Kosovo: Tri tačke nove runde napetosti i poseta Miroslava Lajčaka

Prvo policija, pa kosovska ministarstva u institucijama na severu Kosova, koje su (donedavno) bile u sistemu Srbije, a zatim i sve glasnije najave otvaranja mosta na Ibru.

Neprestane tenzije na Kosovu u poslednjih mesec dana dobile su novi zamah.

Usred njih je u Srbiju, posle posete Kosovu, došao specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

Kao razlog dolaska, slovački diplomata naveo je „pripremu narednog sastanka u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa“, koji već neko vreme tapka u mestu.

Kada bi do nove runde briselskih sastanaka moglo da dođe i dalje nije poznato, ali ih srpski premijer Miloš Vučević očekuje „vrlo brzo“.

• O pravu i politici: Šta Kosovu nedostaje na putu do potpune nezavisnosti
• Paralelne institucije na Kosovu: „To proizvodi nove generacije koje samo znaju da mrze“
• Koliko je Miroslav Lajčak doprineo dijalogu Beograda i Prištine
• Kada šef CIA dolazi u goste

Poslednji susret glavnih pregovarača održan je 2. juna.

Krajem istog meseca došlo je i do sastanaka na najvišem nivou, ali ne i direktnog susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.

Lajčak se sada prvo u Prištini sastao sa šefom prištinskog pregovaračkog tima Besnikom Bisljimijem, a potom u Beogradu sa Vučićem.

Posle razgovora nije bilo zajedničkog obraćanja medijima, osim kratke Vučićeve najave da će se „u naredna 72 sata“ saopštiti „šta Srbija zahteva“.

Poslednja dešavanja na Kosovu, nazvao je „brutalnim napadom na srpsko stanovništvo“, što Kurti negira, govoreći pre svega o „integraciji Srba“ u kosovski sistem.

U međuvremenu se na društvenim mrežama oglasio i Lajčak, navodeći da mu je Vučić „izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog situacije kosovskih Srba“.

Predstavnici međunarodne zajednice više puta su osudili „jednostrane postupke kosovskih vlasti“.

Šta se dešava na Kosovu?

• Institucije na severu Kosova

Kosovska policija je pre dve nedelje ušla u institucije na severu Kosova – u Leposaviću, Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku – gde većinski živi srpsko stanovništvo.

Reč je o institucijama koji su posle sukoba srpskih bezbednosnih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) 1999. godine nastavile da funkcionišu po srpskom sistemu.

Priština njih ne priznaje i naziva ih „paralelnim“.

Zatvorene su kancelarije PIO Fonda, Kancelarije za KiM, Kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga i Centra za socijalni rad, a usledila su i saslušanja čelnika tih institucija.

Iz zgrada je izneta sva oprema i dokumentacija, pre svega kompjuteri, prenosi Kossev.

„Nema mesta nelegalnom radu i paralelnim službama“, poručili su tada kosovski ministar policije Dželjalj Svečlja i ministar lokalne samouprave Eljbert Krasnići.

U deo tih zgrada, već dan kasnije, uselilo se nekoliko kosovskih institucija: Ministarstvo unutrašnjih poslova, administracije lokalne samouprave i finansija rada i transfera.

Predstavnici više udruženja Srba u međuvremenu su blokirali prelaze između Kosova i Srbije.

Protestovali su i zaposleni u nekadašnjim srpskim institucijama, navodeći da im je opstanak ugrožen i da nemaju od čega da žive.

„Svi koji imaju probleme i primedbe treba to da adresiraju kod nadležnih organa“, rekao je Kurti, dodajući da je gradonačelnik Severne Mitrovice Erden Atić „uvek spreman da prihvati građane i reši im probleme“.

Atić je gradonačelnik postao 2023. godine, posle izbora koje su Srbi bojkotovali, zbog čega njegovu vlast ne priznaju, a kada je postavljen na funkciju bilo i velikih nemira.

• Jedan dan u Zvečanu: BBC na severu Kosova posle najnovijih sukoba

Snimak sukoba demonstranata i KFOR-a na severu Kosova, protest u Beogradu

„Kurti želi uništenje i progon srpskog naroda, to je jasno i drugima“, naveo je Vučić posle sastanka sa Lajčakom.

„Ukidanje 5.800 ranih mesta znači da ljudi više ne mogu da se venčavaju, razvode, dobiju potvrdu da im je neko preminuo, što svako u savremenom svetu može.“

Brisanje srpskih opštinskih organa nastavak je sličnih akcija kosovskih vlasti u poslednjih nekoliko meseci.

Donedavno je u srpskim sredinama u opticaju bio i dinar, ali je on ukinut, dok je kosovska policija zatvorila i nekoliko objekata Pošte Srbije.

Ubrzo je na severu Mitrovice otvorena Pošta Kosova.

Dugogodišnje tenzije oko srpskih automobilskih tablica za kosovske gradove takođe su prestale – Srbija ih više ne izdaje i priznaje kosovske tablice na teritoriji Srbije.

Kosovske vlasti pozivaju Srbe da zamene i vozačke dozvole, što je do sada uradilo oko 6.500 ljudi, izjavio je Kurti.

Preostale srpske institucije na Kosovu danas su samo u zdravstvu i školstvu.

• Most na Ibru

Tenzije su posebno prisutne zbog najava Prištine da bi moglo da dođe do otvaranja mosta na Ibru, koji Kosovsku Mitrovicu deli na severni i južni deo.

U severnom većinski žive Srbi, a u južnom Albanci.

Most se danas može preći samo peške, ali je zatvoren za saobraćaj još od 1999, da bi i kasnije oko njega bilo sukoba.

Prilikom susreta sa Bisljimijem, Lajčak je rekao da most na Ibru treba da bude otvoren, ali „u koordinaciji sa međunarodnim saveznicima“.

Prethodno je i na društvenim mrežama istakao da „nametanje odluke protiv volje pogođenih građana ne doprinosi normalizaciji odnosa“.

„Dobra vlada razume osetljivost manjine“, naveo je tada, istakavši da će pitanje mosta biti tema sledećeg sastanka u Briselu.

Na severnoj strani Mitrovice početkom avgusta održan je i veliki protest protiv otvaranja mosta.

Bisljimi kaže da otvaranje mosta koji razdvaja Kosovsku Mitrovicu „nije jednostrana odluka kosovske vlade“, već deo sporazuma Prištine i Beograda.

Otvaranje smatra „simbolom normalizacije odnosa između kosovskih Srba, Albanaca i drugih zajednica“.

Kada bi zaista moglo da dođe do otvaranja mosta i dalje nije poznato.

Otvaranju će prethoditi tehničke procedure – od ispitivanja stabilnosti, do obnove pojedinih delova – koje će zahtevati dosta vremena, saopštila je prethodno Vlada Kosova.

„Sloboda kretanja mora da se poštuje“, izjavio je Kurti u Mitrovici, ističući da će most biti otvoren, kao i da to „nije protiv Srba“.

Hapšenja

Predstavnici kosovskih Srba često se žale i na policijsku brutalnost.

Četvorica mladića srpske nacionalnosti uhapšena su u ponedeljak uveče, 9. septembra, u severnom delu Mitrovice, prenosi Kossev.

Iz Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu, blisko povezane sa zvaničnim Beogradom, naveli su da je reč o „ogledalu antisrpske politike Aljbina Kurtija“.

Srbi sa severa Kosova, kako navode, naočigled međunarodne zajednice „svakoga dana trpe i doživljavaju represiju i torturu“.

Iz kosovske policije su naveli da su mladići uhapšeni zbog vređanja i napada na dvojicu policajaca.

Demantuju da su mladići pretučeni, ističući da imaju pravo da upotrebe silu ako se lice opire ili beži.

U utorak, 10. septembra, prilikom dolaska Kurtija u Severnu Mitrovicu, privedeni su i zvaničnici Srpske demokratije Aleksandar Arsenijević i Ivan Orlović.

Optuženi su za narušavanje javnog reda i mira, prenosi Kossev.

Kurti je i pored toga izjavio da „nije osetio da ljudi ovde (na severu Mitrovice) ne vole nekoga ko dolazi iz Prištine, pa bio to i premijer Republike Kosovo“.

Arsenijević je uhapšen i pre nekoliko nedelja, kada su radnici prefarbavali boje srpske zastave sa mosta preko Ibra,

Iz policije su tada naveli da je „sprečavao zvanične organe da rade svoj posao“.

Protesta je u avgustu bilo i u Pasjanu, na jugu Kosova, posle hapšenja petorice Srba zbog navodnih ratnih zločina.

• Normalizacija odnosa

Poslednjih godina učinjeni su i konkretni koraci kada je reč o normalizaciji odnosa, pre svega pod pritiskom zemalja Evropske unije.

Kurti i Vučić u februaru 2023. usmeno su prihvatili Sporazum o normalizaciji odnosa, poznat kao Ohridski sporazum.

Plan za njegovu implementaciju usaglašen je u martu iste godine, ali je u međuvremenu sve stalo.

Lajčak je nedavno naveo da je važno deblokirati primenu Sporazuma za normalizaciji odnosa, o čemu je takođe detaljno razgovarao sa Bisljimijem.

Sporazumom se ne zahteva da Srbija izričito prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

Međutim, Srbija se tim sporazumom obavezuje da neće sprečavati pristup Kosova međunarodnim institucijama, poput Saveta Evrope, Evropske unije i NATO Alijanse.

Osim toga, zahteva se da Srbija prizna kosovske nacionalne simbole, pasoše, diplome i registarske tablice.

Od Kosova se zahteva da osigura određeni novi samouprave za srpsku zajednicu.

Priština je i prema Briselskom sporazumu iz 2013. bila u obavezi da formira Zajednicu srpskih opština, zamišljenu kao sistem zaštite srpskog stanovništva.

Do toga i dalje nije došlo.

Posle sastanka sa Lajčakom, Vučić je izjavio da je „Srbija je uvek za dijalog“, kao i on za razgovor sa Kurtijem u Briselu, ali da „neće dozvoliti pogrom srpskog stanovništva“.

Kurti za to vreme nije mnogo upućen sastanak koji se očekuje u Briselu, prenosi Kossev.

„Ne znam da li će biti sastanka, ako bude ne znam kad, ako budem ne znam na koju temu. Moramo da saznamo malo više, pa da damo odgovore“, rekao je.

Nestali na Kosovu: Prošlost koja proganja

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.