Kriminal i misterije: Kako je Deda Mraz iz tržnog centra postao ozloglašeni serijski ubica

Upozorenje: Članak sadrži uznemirujuće detalje

Dokumentarna serija Deda Mraz: Serijski ubica bavi se slučajem Brusa Mekartura, kanadskog baštovana koji je radio i kao Deda Mraz u tržnom centru.

Uprkos čestim susretima sa policijom, pa čak i uslovnoj kazni posle nasilnog napada godinama ranije, Mekartur je ubio osmoricu muškaraca između 2010. i 2017. godine.

Na kraju je uhapšen tokom operacije policije Toronta, a istražitelji su pronašli delove tela njegovih žrtava skrivene u saksijama za cveće u prigradskom vrtu u kom je radio.

Na suđenju se ovaj šezdesetsedmogodišnjak izjasnio krivim po osam tačaka optužnice za ubistvo prvog stepena.

• Ubistvo koje može da bude rešeno posle 50 godina
• Džek Trbosek – misterija koja traje
• Serijski ubica Zodijak: Policija ga traži više od 50 godina i još ne znaju ko je on

Njegove žrtve bile su: Selim Esen, Endrju Kinsman, Madžid Kajhan, Din Lisovik, Kirušna Kumar Kanagaratnam, Abdulbasir Faizi, Skandaraj Navaratnam i Sorouš Mahmudi.

Većina su imala veze sa četvrti Gej Vilidž u Torontu – i većina su bila muškarci bliskoističnog ili južnoindijskog porekla.

Ali zato što se Mekartur izjasnio krivim na suđenju, većina ovih dokaza nije predstavljena na sudu.

Za dokumentarnu seriju na BBC Tri, otputovao sam u Toronto da otkrijem kako je Brus Mekartur uspeo da ubije osmoricu ljudi za sedam godina neotkriven.

Tamo sam razgovarao sa ljudima koji su poznavali Mekartura, porodicom i prijateljima njegovih žrtava i detektivkom koja je posumnjala da policija ima posla sa serijskim ubicom mnogo godina pre nego što je konačno uhvaćen.

Tajni životi žrtava Brusa Mekartura

Mnogi od muškaraca koje je ubio Mekartur nisu mogli uvek da budu iskreni povodom toga sa kim su imali seksualne odnose zbog okolnosti kao što su njihovo religiozno poreklo.

Snimajući ovu dokumentarnu seriju, otkrio sam da je to bila jedna od mnogih stvari zbog kojih su oni bili ranjivi.

Kirušna Kumar Kanagaratnam, na primer, svesno je živeo u senci zato što je njegov zahtev za azil posle bekstva iz Šri Lanke bio odbijen.

Nikad nije prijavljeno da je nestao zato što su njegovi prijatelji i rodbina strahovali da bi podizanje uzbune uvalilo Krišnu u nevolju.

U pravcu kazaljke na satu od gornjeg levog ugla: Selim Esen, Endrju Kinsman, Madžid Kajhan, Din Lisovik, Kirušna Kumar Kanagaratnam, Abdulbasi Faizi, Skandaraj Navaratnma, Sorouš Mahmudi

Još jedna žrtva, Abdulbasir Faizi bio je avganistanskog porekla i došao je u Kanadu kao imigrant.

Živeo je sa ženom i decom, i provodio je mnogo vremena radeći u fabrici.

U noći kad je nestao, posetio je burger bar u Gej Vilidžu u Torontu kao i gej saunu.

Abdulbasirova žena navodno je bila „stvarno šokirana“ kad joj je rečeno kuda se kretao u noći kad je poslednji put viđen.

Kao i mnogi muškarci koje je Mekartur napadao, Abdulbasir je vodio tajni život.

Danas mnogi pripadnici avganistanske zajednice u Torontu i dalje imaju problema da pričaju javno o onome što se desilo Abdulbasiru i drugim Kanađanima avganistanskog porekla koje je napao Mekartur.

Otkrio sam, razgovarajući sa porodicom i prijateljima nekih od žrtava, da je to uglavnom zbog tabua oko seksa i seksualnosti.

Žrtva Madžid Kajhan živeo je oko Čerč Strita u Torontu, blizu Gej Vilidža.

Preselio se tamo nakon razlaza za suprugom. Na kraju su se razveli.

Bio je poznat kao „Hamid“ među gej prijateljima i, prema njima, bio je u vezi sa muškarcem, koji je Madžidovoj porodici bio poznat kao njegov „cimer“.

Madžidov nećak Saber kaže da brak njegovog ujaka nije uspeo, ali je imao dobar odnos sa decom.

„Obožavao je decu i imao je dobar odnos sa ženom“, kaže Saber. „Imali su normalnu komunikaciju.“

Uprkos svedočanstvima o Madžidovom odnosu sa muškarcem, njegova porodica tvrdi da on nije bio gej.

„Apsolutno nije“, dodaje Saber.

„Poznajem ga veoma dobro. Bio je veći muškarac od većine ljudi koje znam. On nije radio te stvari. Možda su ga prevarili.“

• Rešena misterija stara 35 godina – bivši policajac na samrti priznao da je serijski ubica
• Smrtna kazna za čoveka koji je ubio 19 ljudi sa invaliditetom
• Najgori serijski ubica u američkoj istoriji umro u 80. godini

Izvukao se za dlaku

Jedna osoba koja je uspela da pobegne Mekarturu bio je Šon Kribin, koji se sreo s njim u julu 2017. godine.

Upoznali su se i razmenjivali poruke onlajn na aplikaciji za upoznavanje, gde je Mekarturovo korisnički ime bilo „Srebrna lisica“.

Mekarturov profil ga je opisivao kao „taticu u koži“ i pisao je kako „voli da navodi gejeve da prelaze granice“.

Šon je doputovao u Mekarturov stan u Torontu gde su planirali da imaju seks.

Ali Šon je izgubio svest nakon što je uzeo gama-hidroksibuterna kiselinu, poznatiju kao GHB.

„Kad sam se osvestio, video sam da stoji i zuri u mene“, kaže Šon.

„Nikad nije pomenuo činjenicu da sam izgubio svest na 20 minuta. Doživeo sam to kao loš sastanak.“

Ali, zapravo, Šon ima sreće što je još živ.

Do susreta je došlo samo mesec dana nakon što je Mekartur ubio osmu žrtvu.

Neko vreme posle incidenta, detektiv je kontaktirao Šona i rekao mu da je njegova slika pronađena na Mekarturovom hard drajvu.

„Stavio mi je kapuljaču preko glave i zalepio mi izolir traku preko očiju“, kaže Šon, opisavši sliku.

„Ruka mu je bila na cevi nabijenoj uz moje grlo i tad je napravio fotografiju. To se desilo tokom tih dvadeset minuta.“

Šon nije znao čak ni da ta fotografija postoji sve dok ga nije kontaktirala policija, ali bizarni ritual nameštanja žrtve u poze bio je zapravo deo Mekarturovog redovnog postupka.

Policija je pronašla foldere pod brojevima na Mekarturovom hard drajvu koji su predstavljali svaki od osmorice muškaraca koje je ubio.

Mekartur bi takođe oblačio žrtve u bunde, a folderi su sadržali više slika muškaraca pre i posle smrti.

Izgleda da je slike čuvao kao suvenire.

Kao i u mnogim velikim svetskim gradovima, u Torontu ilegalna droga GHB iliti G može lako da se nabavi.

Neki koriste tu drogu tokom seksa jer smanjuje inhibicije. Nema ukus ni miris i lako može da izazove gubitak svesti.

Iako se najčešće koristi uz dobrovoljni pristanak, povezivana je sa silovanjem pa čak i sa ubistvom.

Zna se da je Mekartur koristio GHB makar u slučaju nekih muškaraca koje je napao.

Diler GBH-a koji želi da ga oslovljavaju kao „Džoi“ priseća se da je posetio Mekarturov dom da bi uživao drogu i imao seks sa njim.

„Imao je malo G-a za obojicu“, kaže on.

„Počelo je sve da mi bude jako jezivo. Postavljao mi je čudna pitanja kao: ‘Da li sam blizak sa porodicom? Da li imam braću ili sestre?’

„Kad se danas osvrnem, verovatno je proveravao da li ću nekome nedostajati ako nestanem. Rekao sam mu da se ne osećam dobro i da ću samo da odem.

„U njegovim očima nije bilo života. Izgledao mi je zlo. Svaki put kad čujem njegovo ime, naježim se.“

Kao i Šon Kribin, Džoi je preživeo susret sa Mekarturom.

Osmorica drugih nisu.

• Ko je bio Ted Bandi i šta je uradio
• Boni i Klajd – izgled koji vara i iluzije stvara
• „Opet bih to uradio. I uradiću”: Ubistvo koje i posle 23 godine dovodi do novih žrtava

Propuštene prilike

Kad je konačno uhvaćen, gej zajednica u Torontu izrazila je veliko nezadovoljstvo time što je ubijao sedam godina neotkriven – naročito zato što je imao susrete sa policijom i poznate veze sa nekim od žrtava.

Jedna detektivka koja je istraživala slučaj Abdulbasira Faizija, koji je nestao u decembru 2010. godine, kaže da je rekla kolegama da bi mogli da imaju posla sa serijskim ubicom.

Mari-Ketrin Marso je u to vreme radila za regionalnu policijsku službu Pila u Ontariju.

„Kad dođete u stanicu i kažete: ‘Mislim da imamo serijskog ubicu’, svi vam se smeju. Naravno, zato što kakve su šanse da će policajac tokom karijere nabasati na serijskog ubicu? Vrlo male“, kaže ona.

„Odmah sam se latila telefona i pokušala da kontaktiram policiju u Torontu. Ostavila sam poruku na govornoj pošti, ali mi se ta osoba nikad nije javila. Naljutila sam se… tako da sam poslala formalni mejl.“

U mejlu, Mari-Ketrin navodi paralele između dvojice muškaraca, obojicu smeđe boje kože i obojicu sa vezama sa Gej Vilidžem u Torontu, za koje se u to vreme verovalo da su nestali.

Mari-Ketrin kaže da joj policija iz Toronta nikad nije odgovorila.

Sa svoje strane, policija iz Toronta tvrdi da nema evidenciju o toj prepisci.

Mekartuer je nakon toga ubio još šestoricu muškaraca pre nego što je uhapšen.

Abdulbasir Faizi je, zapravo, bio njegova druga žrtva.

Nezavisna istraga o rukovođenju slučajevima nestalih osoba u policiji Toronta pronašla je „ozbiljne propuste“ u vođenju istrage o serijskom ubici, istovremeno pohvalivši dobar rad pojedinih policajaca i zaključivši da propusti „ne mogu da se pripišu naglašenim predrasudama ili namernoj diskriminaciji“.

Oni koji su poznavali i voleli ovih osam muškaraca zauvek će imati rupe u njihovim životima.

I, dok sam snimao ovu seriju, zatekao sam zajednicu kojoj su ostali duboki ožiljci.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]