Čitav svet će 6. maja pratiti krunisanje kralja Čarlsa Trećeg tokom ceremonije ukorenjene u vekovnim tradicijima. Ali i u drugim monarhijama širom planete postoje slično specifični detalji krunisanja.
Od kruna od teleće kože do prestola toliko svetog da na njega ne sme niko da sedne, evo kako neke od preostalih svetskih monarhija proslavljaju kraljeve i kraljice.
„Monarhija je zasnovana na ritualu i ceremoniji“, kaže doktorka Elena Vudeker, predavačica renesansne istorije sa Univerziteta u Vinčesteru.
„Imate vrlo slične elemente na raznim krunisanjima“, objašnjava ona, „uvek postoji neka vrsta uspostavljanja ili ustoličenja. Obično imate regalije, ritualnu odeću i svete elemente kao što je pomazanje.“
„Ovi elementi su važni i za učvršćivanje vladareve uloge, ali i za učvršćivanje odnosa između monarha i njegovih podanika“, dodaje ona.
- Zašto je kralju Čarlsu potrebno krunisanje
- Spektakularna kruna koja će biti nošena samo jednom
- Krunisanje kralja Čarlsa: Ko ide, a ko ne
- Princ Hari će prisustvovati očevom krunisanju bez Megan Markl
Sveta vodica
Kralj Čarls Treći biće pomazan korišćenjem svetog ulja napravljenog po tajnom receptu.
Nadbiskup kenterberijski pomazuje kraljevu glavu, grudi i ruke u ritualu koji se smatra najsvetijim delom ceremonije ističući duhovni status vladara koji je i poglavar Crkve Engleske.
Na Tajlandu, sličan deo ceremonije krunisanja podrazumeva vodu koja se sipa po novom monarhu da bi se „pročistio“ i pomazao.
Voda se sakuplja sa više od 100 izvora širom zemlje izmeću 11:52 i 12:38 po lokalnom vremenu, što je poseban period u tajlandskoj astrologiji, i potom se osveštava u budističkim ceremonijama.
Prestoli suviše sveti da bi se na njima sedelo
Kralj Čarls će sedeti na drevnoj Stolici za krunisanje tokom većeg dela službe.
Napravljena od hrastovine i starija od 700 godina, ona je najstariji komad nameštaja u Velikoj Britaniji koji se još koristi za prvobitnu namenu.
Stolica je pravljena tako da sadrži Kamen sudbine, istorijski simbol korišćen za inauguraciju škotskih kraljeva.
Asentehene je duhovni poglavar Ašantskog kraljevstva osnovanog pred kraj 17. veka.
Na vrhuncu moći, kraljevstvo je pokrivalo oblast veću od današnje Gane.
Najsvetiji predmet u njihovoj kulturi je Zlatna stolica, poznata kao Sika Dva Kofi, za koju se veruje da predstavlja „dušu“ naroda Ašanti.
Stolica je toliko sveta da na nju niko ne sme da sedne – čak ni kralj – tako da se tokom krunisanja novi asantehene podiže i spušta iznad stolice tako da je ne dodiruje.
Međutim, 1900. godine Britanski guverner Zlatne obale ser Frederik Hodžson je zahtevao da sedne na Zlatnu stolicu i naredio vojnicima da je se dočepaju.
Ta potraga izazvala je revolt koji je predvodila kraljica majka Ašantija Ja Asanteva.
Ona je na kraju bila poražena i Ašanti su anektirali Britanci.
Njihova monarhija nije bila ponovo uspostavljena sve do 1935. godine.
Baldahini, zavese i odežda
Pomazanje britanskog monarha smatra se toliko svetim i tajnim da se iznad kraljeve glave drži baldahin kako bi bio sakriven od pogleda tokom ovog dela službe.
Okupljeni takođe kliču: „Bože, čuvaj kralja!“.
Sličnih momenata ima i u ustoličenju japanskog cara.
Tokom ceremonije, ljubičasta zavesa otvorila se pred paviljonom poznatim kao Takamikura i otkrila cara kako stoji ispred prestola, sa drevnim mačem i draguljem kraj sebe.
On je pročitao formalnu proklamaciju, obučen u žuto-narandžastu odoru koju nose samo carevi u posebnim prilikama.
Usledili su povici: „Banzai!“ u značenju „Živeo car“.
Kralj Čarls je prisustvovao tom ustoličenju zajedno sa još stotine stranih velikodostojnika.
Perje i lavlja koža
Britanski monarh oblači specijalnu odeždu za krunisanje.
Dok ulazi u Vestminstersku opatiju, budući vladar nosi dugu crvenu somotsku državničku odoru, ukrašenu ručno vezenom zlatnom čipkom i postavljenom skupocenim belim krznom po imenu hermelin.
On nosi drugačiju odoru na kraju.
Na krunisanju kraljice Elizabete Druge 1953. godine, ona je nosila sedam metara dugački svileni plašt na čije je vezenje utrošeno 3.500 sati, zajedno sa amblemima Velike Britanije i Komonvelta u 18 različitih tipova zlatnog i srebrnog konca.
Kralj Zulua jedan je od najuticajnijih od osam južnoafričkih monarha i takođe nosi specijalnu odeždu tokom krunisanja.
U tradicionalnoj Zulu ceremoniji, vladar ulazi u sveti obor za stoku da bi zatražio pomoć predaka i nosi kožu lava kog je ulovio da bi dokazao da je odabrani.
Na ceremoniji njegovog krunisanja 2022. godine, kralj Misuzulu Ka Zvelitini je nosio leopardove šare i perje dok je primao uverenje o priznanju od južnoafričkog predsednika.
Krune od teleće kože
Krune su jedan od važnijih elemenata svakog rituala krunisanja, vizuelni simbol koji označava monarha kao vladara.
U Velikoj Britaniji kralj Čarls Drugi će biti krunisan krunom Svetog Edvarda, napravljenom od čvrstog zlatnog okvira sa umetnutim rubinima i safirima.
To je jedini put da će ona biti korišćena tokom njegove vladavine.
Pred kraj ceremonije krunisanja, kralju Čarlsu će biti stavljena Imperijalna državna kruna teška 1,06 kilograma koja će se takođe koristiti za svečane prilike kao što je otvaranje Parlamenta.
U Lesotu, dva tradicionalna poglavara tokom krunisanja stavljaju na glavu novog monarha traku i pero od teleće kože.
Oni takođe nose tradicionalne životinjske kože i plavu tuniku sa izvezenim zlatnim krokodilom tokom ceremonije uz pesmu i igru.
Krunisanje Letsija Trećeg održano je na sportskom stadionu u glavnom gradu Maseru.
Prisustvovali su mu tadašnji britanski princ Čarls i Nelson Mandela, koji je tada bio predsednik Južne Afrike.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
