Ruski predsednik Vladimir Putin je objavio da će ih Moskva priznati otcepljene ukrajinske oblasti Donjeck i Lugansk kao nezavisne države. Ali šta znamo o tim područjima?
Separatisti su preuzeli kontrolu nad ogromnom oblasti u oba regiona 2014. godine i od tada proglasili formiranje Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR), na samoj granici sa Rusijom.
Ali one u potpunosti zavise od ruske finansijske i vojne podrške.
Ukrajina ih naziva „privremeno okupiranim teritorijama“ – slično kao sa Krimom, koji je Rusija zauzela i anektirala 2014. godine.
Pro-ruski lider samoproglašene DNR Denis Pušilin i LNR Leonid Pasečnik, pobedili su 2018. godine na izborima koje međunarodna zajednica nije priznala.
Obojica su pozvala da se teritorije pripoje Ruskoj Federaciji.
- Počeo rat u Ukrajini, Putin poslao vojsku, zaseda Savet za nacionalnu bezbednost Srbije
- Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
- Lavov – grad koji je postao utočište za Ukrajince uplašene zbog ruskog napada
Gde su Lugansk i Donjeck na mapi?
Dve otcepljene oblasti deo su rečnog basena Donbas i sada zastupaju „Rusku donbasku doktrinu“, koja ih doživljava kao rusku teritoriju.
Ujedinjene nacije ih smatraju ukrajinskom teritorijom.
Ono što trenutno nije jasno jeste da li će se ruske trupe zadržati na teritoriji koju drže pobunjenici ili će napredovati dalje na teritoriju Donjecka i Luganska.
Rudarstvo
Donjeck je bio centar iskopavanja uglja u drugoj polovini 19. veka.
Prvobitno se zvao Juzovka ili Juzivka, u čast velškog biznismena Džona Hjuza, koji je otvorio čeličanu i nekoliko rudnika uglja u regionu.
Aktivnosti čeličane proširile su se tokom sovjetskih vremena, a mnogi radnici koji govore ruski slati su u region da bi radili u fabrikama i rudnicima uglja.
Grad je preimenovan u Staljin 1924. godine, Staljino 1929. i, konačno, Donjeck 1961. godine.
Šta se dešava u Lugansku i Donjecku?
Posle raspada Sovjetskog Saveza devedesetih, dve oblasti postale su deo nezavisne Ukrajine.
Ali Putin smatra Ukrajinu sovjetskom izmišljotinom i pisao je o tome kako Ruse i Ukrajince doživljava kao „jedan narod“.
Izbijanje oružanih sukoba između proruskih pobunjenika i ukrajinskih nacionalista 2014. godine podiglo je napetost u regionu.
Oblasti pod kontrolom pobunjenika postepeno su odvajane od Ukrajine i dodatno integrisane – politički, ekonomski, kulturološki – sa Rusijom, prema rečima Natalije Saveljeve, istraživačice vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA).
Iako ove teritorije nisu formalno deo Rusije, procenjuje se da oko 750.000 stanovnika regiona Donbas sada ima ruske pasoše i ima pravo da glasa na ruskim izborima.
Njihov status im omogućuje pristup ruskoj socijalnoj pomoći i isplati penzija, a i olakšava im da rade u Rusiji.
I iako mnogi ljudi tamo osećaju bliskost sa Rusijom, ima i drugih koji žele da ostanu Ukrajinci.
„Nezakonito su nam oduzeli zemlju“, kaže za BBC Ljudmila, 61-godišnja stanovnica Slovianska, u Donjecku.
„Isto se desilo sa Krimom. Ne razumem zašto Putin vodi takvu politiku.“
Ali jedan drugi stanovnik koji je želeo da ostane anoniman smatra da je došlo vreme za promene.
„Neko je u svakom slučaju morao da donese odluku. Da odabere ovu stranu ili onu.
„Možda će to dovesti do nekih promena. Nadam se da će to biti nabolje za našu stranu.“
Ukrajinski odnosi
Sa druge strane, stanovnicima Donbasa je postalo teže da putuju u Ukrajinu da bi došli do zdravstvene pomoći ili isplate socijalne pomoći.
Broj ljudi koji prelaze granicu između dva regiona i ostatka Ukrajine opao je tokom sukoba iz 2014-2015. godine, a potom ponovo pao zbog zatvaranja granica tokom pandemije.
U skorije vreme se povećao, ali ukupan broj prelazaka i dalje ostaje veoma nizak.
„Političko integrisanje sa Rusijom ide ruku pod ruku sa onim što se smatra pokušajem osiguravanja kulturnog otuđenja od Ukrajine“, kaže doktorka Savaljeva.
- Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
- „Plešem da ne mislim na rat“ – kako se Ukrajinci nose sa krizom
Ukrajinski i ruski jezik
Oba regiona ukinula su ukrajinski kao državni jezik 2020. godine, proglasivši ruski jedinim zvaničnim jezikom.
Lokalne škole su prestale da predaju i ukrajinski jezik i istoriju.
„Kao posledica toga, mladi ljudi rođeni neposredno pre ili tokom sukoba lišeni su bilo kakvog osećaja ukrajinskog identiteta (sem ukoliko im ga privatno nisu preneli roditelji)“, piše ona.
Ali Putin nije otkrivao dugoročnu viziju za dve pokrajine niti priznao njihovu nezavisnost.
Sve do sada.
Hoće li Rusija izvršiti invaziju na Ukrajinu?
Posle priznavanja dve otcepljene oblasti, Putin je poslao vojsku u „mirovnu misiju“ u Donjeck i Lugansk.
To znači da su ruske trupe ušle na suverenu ukrajinsku teritoriju.
„Ruska vojska je već prešla granicu samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike i zauzele položaje na severu i zapadu“, izjavio je Vladislav Bedičevski, član tzv. narodnog odbora DNR-a, za kanal na Telegramu Politika Strany.
„Njihova misija je bezbednost, uspostavljanje mira na teritoriji ovih republika“, izjavio je on.
Prekrajanje mapa Donjecka i Luganska?
Moglo bi da dođe do novih napetosti ako lideri pobunjenika počnu da pripajaju teritorijama koje kontrolišu šire delove administrativne oblasti Donjeck i Lugansk.
Do sada su zapadne zemlje reagovale najavljivanjem sankcija protiv Moskve.
Ali uz nekih 150.000 ruskih vojnika razmeštenih uz ukrajinske granice, prema američkim procenama, strahovi su opravdani da bi situacija mogla da preraste u otvoreni rat.
Pogledajte video: „Strah me od ponovnog napuštanja doma u Donjecku“
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
