Kraljica Elizabeta Druga: Velika Britanija je stala da se oprosti od monarhinje

Život u Velikoj Britaniji danas će se zaustaviti ne nakoliko sati kako bi nacija ispratila preminulu kraljicu Elizabetu Drugu.

Ceremonija sahrane počeće u 12 sati po srednjeevropskom vremenu u Vestminsterskoj opatiji u Londonu, uz očekivano prisustvo 2.000 ljudi.

Očekuje se da više stotina hiljada ljudi formira redove na ulicama Londona kojima će se kretati povorka sa kovčegom.

Uoči sahrane, kralj Čarls Treći rekao je da je „veoma dirnut“ podrškom javnosti njegovoj porodici i njemu.

Sahrani britanske kraljice prisustvovaće brojni državni zvaničnici i članovi evropskih kraljevskih porodica, a prenos ceremonije pratiće stotine miliona ljudi širom sveta.

Škole u Britaniji su zatvorene, kao i mnoge prodavnice i kompanije, pošto je ponedeljak proglašen za neradni dan.

Posle crkvene službe, kovčeg sa telom kraljice će biti odnet iz Vestminsterske opatije do Velikogtonovog luka blizu londonskog Hajd parka.

Kovčeg sa telom će potom biti prenet u Vindzor na ceremoniju u kapeli u tamošnjem zamku kojoj će prisustvovati porodica.

• Njeno kraljevsko veličanstvo kraljica Elizabeta Druga
• Kraljica Elizabeta Druga: Život u fotografijama
• Vladavina Elizabete Druge: Lice monarhije koje se neprestano menjalo

Kraljica Elizabeta Druga umrla je u 96. godini posle 70 godina vladavine.

Britanska kruna je prešla na sina Elizabete Druge, princa Čarlsa. On je proglašen za kralja, sa zvaničnom titulom Čarls Treći.

Kako će izgledati sahrana kraljice Elizabete pročitajte ovde.

Kraj odavanja počasti

Nik Erdli, Vestminsterska dvorana

Vestministerska dvorana je u prethodna četiri i po dana bila mesto na kojem su ljudi tiho odavadali poštu kraljici.

Kroz istorijsku dvoranu prošao je ogroman broj ljudi – od javnih službenika do stranih lidera, zastajkujući ispred kovčega sa telom kraljice, na čijem vrhu je imperijalna državna kruna.

Stajali smo u zadnjem delu hale, dok su poslednji posetioci prolazili da se pozdrave od kraljice.

Bilo je oko pola sedam ujutru.

Neki su nakratko zastali da se poklone, dok su drugi zaplakali.

Jedan čovek, u vojnoj uniformi, salutirao je kovčegu.

Poslednja osoba koja je prošla kroz dvoranu bila je visoka zvaničnica iz Doma lordova – Crna Rod.

Zastala je, nakratko se poklonila, pre nego što je odavanje pošte završeno.

Vestminsterski Hol zatvoren je sada za javnost – kraljičin kovčeg ostaje nekoliko sati pre nego što ga premeste preko puta u Vestministersku palatu, kada krene zvanična ceremonija povodom sahrane.

Očekuje se da sahrani prisustvuje i više od 500 šefova država ili vlada, među kojima i kraljevi, kraljici, šeici, sultani i japanski car.

Među njima će biti i dvoje od troje dece princa i princeze od Velsam Vilijama i Kejt, devetogodišnji princ Džordž i sedmogodišnja Šarlot.

Srbiju će predstavljati predsednica vlade Ana Brnabić, koja je u London otputovala sa partnerkom Milicom Đurđić.

„Svet je izgubio velikog lidera, ličnost koja je bila oličenje tradicije i patriotizma. Srbija i čitav svet pamtiće Njeno Visočanstvo kao jednu od najznačajnijih figura u modernoj istoriji“, napisala je premijerka Srbije na Instagram profilu.

Tokom večeri, Brnabić će prisustvovati zvaničnom prijemu koji pripređuje kralj Čarls Treći, u Bakingemskoj palati.

U London je u nedelju stigao i američki predsednik Džozef Bajden, koji je u London stigao sa suprugom Džil.

Oni su u nedelju popodne odali poštu kraljici u Vestminsterskoj dvorani.

Iz Pekinga je saopšteno da će potpredsednik Vang Ćišan, kao specijalni izaslanik kineskog predsednika Sija Đinpinga, prisustvovati sahrani kraljice.

Moskva je izrazila negodovanje što je njenoj delegaciji uskraćeno da prisustvuje sahrani.

„Smatramo kao duboko nemoralan ovaj britanski pokušaj da se nacionalna tragedija, koja je dirnula srca miliona ljudi širom sveta, iskoristi… za obračun sa našom zemljom“, rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Diplomatski odnosi Velike Britanije i Rusije su skoro prekinuti od ruske invazije na Ukrajinu u februaru ove godine.

Portparol predsednika Vladimira Putina ranije je rekao da ruski lider „ne razmatra“ da prisustvuje sahrani.

Na sahranu nisu pozvani ni predstavnici Belorusije, Sirije, Venecuele, Avganistana i Mjanmara.

Severnoj Koreji i Iranu je rečeno da pošalju ambasadore umesto predsednika.

Bilo je pitanje da li će na sahranu doći prestolonaslednik Saudijske Arabije Muhamed Bin Salman jer su grupe za zaštitu ljudskih prava negodovale što je on pozvan.

Pozivajući se na neimenovani izvor iz britanskog Ministarstva spoljnih poslova, agencija Rojters je objavila da on ipak neće doći i da je to odluka Saudijaca.

Saudijskog princa zapadne obaveštajne službe optužuju da je naredio ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija 2018.

On je te optužbe porekao.

Ko je sve pozvan na sahranu, a ko ne pročitajte ovde.

Od 14. septembra kovčeg sa telom kraljice je izložen u Vestminsterskoj palati, gde oni koji žele mogu da se oproste od nje.

Ljudi u Londonu i dalje čekaju u dugačkoj koloni da stignu na red da odaju poštu kraljici.

Među onima koji je satima čekao da se pokloni nad kovčegom kraljice u Vestminerskoj dvorani u Londonu bio je i nekadašnji engleski fudbalski reprezentativac Dejvid Bekam.

Pogledajte video:

Njeno kraljevsko veličanstvo kraljica Elizabeta Druga (1926 – 2022)

Kraljica Elizabeta Druga, britanski monarh čija je vladavina najduže trajala, umrla je u Balmoralu u 96. godini, posle 70 godina na tronu.

Preminula je u miru, u četvrtak popodne, na imanju u Škotskoj gde je provela veći deo leta.

Tokom vladavine kraljice Elizabete Druge, na istorijskoj pozornici odigrao se posleratni period, tranzicija iz imperije u Komonvelt, kraj Hladnog rata, ulazak Velike Britanije u Evropsku uniju i povlačenje iz nje.

Za to vreme, Velika Britanija je promenila 15 premijera – od Vinstona Čerčila, rođenog 1874. godine, do Liz Tras, koja je rođena 1975. – 101 godinu kasnije.

Kraljica je sa premijerima i premijerkama održavala nedeljne audijencije.

Kraljica je rođena kao Elizabeta Aleksandra Meri Vindzor, u londonskoj četvrti Mejfer, 21. aprila 1926. godine.

Malo ko je mogao da predvidi da će doći na tron, ali je decembra 1936. godine njen ujak Edvard Osmi abdicirao kako bi se oženio dvaput razvedenom Amerikankom Volis Simpson.

Na presto je došao Elizabetin otac, kralj Džordž Šesti, a tada desetogodišnja Lilibet, kako su je zvali u porodici, postala je prestolonaslednica.

Samo tri godine kasnije, Velika Britanija našla se u ratu sa nacističkom Nemačkom.

Elizabeta i njena mlađa sestra, princeza Margaret, provele su veći deo ratnih godina u zamku Vindzor, nakon što su njihovi roditelji odbili predloženu evakuaciju u Kanadu.

Kada je napunila 18 godina, Elizabeta je provela pet meseci u Pomoćnim snagama teritorijalne odbrane, gde je savladala osnovne veštine motorne mehanike i upravljanja vozilima.

„Počela sam da razumem vojnički duh koji doživljava procvat kada je suočen sa nedaćama“, prisećala se tih dana.

Tokom Drugog svetskog rata, dopisivala se sa daljim rođakom, princom Filipom od Grčke, koji je služio u Kraljevskoj mornarici.

Njihova romansa je procvetala i par se venčao u Vestminsterskoj opatiji 20. novembra 1947, a princ je poneo titulu vojvode od Edinburga.

Za princa Filipa rekla je da je bio njena „snaga i utočište“ kroz 74 godine braka, sve do njegove smrti 2021, u 99. godini.

Kraljevski par imao je četvoro dece – prvi sin kralj Čarls rođen je 1948., princeza Ana 1950. godine, princ Endru 1960. i princ Edvard 1964.

Oni su im podarili osmoro unučadi i 12 praunučadi.

Kada je otac tadašnje princeze Elizabete preminuo 1952. godine, ona je bila u poseti Keniji.

Odmah se vratila u London, gde je proglašena za novu kraljicu.

„Bilo je iznenadno preuzimanje dužnosti i trud da taj posao bude urađen najbolje moguće“, prisećala se kasnije.

Elizabeta Druga krunisana je u Vestminsterskoj opatiji 2. juna 1953. godine, kada je imala 27 godina.

Televizijski prenos pratila je rekordna publika za tadašnje prilike, a procenjuje se da ga je gledalo više od 20 miliona ljudi.

Decenije koje su usledile donele su velike promene, kao što je kraj Britanske imperije u inostranstvu i promene društvenih normi u Velikoj Britaniji šezdesetih godina.

Elizabeta je reformisala monarhiju, a u javnosti je bila prisutna kroz šetnje, kraljevske posete i učešće na javnim događajima.

Njena posvećenost Komonveltu bila je konstanta – svaku od zemalja članica posetila je bar jednom.

Proglas o novom kralju

Proglas o novom kralju je pročitan u Londonu, Edinburgu, Kardifu i Belfastu uz zvukove pušaka i topova, fanfare.

Ceremonija krunisanja održana je u palati Svetog Džejmsa u prisustvu članova kraljevske porodice, premijerke Liz Tras, političara i arhiepiskopa od Kanterberija.

Kralj se obratio publici i odao počast kraljici Elizabeti.

„Moja majka je dala primer doživotne ljubavi i nesebičnog služenja dužnost svim članovima porodice i celom kraljevstvu.

„Njena vladavina je bila neprevaziđena po trajanju, posvećenosti i odanosti, čak i dok tugujemo, zahvaljujemo se za ovaj najverniji život“, naveo je.

Kralj Čarls Treći je odlučio da prvi put dozvoli pristup televizijskim kamerama tokom Pristupnog saveta kako bi javnost mogla da vidi postupak.

Ceremoniji je prisustvovalo 200 članova Tajnog saveta.

Među njima su bivši premijeri Boris Džonson, Tereza Mej, Dejvid Kameron, Gordon Braun, Toni Bler i Džon Mejdžor.

Prvo obraćanje kralja Čarlsa Trećeg:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]