i Kosova i počela je primena režima nalepnica za vozila, na osnovu dogovora iz Brisela, javio je RTS.

Prema dogovoru Beograda i Prištine, uz posredovanje evropskih dilpomata, od ponedeljka, 4. oktobra na vozilima iz Srbije i sa Kosova na prelazima će biti lepljene nalepnice na grbovima na registarskim tablicama.

Nalepnice postoje u dve veličine i stavljeni su posteri sa objašnjenjem kako se koriste, izvestio je RTS sa administrativnih prelaza.

To je način za prevazilaženje aktuelne krize, dok će radna grupa sastavljena od predstavnika Beograda, Prištine i Evropske unije imati prvi sastanak 21. oktobra, kako bi se trajno rešio problem.

Od 20. septembra do ponedeljka, 4. oktobra dva prelaza između Srbije i Kosova blokirali su predstavnici Srba sa severa Kosova nezadovoljni odlukom vlasti u Prištini da praktično zabrani srpske registarske oznake.

Vlasti u Prištini su navele da su to uradile kao reciprocitet dosadašnjim merama koje je Beograd uveo za državljane Kosova i na osnovu ranijeg sporazuma iz Brisela.

Iz Beograda je potom poručeno da je reč o demoinstraciji sile vlasti u Prištini, da bi sve bilo rešeno u Briselu, uz posredovanje izaslanika Evropske unije.

• „Srbi menjaju tablice sedam dana, a ja već deset godina“
• Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
• Koliko vredi srpski, a koliko kosovski pasoš

Dogovor između Beograda i Prištine oko registarskih tablica je postignut u petak, saopštio je glavni izaslanik Evropske unije za Kosovo Miroslav Lajčak.

On je na Tviteru postavio fotografiju dogovora koji sadrži tri tačke.

„Imamo dogovor! Posle dvodnevnih intenzivnih pregovora, upravo je postignut sporazum o deeskalaciji i putu napred“, napisao je Lajčak.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su obe strane dogovorile da se 2. oktobra povuku sa prelaza Jarinje i Brnjak.

Snage KFOR-a su se istog dana rasporedile na prelazima i obezbeđivaće sigurnost naredne dve nedelje.

„Nema više skidanja tablica, naplate od pet evra za bilo šta“, rekao je Vučić.

„Nema više probnih tablica, dozvolili smo slobodu kretanja ljudi i robe.“

Predsednik Srbije rekao je i da će vozila sa tablicama koje izdaje Srbija za opštine na Kosovu i dalje moći da se koriste, ali „jasno u praksi samo na severu Kosova, a ne i južno od Ibra, gde Srbi već uveliko imaju kosovske tablice“.

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da je srpska strana u Briselu postavila četiri uslova i da oni nisu ispunjeni.

Kurti je rekao da je dogovorom utvrđen reciprocitet registarskih oznaka na vozilima.

„S obzirom da će registarske tablice Kosova u Srbiji biti pokrivene državnim simbolom, sve registarske tablice Srbije bez razlike takođe će biti pokrivene svojim simbolom na teritoriji naše države“, naveo je on.

Kurti je poručio, kako prenosi Klan Kosova da „sada počinje era kada Srbija počinje da uči i uzvraća“.

Ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri pozdravio je postizanje dogovora u Briselu o smirivanju situacije na severu Kosova i Metohije.

„Odlične vesti! Sve je moguće kroz ozbiljan i posvećen dijalog“, naveo je Godfri na Tviteru.

Šta je prethodilo dogovoru

Problem između Srbije i Kosova izbio je 20. septembra.

Dve nedelje trajali su protesti Srba sa Kosova i blokada prelaza Srbije i Kosova zbog odluke vlasti u Prištini da zabrane srpske registarske tablice.

Tako su za tablice sa oznakom ‘KM’, koje se izdaju u Srbiji postale nevažeće, iako je to dogovoreno Sporazumom o slobodi kretanja, koji su Beograd i Priština potpisali još 2011. godine.

„Ovih tablica ima gotovo 9.500 i niko ne zna šta će biti sa ovim automobilima“, rekla je na početku blokade za BBC na srpskom Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa.

Za tablice koje Srbija izdaje za gradove u Srbiji, sa oznakama gradova poput Beograda, Novog Sada i Niša, vlasti Kosova uvele su probne tablice, uz plaćanje takse od pet evra.

Prethodnih dana, žitelji severa Kosova srpske nacionalnosti, nezadovoljni odlukom kosovskih vlasti da zabrane ulazak automobila sa srpskim registarskim oznakama, organizovali su blokade dva prelaza – Jarinje i Brnjak – a tamo su raspoređene i kosovske specijalne policijske jedinice ROSU.

To područje su nadletali avioni Vojske Srbije u više navrata, što je posebno osudilo ministarstvo spoljnih poslova Albanije.

Putnici koji prelaze preko Jarinja bili su prinuđeni da sa kosovske strane pešice hodaju oko četiri kilometara magistralnim putem do samog prelaza, ili nazad, a u jednom delu puta se provlače između vozila, vukući kofere i torbe, piše portal Kossev.

• Čije su Gazivode
• Koliko se danas razumeju Srbi i Albanci i da li novi rečnik može da pomogne

Šta je potpisano

U Briselu je postignut načelni dogovor o situaciji u vezi sa registarskim tablicama.

Sporazum predviđa tri tačke.

Prvo, od ponedeljka Kosovo i Srbija počeće da koriste nalepnice umesto da menjaju tablice, odnosno ni sa jedne strane neće biti korišćene privremene registarske tablice.

Drugo, biće obrazovana radna grupa koja će u roku od šest meseci pronaći trajno rešenje za slobodno kretanje vozila. Radna grupa bi trebalo da počne da radi 21. oktobra.

I treće, u subotu će KFOR biti raspoređen na prelazima, a posle nekoliko sati biće zamenjena Specijalna policija, koja će paralelno sa barikadama napustiti prelaze.

Šta kaže Beograd

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je srpska strana u Briselu prihvatila predlog za deeskalaciju situacije na severu Kosova i Metohije.

„Mislim da smo došli do neke vrste kompromisnog rešenja, kojim sam zadovoljan i smatram da je važan za našu stranu“, naveo je Vučić.

„Previđeno je povlačenje ROSU i to je pokazatelj da će u budućnosti takve akcije Albanca naići na otpor srpskog stanovništva.“

Vučić je istakao da Srbiji predstoji težak period i teška borba oko formiranja Zajednice srpskih opština.

„Ne verujem da žele da pristanu na to“, rekao je on.

„Moguće je da dođu i kažu: ‘A mi nećemo’. Moguće je da će da nastave kampanjom protiv Srbije. Važno je da razgovaramo i ne pravimo odnos neprijateljstva“.

• Zašto je važna Zajednica srpskih opština
• Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
• Da li demonstracije na Kosovu 1981. godine i danas imaju posledice

On je rekao da misli da je „sporazum fer prema građanima“.

Mane sporazuma, rekao je Vučić, su što će do rešenja doći u periodu od šest meseci.

„Mi smo ti koji su uveli stiker režim za njih, oni ne mogu da uvode probne tablice, ali će na srpski amblem da stave stiker i nema nikakvih troškova“, rekao je predsednik Srbije.

Druga mana je da sporazum omogućava korišćenje srpskih tablica, ali realno će to biti moguće samo na severu Kosova, dodao je on.

Šta kaže Priština

Povodom dogovora da specijalne jedinice kosovske policije ROSU napuste Jarinje i Brnjak do 2. oktobra, premijer Kosova Aljbin Kurti je napisao na Fejsbuku da su one tamo boravile od 20. septembra kako bi zaštitile prelaze zbog blokade.

„Pošto će oni (Srbi sa barikada) otići, naša specijalna jedinica ne mora da ostane tamo, ali uvek ostaje spremna da interveniše u bilo kom sličnom kršenju u budućnosti“, rekao je on.

„Naravno, naša granična policija će u budućnosti nametati reciprocitet registarskih tablica.“

• Ko je Aljbin Kurti
• Kurti za BBC: „Analiziraćemo sa Bajdenom nejasnoće Vašingtonskog sporazuma“

Glavni pregovarač Kosova Besnik Bisljimi se odmah nakon završetka susreta u sredu uveče vratio u Prištinu.

Bisljimi je još u sredu rekao novinarima da je „načelan dogovor postignut“, između ostalog da se na administrativnim prelazima više neće skidati tablice, niti će se izdavati probne tablice, i ta mera bi trebalo da počne da se primenjuje u ponedeljak, prenela je Televizija N1.

„Ovo je bio naš cilj – da imamo ravnopravan tretman“, izjavio je Bisljimi nakon susreta u sredu.

Poruke iz inostranstva

Miroslav Lajčak se na Tviteru zahvalio i Gabrijelu Eskobaru, novom američkom izaslaniku za Zapadni Baklan i odnos Beograda i Prištine.

Eskobar je, napisao je Lajčak, proveo poslednje dane u Briselu, u znak podrške dijalogu uz posredovanje Evropske unije.

„Jedinstvo EU i SAD ključno je za uspeh na Zapadnom Balkanu“, napisao je Lajčak uz fotografiju njih dvojice na Tviteru.

Eskobar je rekao da misli da mogu da pomognu Balkanu da prebrodi veoma težak period, preneo je Rojters.

„Nadam se da će se na kraju više integrisati u Evropsku uniju“, rekao je Eskobar.

Dok su predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država pozdravili dogovor, zamenik portparola Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksej Zajcev optužio je kosovske vlasti da su „grubo i cinično“ prekršile obaveze u oblasti slobode kretanja na administrativnom prelazu Jarinje i Brnjak.

Sporazum od 14. septembra 2016. godine govori, dodao je Zajcev, „da Kosovo produžava važenje registracija na pet godina nakon čega će strane ponovo razmotriti to pitanje uz posredovanje EU u slučaju neophodnosti“.

Prema njegovim rečima, „jasno je da bi razmatranje trebalo da bude za pregovaračkim stolom uz učešće predstavnika strana potpisnika“.

„Umesto toga, prištinske vlasti su poslale specijalne snage pokušavajući da nametnu rešenje koje im odgovara“, naveo je Zajcev.

Dok su vozači iz Srbije, kako su rekli za BBC na srpskom, bili zatečeni odlukom kosovskih vlasti da zabrane srpske tablice, za profesora Fakulteta političkih nauka u Prištini Nedžmedina Spahiua ona nije bila iznenađenje.

Objasnio je da su Priština i Beograd tu odluku potpisali još 2011, a potom i 2016. godine, ali mu je jasno da su „ljudi sa severa Kosova ljuti“.

„Kada naučite komšiju da prelazi pet godina preko vaše njive besplatno, a onda mu zabranite odjednom – on će biti nezadovoljan“, kaže on.

„Mi istu taksu plaćamo Srbiji godinama“, kaže Spahiu za BBC na srpskom.

Vozači sa Kosova godinama unazad ne mogu da uđu u Srbiju sa tablicama koje imaju oznaku ‘RKS’ (Republika Kosovo), već ih pri ulasku menjaju za privremene tablice sa grbom Republike Srbije.

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]