Kosovo, Srbija i tablice: Preletanje srpskih aviona i kosovska policija – šta se dešava na prelazima

Tekst će biti ažuriran novim informacijama

Prelazi Jarinje i Brnjak na severu Kosova već sedam dana su blokirani, zbog odluke kosovskih vlasti da zabrane srpske registarske tablice.

Prelaze su u subotu popodne nadletali avioni Vojske Srbije u više navrata, što je posebno osudilo ministarstvo spoljnih poslova Albanije.

Na Kosovu je u subotu uveče održan sastanak Saveta bezbednosti, na kojem je konstatovano da „kosovske institucije ostaju privržene očuvanju reda, javne bezbednosti i vladavine prava na celoj teritoriji Kosova “, a premijer Aljbin Kurti u nedelju je pozvao lidere stranaka na sastanak radi razgovora o situaciji na severu.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić je rekao da se na Kosovu odigrava „rat nerava“ i da će pobediti onaj ko zadrži hladnu glavu.

Većih napetosti na samim prelazima sada nema, dok se pripadnici kosovske jedinice za specijalne operacije ROSU svakodnevno smenjuju na straži, prolazeći pored teške mehanizacije kojom su nezadovoljni Srbi sa severa Kosova blokirali puteve i prelaze – koji se mogu preći samo pešaka.

• Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
• Koliko vredi srpski, a koliko kosovski pasoš
• Čije su Gazivode

Kolona vozila kosovske policije prošla je u nedelju ujutru kroz Zubin Potok na putu za Brnjak, preneo je Klan Kosova, dok je u severnim opštinama u subotu zapaljen Centar za registraciju vozila u Zubinom Potoku, a sličan pokušaj je izveden u Zvečanu.

Dok prištinske vlasti navode da dve ručne bombe bačene u pravcu objekata nisu eksplodirale, iz optšine Zubin potok pozivaju da se ne iznose optužbe bez dokaza i kao moguć uzrok požara navode „zastarele instalacije“.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, u društvu ambasadora Rusije, obišli su deo srpskih snaga koje se nalaze u stanju povišene borbene gotovosti Raškoj, vojnoj bazi „Rudnica“.

Za to vreme, predstavnici Evropske unije pozivaju na smirivanje tenzija i nastavak dijaloga, čemu se priključuju diplomate i iz drugih zemalja.

Premijer Kosova Aljbin Kurti kaže da mu „dijalog sa Srbijom nije među tri državna prioriteta“ i da će priznati srpske tablice kada Srbija prizna kosovske, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovara da bi „priznavanjem tablica Srbija priznala nezavisnost“ Kosova.

Kraj krize se za sada ne nazire.

Član Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina Bodo Veber rekao je da je kriza na severu Kosova „posledica trajanje krize Zapada u vezi političkog dijaloga između Kosova i Srbije, ali i odsustva stvarnog, suštinskog resetovanja pregovora o konačnom, sveobuhvatnom sporazumu“.

„Tako nešto je moralo doći početkom godine od predsednika Bajdena i kancelarke Merkel, odnosno može jedino doći od vrha. Pošto je izostalo, 2021. predstavlja prelaznu godinu u kojoj pregovori, dijalog ostaje zaglavljen i ne može sa baš ništa suštinski rešiti“, rekao je on. .

Šta se dešava na prelazima

Kosovske vlasti su od 20. septembra 2021. zabranile srpske tablice.

Tako su za tablice sa oznakom ‘km’, koje se izdaju u Srbiji postale nevažeće, iako je to dogovoreno Sporazumom o slobodi kretanja, koji su Beograd i Priština potpisali još 2011. godine.

„Ovih tablica ima gotovo 9.500 i niko ne zna šta će biti sa ovim automobilima“, kaže za BBC na srpskom „Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa.

Za tablice koje Srbija izdaje za gradove u Srbiji, sa oznakama gradova poput Beograda, Novog Sada i Niša, vlasti Kosova uvele su probne tablice, uz plaćanje takse.

Dok su vozači iz Srbije, kako su rekli za BBC na srpskom, bili zatečeni odlukom kosovskih vlasti da zabrane srpske tablice, za profesora Fakulteta političkih nauka u Prištini Nedžmedina Spahiua ona nije bila iznenađenje.

Objašnjava da su Priština i Beograd tu odluku potpisali još 2011, a potom i 2016. godine, ali mu je jasno da su „ljudi sa severa Kosova ljuti“.

„Kada naučite komšiju da prelazi pet godina preko vaše njive besplatno, a onda mu zabranite odjednom – on će biti nezadovoljan“, kaže on.

„Mi istu taksu plaćamo Srbiji godinama“, kaže Spahiu za BBC na srpskom.

Vozači sa Kosova godinama unazad ne mogu da uđu u Srbiju sa tablicama koje imaju oznaku ‘RKS’ (Republika Kosovo), već ih pri ulasku menjaju za privremene tablice sa grbom Republike Srbije.

Vodič za razumevanje tablica na Kosovu

• KS (Kosovo) – neutralne tablice, čije je izdavanje prestalo u septembru 2020. Iako su neki očekivali da će biti produženo, već godinu dana se zna da njihovo važenje prestaje septembra 2021. godine
• RKS (Republika Kosovo) – tablice koje izdaju kosovske institucije. U Srbiji nisu važeće i svi koji u Srbiju ulaze sa ovim tablicama već godinama moraju da dobiju probne
• KM, PR, UR i slično – tablice koje izdaje Srbija za gradove i opštine na severu Kosova. One su od 20. septembra zvanično nevažeće i nije jasno šta će biti sa njima
• BG, NS, KG i slično – tablice za gradove u Srbiji koje izdaje Srbija. One su od 20. septembra takođe nevažeće na Kosovu, ali po sistemu recipročnosti, Kosovo će izdavati probne tablice na ulasku na njihovu teritoriju

Na prelaze na severu poslate su specijalne policijske jedinice Kosova, koje su tu, prema rečima Kurtija, „samo za zaštitu granične policije i graničnih prelaza“.

Nezadovoljni ovom odlukom, žitelji severa Kosova srpske nacionalnosti blokirale granične prelaze Brnjak i Jarinje teškom mehanizacijom.

Ljudi koji su bili u koloni pokušavajući da pređu granicu, morali su da ostave svoje automobile i bez njih se vrate kući.

Putnici koji prelaze preko Jarinja prinuđeni su da sa kosovske strane pešice hodaju oko četiri kilometara magistralnim putem do samog prelaza, ili nazad, a u jednom delu puta se provlače između vozila, vukući kofere i torbe, piše portal Kossev.

Prema navodima istog portala, na barikadama se nalaze zaposleni u državnim firmama na severu Kosova – školama, opštinama, ustanovama zdravstvene zaštite.

Oni sede oko vatre, a čuje se i muzike – sprske patriotske pesme.

Radio Televizije Srbije javila je u petak uveče da su srpski helikopteri nadletali prelaz Jarinje.

U nekoliko navrata područje punkta Jarinje sa strane centralne Srbije nadletala su tri helikoptera. Odmah potom, dva borbena „aligatora“ nadletala su isti prostor, piše RTS.

Helikopteri su se ubrzo povukli ka centralnoj Srbiji.

Kako javlja portal Kossev, u subotu ujutru su u Zubinom potoku i Zvečanu napadnuti su centri za registraciju vozila.

Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja rekao je da su nepoznate osobe zabalile Centar za registraciju vozila u Zubinom potoku, dok je u zgradi opštine u Zubinom potoku planuo požar.

Svećlja je naveo da je u Zubinom potoku izvršeno „krivično delo sa terorističkim elementima“.

Osim na prelazima, izdavanje je privremenih tablica za vozače iz Srbije bilo je moguće i u centrima za registraciju, a do sada ih je izdato više od 6.000

Srbi optužili pripadnike Rosu za prebijanje, policija demantuje

Radio-televizija Srbije u četvrtak, 23. septembra objavila je da su pripadnici ROSU, specijalnih jedinica kosovske policije pretukli trojicu Srba i da su oni hospitovalozovani u Kosovskoj Mitrovici.

Policija Kosova demantovala je navode o prebijanju Srba na prelazu Brnjak, prenela je agencija Beta.

Direktor KBC Kosovska Mitrovica Zlatan Elek rekao je za RTS da su kod hospitalizovanih Srba uočene „povrede kao posledica udaraca najverovatnije kundacima i nogama“.

U saopštenju policije navodi se da su „policajci zadržali, proverili, a zatim pustili trojicu vozača kosovske nacionalnosti, koji su dobili uputstva da se jave u policijsku stanicu Južna Mitrovica“.

• Ko je Aljbin Kurti
• Kurti za BBC: „Analiziraćemo sa Bajdenom nejasnoće Vašingtonskog sporazuma“

Šta kaže Priština

Posle sastanka Saveta bezbednosti u Prištini u subotu uveče, kojim je predsedavao premijer Kosova Aljbin Kurt, izdato je saopštenje, preneo je Zeri.

U njemu se navodi da „kosovske institucije ostaju privržene očuvanju reda, javne bezbednosti i vladavine prava na celoj teritoriji Kosova“.

Premijer Kosova rekao je da privremene registarske tablice nisu odluka koja je usmerena protiv Srba na Kosovu.

„Naš cilj nije provokacija ili nestabilnost“, rekao je on.

„Sve što smo učinili je zakonito. Sprovodimo samo ono što se traži od isteklog sporazuma“.

On je dodao i da su odnosi sa Srbijom važni, ali da je „Kosovo nezavisna zemlja“ u kojoj tema dijaloga sa Srbijom nije među glavna tri prioriteta.

Kurti je dodao i da nije rekao da će dijalog u potpunosti zanemariti, ali da je dijalog sa Srbijom za Kosovo na šestom ili sedmom mestu liste od 10 prioriteta.

„Moje je mišljenje bilo da treba napraviti ustupak i staviti ga na četvrto mesto“, izjavio je Kurti.

„Ne može biti među glavna tri prioriteta, jer ga ne možemo tako tretirati, a građani su znali šta rade kada su glasali za nas kao demokratsku opoziciju i vratili nas na dužnost u vladi“.

Šta kaže Beograd

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić je kazao da mnogi „pale fitilj na Kosovu zato što ako je situacija mirna gubi se značaj njihove uloge kada se govori o međunarodnim predstavnicima“.

„Oni se godinama nalaze tu na Kosovu, pa i u BiH sa motivacijom da doprinesu regionalnom miru i stabilnosti. Šta bi oni radili ako bi zaista postojala regionalna stabilnost, ukoliko nema incidenata i reše se svi problemi“, naveo je Dačić.

Prema njegovim rečima, predsednik Vlade Kosova Aljbin Kurtij „pokušava da predstavi da je njegova vlada prva koja ima legitimitet, a da su prethodne bile nevažeće“.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović obišli su deo srpskih snaga koje se nalaze u stanju povišene borbene gotovosti, a raspoređene su u okviru taktičkih grupa koje se nalaze u Garnizonu u Raškoj, vojnoj bazi „Rudnica“ i na pravcu ka administrativnom prelazu Jarinje.

Sa njima su u obilazak išli i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko i izaslanik odbrane general-major Aleksandar Zinčenko.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio je podizanje borbene gotovosti za deo jedinica Vojske Srbije i MUP- a, navodi se u saopštenju ministarstva.

Vučić je prethodno izjavio da kada bi Srbija povukla svoje mere prema Kosovu, da bi time zapravo priznala nezavisnost.

„On (Aljbin Kurti) kaže ‘pa ne, sve je u redu, mi smo mirni i dobri, samo vi povucite vaše mere’. Kakve mere?“, rekao je Vučić.

„Da povučemo mere da smo mi suverena država, a da oni nisu suverena država? Kad povučemo te mere, Kosovo je nezavisno i Srbija je priznala Kosovo“.

Vučić je rekao da Brisel može da organizuje „šta god hoće“, misleći na sastanak između njega i Kurtija, i naglasio da on „neće da pristane na ono što oni misle da će da pristane“.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je u obraćanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku izjavila da je Priština iracionalnom demonstracijom sile rasplamsala veliku krizu ali da Beograd ostaje posvećen pronalaženju rešenja zasnovanog na kompromisu.

Reakcije iz sveta

Predsednik Evropskog Saveta, Čarls Mišel, pozvao je na deeskalaciju situacije na Severu Kosova i nastavak pregovora u Briselu.

„Vreme je za Srbiju i Kosovo – Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, da načine korak nazad i dovedu do deeskalacije, uključujući povlačenje jedinica Specijalne policije i uklanjanja barikada“, poručio je Mišel u objavi na Tviteru.

Ministarstvo Evrope i spoljnih poslova Albanije pozvalo je Srbiju da „povuče oružane snage upućene na granicu sa Kosova“.

Albanija je, ističe se u saopštenju za javnost, posebno zabrinuta zbog „raspoređivanja srpskih oružanih snaga u blizini granica sa Kosovom i vojnih aviona koji lete blizu i iznad vazdušnog prostora Kosova, što podstiče pojedince na izazivanje nemira i nasilja, kao i na destabilizaciju Kosova“.

„Ovi akti su u suprotnosti sa međunarodnim sporazumima koji imaju za cilj da osiguraju red i stabilnost u tom delu regiona“, piše u saopštenju.

„Pozivamo sve aktere da pokažu suzdržanost i odmah pređu na dijalog“.

Dodaje se da će Albanija „kao saveznik u NATO-u i odgovorna članica Ujedinjenih nacija, učiniti sve što je u njenoj moći da podrži sve napore da se situacija odmah deeskalira i vrati dijalog“.

Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara sekretara za evropska i evroazijska pitanja i novi izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan rekao je u razgovoru za Glas Amerike da su SAD angažovane sa evropskim partnerima zbog pojačanih tenzija između Srbije i Kosova i da se nadaju napretku u narednih nedelju dana.

„Verujemo da obe strane treba da se uzdrže od štetne retorike i usmere pažnju na dijalog pod pokroviteljstvom EU, koji mi stoprocentno podržavamo“, rekao je on.

Na deeskalaciju sukoba odmah su pozvali iz Evropske unije preko specijalnog izaslanika za odnose Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka, ali i visokog predstavnika Žozepa Borelja.

„Obavestio sam šefove misija EU o situaciji na severu Kosova. Zabrinut sam i pozivam na hitno smirivanje“, napisao je Lajčak na Tviteru.

On je istakao da je „važno da se smanje tenzije, ponovo uspostavi mirna atmosfera i dozvoli sloboda kretanja“.

I briefed EU HoMs on the situation in the north of Kosovo. I’m concerned & call for immediate deescalation. It’s important to reduce tensions, restore a peaceful atmosphere & allow for freedom of movement. We stand ready to facilitate talks on all open issues in the Dialogue. pic.twitter.com/2HvqC0ldmS

— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) September 21, 2021

„Spremni smo da olakšamo razgovore o svim otvorenim pitanjima u dijalogu“, naveo je Lajčak.

Vršilac dužnosti otpravnika poslova misije Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu, Nikolas Džej Điakobi, sastao sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i pozvao na umanjenje napetosti.

Oglasio se i šef UNMIK-a Zahir Tanin, pridružujući se međunarodnim partnerima u pozivu svim stranama „da reše pitanja kroz uspostavljene mehanizme dijaloga, u znak podrške slobodnom kretanju ljudi i robe, i u interesu stanovništva“, prenosi Kossev.

I iz Moskve je stigla poruka zabrinutosti zaoštravanjem situacije na Severu Kosova, kao i poziv kosovskim vlastima da „neodložno povuku policijske snage iz tog dela“.

• Zašto je važna Zajednica srpskih opština
• Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
• Da li demonstracije na Kosovu 1981. godine i danas imaju posledice

Na smirivanje tenzija pozivaju i iz NATO-a.

„Pozivamo Srbiju i Kosovo na suzdržanost, izbegavanje jednostranih akcija i povratak na dijalog“, napisala je Oana Lungesku, portparolka Severnoatlantskog saveza na Tviteru.

Naglasila je da mandat KFOR-a ostaje kako bi sigurao sigurno okruženje i slobodu kretanja za sve, prenosi Fena.

Specijalizirane policijske jedinice Euleksa raspoređene su od 20. septembra u izviđačkoj ulozi na graničnim prelazima Jarinje i Brnjak kako bi pratili sigurnosnu situaciju na terenu.

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]