Kijanje je jedan od simpotma sezonskog gripa, kao i novih sojeva korona virusa

Temperatura, kašalj, malaksalost, bol u glavi, grlu i mišićima – ovo su neki od uobičajenih simptoma sezonskog gripa, ali i infekcije korona virusom.

Sezonski grip ove godine stigao je nešto ranije u Srbiju – prvi slučaj je registrovan početkom novembra, dok je ranijih godina do prvih oboljevanja dolazilo uglavnom najmanje mesec dana kasnije, podaci su Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut.

Treća godina pandemije korona virusa donela je i treći sudar kovida sa sezonskim gripom.

Prethodnih dana je svakodnevno registrovano više od 600 novoobolelih od korona virusa.

U Srbiji je dosad 2.416.113 zaraženo korona virusom, a od posledica infekcije preminulo je 17.332 pacijenata, prema zvaničnim podacima.

Kako razlikovati korona virus i grip?

Teško.

Grip ili influenca je virusno oboljenje organa za disanje, navodi se na sajtu Instituta Batut.

Kod sezonskog gripa od trenutka infekcije do pojave simptoma može proći od jednog do tri dana.

Temperatura kod zaraženih može biti viša od 40 stepeni Celzijusa, posebno u prva tri dana od zaražavanja, a uobičajeno je da ostane povišena četiri do šest dana.

Uobičajeni simptomi gripa su i groznica, malaksalost, glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, kašalj, bol u grlu, pojačana sekrecija iz nosa i mogu biti vrlo slični poput pokazatelja zaraze korona virusom, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Beograda.

Prvi sojevi korona virusa mogli su da se prepoznaju po tri najčešća simptoma: učestalog kašlja, groznice ili visoke temperature i gubitka čula mirisa i ukusa.

Sa nastavkom pandemije i pojavom novih sojeva virusa stručnjaci su ustanovili još nekoliko pokazatelja zaraze, koji mogu biti vrlo slični i kod drugih respiratornih infekcija, poput malaksalosti, bola u mišićima, glavobolje, zapušenost ili lučenje sluzi iz nosa, bol u grlu i gubitak apetita.

Podaci prikupljeni preko aplikacije ZOE kovid simptomi pokazali su da su ove pojave u prethodnom periodu bile i češće kod zaraženih od prvobitna tri simptoma – 83 odsto njih se žalilo na curenje iz nosa, 71 odsto na umor, 69 na bol u grlu, isti procenat na glavobolje i 68 odsto njih na kijanje.

Jedini pouzdan način da se uverite u to da li ste se zarazili korona virusom ili sezonskim gripom je test na kovid.

Kako se zaštititi?

Četiri osnovne mere prevencije rizika od infekcije korona virusom:

često pranje ruku sapunom
prekrivanje usta i nosa maramicom ili savijenim laktom prilikom kašljanja i kijanja
izbegavanje bliskog susreta sa zaraženima
obraćanje lekaru u slučaju pojave najčešćih simptoma kovida

Izvor: Unicef

Opšte mere zaštite od gripa:

izbegavanje kontakta sa obolelima
što češće pranje ruku tekućom vodom i sapunom
često provetravanje prostorija i duži boravak na svežem vazduhu
izbegavanje boravka u zatvorenim prostorijama gde se nalazi veliki broj ljudi
otpornost organizma povećavaju ishrana bogata vitaminima, topli napici i umerena fizička aktivnost

Izvor: Zavod za javno zdravlje Grada Beograda

Vakcine protiv kovida i gripa

Kao i u slučaju korona virusa, vakcinacija protiv sezonskog gripa je „najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite“, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut.

Imunizacija protiv gripa se preporučuje starijima od šest meseci života, navodi se u Pravilniku o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti Republike Srbije.

Sprovodi se sa jednom ili dve doze vakcine pred početak sezone gripa, u zavisnosti od uzrasta, dodaje se.

Vakcinacija — Ukoliko smo primili vakcinu protiv kovida, ne treba da se plašimo vakcinacije protiv sezonskog grupa, kaže imunološkinja Eleonora Gvozdenović

Ona se posebno preporučuje licima u riziku od teške kliničke slike i komplikacija, kao što su trudnice, osobe starije od 65 godina, lica sa hroničnim plućnim, malignim, kardiovaskularnim, metaboličkim i drugim bolestima i članovi njihovih porodica.

Svi koji žele da prime vakcinu protiv gripa mogu da se prijave na sajtu eUprave ili izabranim lekarima, a ukoliko su prethodno primili i vakcinu protiv korona virusa ne bi trebalo da brinu, rekla je doktorka Eleonora Gvozdenović za BBC na srpskom pred početak prethodne vakcinacije protiv ovog virusa.

„U jeku vakcinacije protiv kovida, nema razloga da se plašimo vakcinacije protiv gripa – imamo veoma mnogo iskustva, znamo kako deluje i šta je grip, a ove dve vakcine nemaju nikakvih dodirnih tačaka i mogu se primeniti istovremeno ili sa bilo kakvom vremenskom razlikom“, objasnila je tada profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva: