Šta je zajedničko kompozitorki koja piše muziku i za koncerte, ali i video igre, naučnici koja od krila leptira razvija jedinstvene holograme, holivudskim zvezdama koje dolaze u Srbiju da snimaju filmove i ljudima koji plate račun elektronski?
Sve ovo čini mozaik poznat kao kreativne industrije u kom svi učestvujemo.
Iako se zovu industrijama, od klasičnih industrija razlikuje ih što su im osnovne sirovine znanje, kreativnost i informacije, pa nemaju potrebe za klasičnim fabričkim halama, ali poput starijih „rođaka“ i one žele da te proizvode prodaju.
Kupujemo ih kad gledamo filmove ili serije, odemo na izložbu, ali i kada naručimo hranu ili zakažemo prevoz preko aplikacije.
- „Balkanski Holivud“: Filmski servis Srbija
- Šta je Državni data centar i kakve veze ima sa vašim podacima
- Špijun u vašem džepu
Šta su kreativne industrije?
Kreativne industrije svuda u svetu beleže brz i nepredni rast i odigraće odlučujuću ulogu u budućnosti kulture, navodi se na sajtu Uneska.
Posebno cvetaju u 21. veku.
„Znanje i informacije su ključni resurs savremnog društva, a koncept kreativnih industrija podrazumeva da sva ta znanja, veštine i inovativnosti u različitim oblastima stavimo u neku komercijalnu svrhu.
„Zato taj sektor obuhvata čitav niz industrija za koje svi znamo, poput filma, muzike, primenjene umetnosti, ali i informaciono-tehnološkog sektora, proizvodnje video igara, marketinga, izdavaštva, arhitekture i oglašavanja“, kaže Igor Kovačević sa Ekonomskog fakulteta, rukovodilac projekta.
On je i autor nedavno objavljenog izveštaja o privrednim efektima kreativnih industrija na ekonomiju Srbije.
Muzika – i koncerti i video igre
Jedan od primera kako to izgleda u praksi je 27-godišnja kompozitorka Ana Krstajić.
Posle završenih studija na Fakultetu muzičkih umetnosti u klasi profesorke Isidore Žebeljan i master studija na američkom Berkli univerzitetu, Ana je odlučila da uz klasičnu, počne da komponuje i muziku za filmove i video igre.
„Posle Berklija sam htela da primenim znanje u mojoj zemlji i započnem saradnju sa mladim umetnicima u Srbiji.
„Bilo mi je fantastično, jer sam srela brojne game developer-e (oni koji razvijaju video igre) i saznala koliko ima veoma talentovanih ljudi“, kaže Krstajić za BBC na srpskom.
Sarađivala je i sa jednom od uspešnijih srpskih IT kompanija Nordeus na njihovoj „Heroic – Magic Duel“ video igri.
Gejming industrija je u usponu u Srbiji.
Njihov godišnji promet je 120 miliona evra, prema podacima srpske Asocijacije industrije video igara.
Isti je trend i u svetu.
Zahvaljujući pandemiji korona virusa, video igre su postale industrija vrednija od filmske i sportske u Severnoj Americi zajedno, pokazuju podaci sajta za istraživanje tržišta.
I Ani Krstajić je 2020. godina donela pune ruke posla, jer nisu stala snimanja.
Odgovara joj da radi na više frontova, dodajući da tako od komponovanja može da se živi u Srbiji.
„Uključena sam u više stvari i to mi odgovara i zbog različitog ambijenta.
„Iako je to isti posao, kad komponujem koncerte ja sam sama sa notnim papirom, što mi nekad prija.
„Kod primenjene muzike ste u kontaktu sa više ljudi“, opisuje Krstajić za BBC na srpskom zbog čega je rešila da napravi takav spoj.
Inovacije – od leptira do holograma
Kad se kažu kreativne industrije, nešto što vam odmah padne na pamet a jeste njihov deo su i – inovacije.
Jedna od njih je platforma Teslagram, koju razvijaju naučnici iz Srbije.
Reč je o prirodnom hologramu od krila leptira u borbi protiv falsifikovanja novca, ali i za razne druge primene.
„Teslagram je tehnologija koja je bazirana na biološkim strukturama i to su ljuspice leptirova“, kaže za BBC Marija Mitrović Dankulov sa Instituta za fiziku, koja radi na ovom projektu.
Na krilima svakog leptira ima 200.000 ljuspica i svaka je unikat.
„Ne postoje dve iste ljuspice u univerzumu, ne postoji način da je kopirate, ne postoji način da je umnožite.
„Ona je mali i neponovljivi jedinstveni hologram, kad je gledate iz različitih uglova ona ima različitu sliku“, kaže Mitrović Dankulov.
Trenutno ona i njen tim rade i na projektu, koji je finansirao Fond za inovacionu delatnost Srbije, kako tu tehnologiju koristiti u izradi identifikacionih kartice u kompanijama.
Tako bi svaki zaposleni imao jedinstvenu karticu koja ne bi mogla da se kopira.
„Želim da upotrebimo teslagram u industriji mode, posebno za skupe komade koji se često falsifikuju“, kaže naučnica.
Da biste utvrdili originalnost nekog komada to zahteva skupu proceduru identifikacije, to važi i za visoku modu, satove, ali i umetnička dela.
„Teslagram ima široku lepezu primene, već sada bismo mogli da štitimo umetničkih dela.
„Kada, recimo, galerija želi da pozajmi neko delo nekoj drugoj galeriji, kad se vraća mora da se proveti autentičnost, sa teslagramom bi to bila trivijalna stvar.
„Pritom, one su toliko sitne da nema straha da ćete naružiti umetničko delo, skoro su nevidljive“, navodi ona.
Možda će vas zanimati i ova priča
Film – serije, filmovi i Holivud u Srbiji
Takvo preplitanje različitih sektora od fizike do biologije pa do umetnosti su slika i prilika ovog sektora.
„Film je perjanica kreativnih industrija zato što osim samog filmskog posla, okuplja još kreativnih zanimanja, koja su inženjerska ili stare zanate.
„Tu su i muzika, kostim, igra, mnoge oblasti“, kaže za BBC Milica Božanić iz Srpske filmske asocijacije.
Za film je, dodaje, karakteristično da kako i u Srbiji, tako i u svetu spada u top tri sektora u okviru kreativnih industrija – i po količini novca koji se tu obrće i po broju ljudi koje zapošljava.
„Filmska industrija u Srbiji je na istorijskom vrhuncu po količini sadržaja koji se proizvodi“, tvrdi ona.
Snimljeno je 14 filmova u 2019. godini, a kad se tome dodaju TV serije i četiri do pet stranih projekata koji dođu svake godine, taj broj iznosi blizu 40, dodaje Božanić.
Među njima budu i ostvarenja holivudskih zvezda.
„Uspeli smo da izgradimo atraktivnu destinaciju za dolazak stranih filmova, radi se infrastruktura, u smislu studijskih kapaciteta, opreme koja se koristi, kvaliteta postprodukcije i profesionalaca koji rade po standardima kao bilo gde u svetu“, kaže Božanić.
Tu je, dodaje, i finansijski podsticaj koji od 2016. omogućuje država.
„Svaki projekat koji se finansira ulaganjima iz inostranstva ili privatnog novca u Srbiji kvalifikovan je da dobije 25 odsto nazad.
„Taj model postoji u skoro 100 zemalja sveta“.
Paralelno s tim, država je kroz Filmski centar Srbije povećala budžetska izdvajanja za domaći film.
Podrška države za domaće filmove je tokom 2020. iznosila 6,3 miliona evra, navodi se na sajtu Filmskog centra Srbije.
Zahvaljujući svemu tome i trci televizijskih i telekomunikacionih mreža, filmska industrija se i u pandemiji „vrlo brzo se vratila na noge“.
Elektronsko plaćanje – bez para i kartica
Kad je reč o promeni navika, posebno u sferi plaćanja, svedoci smo značajnih promena posebno od početka pandemije.
Skoro četvrtina potrošača u Srbiji svakodnevno koristi pametni telefon za plaćanje i obavljanje transakcija, pokazalo je najnovije istraživanje dostavljeno BBC-ju na srpskom.
„Biram digitalno“ je regionalno istraživanje kompanije Viza o percepciji mobilnih plaćanja.
Sprovedeno je na tržištima Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije tokom februara i marta 2021. godine na uzorku od 2.250 korisnika kartica.
Kao ključne prednosti ljudi navode praktičnost, jednostavnost i brzinu, odnosno, mogućnost da novčanik ostave kod kuće.
Bez korišćenja novca i platnih kartica, ispitanici najčešće plaćaju mesečne račune i usluge parking servisa dok su karte za pozorište, bioskop i javni prevoz na drugom mestu.
Vrtoglavi napredak kreativnih industrija je trend širom sveta.
Britanska Federacija kreativnih industrija navodi podatak da se doprinos ovog sektora britanskoj ekonomiji pre pandemije merio u milijardama funti – tačnije 115,9 milijardi.
To je više nego automobilska, avio-industrija, prirodne nauke i naftna industrija zajedno.
Kakvo je stanje u Srbiji?
Efekti pandemije korona virusa su malo usporili kreativni sektor u Srbiji, ali ne značajno, pokazuje i izveštaj predavača Ekonomskog fakulteta.
Broj zaposlenih dostigao je 127.000.
Među njima je više od polovine mladih, starosti 20-45 godina.
Kreativne industrije zapošljavaju 40-45 odsto žena, pokazujući podjednake uslove za zapošljavanje i napredak u poslu.
Više od polovine zaposlenih ima visoko obrazovanje, navodi se u dokumentu.
„Sve ovo pokazuje da razvoj kreativnih industrija sa sobom donosi i kreiranje uslova da mladi i edukovani ljudi ostanu u Srbiji, rade na dobrim pozicijama i kvalitetno žive“, ističe Igor Kovačević.
Napominje da, i pored toga, i dalje ima prostora za napredak.
„Otvaranje naučno-tehnoloških parkova u Novom Sadu, Nišu, Beogradu, Čačku i uvođenje dodatnih programa na studije i master 4.0 pokazuje na koji način država percipira kreativne industrije.
„Različiti podsticaji kompanijama u vezi sa programiranjem i otvaranje data centara pokazuju da je Srbija jedan od lidera u regionu“, kaže Kovačević.
U saradnji sa Ministarstvom prosvete i Inicijativom Digitalna Srbija država je kreirala poseban program master studija – Master 4.0 kreativne industrije na univerzitetima u Beogradu i Kragujevcu.
Akcenat je na gejmingu i specijalnim odeljenjima u gimnazijama za talentovanu decu – u oblastima scenskih i audio vizuelnih umetnosti.
Postoji samo privid da se u Srbiji ulaže u kreativne industrije, ali to se ne radi, kaže Hristina Mikić, stručnjakinja za ekonomiku kulture i kreativnih industrija.
„Ulaže se u informaciono-komunikacioni sektor i njemu se sve podređuje.
„To su najmanjim delom kreativne industrije, iako ih pojedini predstavnici vlasti često označavaju ovim terminom“, navodi ona.
Kreativne industrije u Srbiji suočavaju se sa lošim ekonomsko-poreskim okruženjem, velikim obimom podržavljenog tržišta i monopola i nedostatkom adekvatnog vrednovanja kreativnog rada, ocenjuje Mikić.
„Od 2017. godine kada su kreativne industrije proklamovane kao državni priritet do danas izostale su bilo kakve sistemske mere u cilju unapređenja kvaliteta njihovog razvoja.
„Naprotiv, svedoci smo već duži niz godina svojevrsnom ataku na kreativno preduzetništvo i nazavisno autorstvo i pokušaju da se uspostave predatorski odnosi u ovoj oblasti“, navodi Mikić u pisanom odgovoru za BBC.
Koliko je vredna ova industrija u Srbiji?
Kreativne industrije mogu biti šire i uže shvaćene, navodi se u izveštaju Ekonomskog fakulteta.
Kad se uzme šira definicija koja u okviru ovog sektora obihvata veći broj delatnosti analiza pokazuje da se u Srbiji godišnje u njemu obrne oko dve milijarde evra.
Vrednost kreativnih industrija je 2014. godine u Srbiji iznosila 178 milijardi dinara, a tokom 2019. i 2020. 236 milijardi dinara.
„Vrlo bitan pokazatelj je i rast izvoza proizvoda, kao što su mobilne aplikacije, knjige, arhitektonska i dizajn rešenja.
„Taj priliv stranog novca omogućuju da u Srbiji živimo bolje“, kaže Kovačević za BBC.
Delatnosti kreativnih industrija su u 2019. godini činile čak 7,4 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, piše u izveštaju predavača Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Primera radi, učešće sektora turizma je 5-6 odsto BDP-a, trgovina je 11-12 odsto.
„Veoma je važno da shvatimo da ovi sektori nisu konkurenti“, dodaje Kovačević.
Napominje da se svi oni preklapaju i da bi mogle bi da pospeše jedni druge.
„Kreativne industrije idu jako dobro uz postojeće tradicionalne industrije, poput poljoprivrede koja je u Srbiji veoma važna i zapošljava veliki broj ljudi“, kaže ekonomista.
Kompjuterska kontrola navodnjavanja mogla bi da omogući veće prinose i tako poljoprivrednicima obezbedi bolju prodajnu cenu.
Ili da se podstakne pravljenje složenijih proizvoda – da se ne prodaje voće, već, na primer, upakovan džem.
I kad na kraju, proizvođači sve to prodaju preko društvenih mreža ili sajtova, to je pravi primer spajanja ovih delova privrede.
„Ideja je da se omogući jedan bolji doživljaj korisnicima, da mogu da koriste robu na novi, drugačiji način koji će njima biti mnogo bliži, interesantniji i vezati ga samog proizvođača“, kaže.
Šta dalje?
Srbija kao država mora da se okrene razvojnim modelima koji se baziraju na unapređenju kvaliteta kreativne ekonomije, tvrdi Hristina Mikić.
Kaže i da država treba da napusti privlačenje investicija koje stvaraju nekvalitetna radna mesta u kreativnim industrijama,
„To su strategije koje su se primenjivale u prvoj polovini 20. veka, i prevaziđene su na globalnom nivou još sredinom devedesetih godina“, kaže Mikić.
Umesto toga, kao odgovor na razvojne probleme predlaže veće ulaganje u kreativno preduzetništvo i stvaralaštvo.
„To zahteva pristup u kome mere javnih politika podstiču kreativne delatnosti sa autorskim potpisom, a ne snimanje trećerazrednih „no name“ reklama“, zaključuje ona.
„Moguće je“
Ani Krstajić su vetar u leđa posebno davali uspesi na međunarodnim takmičenjima, na koja njene kolege sa ovih prostora, kaže, nisu imale običaj da šalju radove.
„Možda je problem što smo sami sebe uverili da nema šanse da neko odavde tamo uspe, a svet ne razmišlja tako, niti im je bitno odakle neko dolazi već šta ima da ponudi.
„Drago mi je što su se posle i drugi ohrabrili da se prijavljuju na slične konkurse“, kaže mlada kompozitorka.
Plan joj je da se preseli u Los Anđeles i tamo nastavi karijeru, ali kaže da je i u Srbiji uspevala da pristojno živi od svog posla.
„Od komponovanja je teško živeti, ali ako ste otvoreni i tolerantni i spremni da radite na različitim projektima – moguće je“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
