Kuba: „Nasilje izmiče kontroli“, a kriminal je u porastu na kubanskim ulicama

Pokojni vođa Kubanske revolucije Fidel Kastro je jednom Kubu ponosno nazvao „najbezbednijom zemljom na svetu“.

U pogledu niske stope nasilničkog kriminala na ostrvu i malog broja oružja u posedu civilnog stanovništva, možda je imao razlog da Kubi dodeli to zvanje.

Njegovi kritičari su, naravno, odgovorili da je niska stopa kriminala postignuta zastrašivanjem, da je Kastrova Kuba bila – i još uvek je – policijska država koja nije dozvoljavala kritike na račun komunističke vlade i koja se grubo ponašala u pogledu ljudskih prava njenih protivnika.

Kakogod da je to učinjeno, malo ko je mogao da porekne da su ulice Kube tradicionalno bile među najbezbednijim na dva američka kontinenta.

• Raskrinkan lanac trgovine ljudima na Kubi: Muškarci prisiljavani da se bore za Rusiju
• Kriza menja politiku: Kuba se otvara za strane investitore
• Fernando i „vize koje život znače“: Zašto je Kubancima bilo važno da mogu da dođu u Srbiju

Ipak, Samanta Gonzales ne oseća da živi u najbezbednijoj zemlji na svetu.

Njen mlađi brat, ambiciozni muzički producent Han Franko, ubijen je pre dva meseca u očiglednom okršaju bandi.

Han Franko, koji potiče iz siromašnog naselja Kajo Ueso u prestonici Havani, imao je samo 19 godina kada je na smrt izboden u grudi ispred muzičkog studija.

Našao se usred svađe kada je neko izvukao nož.

„Još uvek ne mogu da razumem“, kaže Samanta, boreći se sa bolom dok na telefonu gleda fotografije njenog brata.

„Bio je svetlost naše porodice“.

Samanta, koja ima samo 20 godina i majka je jednogodišnjeg dečaka, kaže da je Han Franko jedan od mnogih mladih ljudi koji su poslednjih meseci izgubili život na ulici.

„Toliko mladih ljudi je ubijeno ove godine“, kaže ona.

„Nasilje izmiče kontroli.

„To su uglavnom bande koje se međusobno svađaju.

„Odatle sve to dolazi, ova ubistva i smrti mladih ljudi“.

Međusobne sukobe često rešavaju noževima i mačetama, kaže ona.

„Skoro niko više ne rešava svađu šakama.

„Svi koriste noževe, mačete, čak i oružje. To su stvari koje jednostavno ne razumem“, govori sve tišim glasom.

Situaciju pogoršava nova droga na Kubi koja se zove „kimiko“ (quimico), jeftina hemikalija na bazi kanabisa.

Samanta kaže da je sve popularnija među kubanskom omladinom u parkovima i na ulicama.

Ranije, čak i nagoveštaj da Kuba ima problem sa opioidima i uličnim bandama – posebno stranom novinaru – mogao je ljudima da stvori probleme.

Kubanske vlasti su oduvek žestoko štitile ugled njihovog ostrva bez kriminala i istacale da su ulice očigledno bezbednije od onih u većini gradova u Sjedinjenim Državama (SAD).

Sve što ukazuje na društvene probleme na Kubi se uglavnom predstavlja kao pristrasne kritike njihovog socijalističkog sistema ili kao antirevolucionarne izmišljotine koje potiču iz Majamija ili Vašingtona.

Međutim, zbog stava javnosti o sve većoj stopi kriminala koje mnogi Kubanci dele na društvenim medijima, i vlasti su se otvoreno osvrnule na problem na državnoj televiziji.

U avgustu, izdanje noćnog programa Okrugli sto (Mesa Redonda), u kom su zvaničnici Komunističke partije bili pozvani da predstave politiku stranke, nazvano je Kuba protiv droge.

Tokom emitovanja, pukovnik Huan Karlos Poej Guera, šef jedinice za borbu protiv droge u Ministarstvu unutrašnjih poslova, priznao je postojanje, proizvodnju i distribuciju nove droge kimika, kao i njen uticaj na omladinu na Kubi.

Tvrdio je da se vlasti bave tim problemom.

U drugom izdanju posvećenom kriminalu, vlada je negirala da se situacija pogoršala, tvrdeći da je samo devet odsto krivičnih dela na Kubi nasilničke prirode, a da ubistva čine samo tri odsto.

Međutim, kritičari dovode u pitanje transparentnost vladine statistike i kažu da ne postoji nezavisni nadzor nad telima koja su zadužena za izradu statističkih podataka i metodologijama koje koriste.

Vlada u velikoj meri krivi starog neprijatelja SAD kako za postojanje sintetičkih opioida na Kubi, tako i za decenijama dug ekonomski embargo, koji je, kako kažu, krivac što su se neki Kubanci upustili u kriminalne aktivnosti.

U jednom od retkih intervjua koje je dala, potpredsednica Vrhovnog suda Kube Marisela Sosa Ravelo rekla je za BBC da se na društvenim mrežama problem preuveličava.

Ona je opovrgla navode da se mnoga krivična dela ne prijavljuju jer stanovništvo nema poverenja u policiju.

„Na osnovu moje 30 godina dugo karijere sutkinje i sutkinje za prekršaje, ne mislim da narodu Kube nedostaje poverenja u njegovu vlast“, rekla je u intervjuu koji je održan u kitnjastoj zgradi Vrhovnog suda.

„Na Kubi policija ima visoku stopu rešenih slučajeva krivičnih dela.

„Ljudi ne uzimaju zakon u svoje ruke – što se dešava u drugim delovima Latinske Amerike i u drugim zemljama – što ukazuje da stanovništvo veruje pravosudnom sistemu Kube“, kaže ona.

• Gorivo na Kubi biće pet puta skuplje
• Kako je Kubanska revolucija potresla svet, ali šta danas Kubanci misle o njoj
• „Osećali smo se slobodno“: Kubanci ostaju prkosni uprkos gušenju protesta

Međutim, takvo iskustvo nema još jedna nedavna žrtva krađe na slabo osvetljenim ulicama Havane.

Šira je transrodna aktivistkinja koja je navikla da govori o pravima na Kubi.

Kaže da je njen slučaj da ju je jedne večeri opljačkao čovek mašući nožem, uobičajen.

Ali, ono što ju je najviše razočaralo bila je reakcija policije.

„Ubrzo nakon što sam napadnuta, naišla sam na dva policajca na motociklima u sporednoj ulici“, priseća se Šira.

Uprkos njenoj očiglednoj uznemirenosti, policija je ignorisala njene molbe za pomoć, kaže ona.

„Otvoreno su mi rekli: ‘Nismo ovde zbog takvih stvari’.

„Bilo je to toliko šokantno čuti jer sam im rekla gde mogu da nađu napadača, pokazala im u kom pravcu je otišao, šta je obukao.

„Ali jednostavno nisu obraćali pažnju na mene“.

U malom stanu u kom živi sa njenom majkom, Samanta Gonzales gleda video snimke bdenja za njenog mlađeg brata.

Veliki broj prijatelja Hana Franka pojavio se ispred njegove kuće i počeo da peva pesme koje je producirao pre nego što je njegova muzička karijera prerano prekinuta.

Dok se njegov kovčeg stavljao na mrtvačka kola, ožalošćeni su utihnuli, i moga se čuti samo tihi plač i reči molitve.

Sa njim i svim drugim mladim žrtvama nasilja na ostrvu sahranjen je još jedan deo tvrdnje Kube da je najbezbednija zemlja na svetu.

Pogledajte i ovu priču:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]