Istraživači veruju da su otkrili poreklo Crne smrti, više od 600 godina nakon što je ubila desetine miliona ljudi u Evropi, Aziji i severnoj Africi.
Zdravstvena katastrofa sredinom 14. veka jedna je od najznačajnijih epizoda bolesti u ljudskoj istoriji.
Ali uprkos godinama istraživanja, naučnici nisu uspeli da odrede gde je počela bubonska kuga.
Sada analiza pokazuje da je to bilo u Kirgistanu, centralnoj Aziji, 1330-ih.
- Spomenik kugi u Irigu – „Vreme kad su živi zavideli mrtvima“
- On je prenosio kugu pre 5.000 godina
- Uputstvo o karantinu i distanciranju staro više od 400 godina
Istraživački tim sa Univerziteta Stirling u Škotskoj i nemačkog Instituta Maks Plank i Univerziteta u Tubingenu analizirali su drevne uzorke DNK iz zuba skeleta na grobljima u blizini jezera Isik Kul, u Kirgistanu.
Odabrali su to područje nakon što su primetili značajan porast sahranjivanja tamo 1338. i 1339. godine.
Dr Marija Spiru, istraživač sa Univerziteta u Tubingenu, rekla je da je tim sekvencirao DNK iz sedam skeleta.
Oni su analizirali zube jer, prema dr Spiru, oni sadrže mnogo krvnih sudova i daju istraživačima „velike šanse da otkriju krvno prenosive patogene koji su možda prouzrokovali smrt ljudi“.
Istraživački tim je uspeo da pronađe bakteriju kuge, Jersinija pestis (Yersinia pestis), u tri od njih.
„Naša studija postavlja jedno od najvećih i najfascinantnijih pitanja u istoriji i određuje kada i gde je počeo najozloglašeniji i najzloglasniji ubica ljudi“, rekao je Dr Filip Slavin, istoričar sa Univerziteta Stirling, o otkriću.
Istraživanje ima neka ograničenja, pre svega mali broj uzorak.
Dr Majkl Knap sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu, koji nije bio uključen u rad, pohvalio ga je kao „zaista vredan“, ali je primetio: „Podaci od mnogo više pojedinaca, vremena i regiona… zaista bi pomogli da se razjasni šta predstavljeni podaci znače“.
Rad istraživača objavljen je u časopisu Nejčr, pod naslovom „Izvor crne smrti u centralnoj Evroaziji u 14. veku“.
- Kako je svet izgledao posle Španskog gripa 1918 – i šta možemo da naučimo
- Kako je Tifusarka Meri ostavila za sobom trag skandala i smrti
- Ko je izmislio karantin, zaštitne maske i vakcine
Šta je bubonska kuga?
Kuga je potencijalno smrtonosna infektivna bolest koju izaziva bakterija Jerisinija pestis koja živi u nekim životinjama, uglavnom glodarima, i njihovim buvama.
Bubonska kuga je najčešći tip ove bolesti koju ljudi mogu da dobiju.
Ime potiče od simptoma koje izaziva – bolni, natečeni limfni čvorovi ili buboni na preponama ili na pazuhu.
Od 2010. do 2015. širom sveta je registrovano 3.248 slučajeva, od čega je umrlo 584 ljudi.
Kroz istoriju, ova bolest se zvala i Crna smrt, kao referenca na gangrenozno potamnjivanje delova tela, kao što su prsti na rukama ili nogama, do čega može doći tokom bolesti.
Crna smrt je odnela oko 50 miliona života u Africi, Aziji i Evropi u 14. veku.
Poslednja zastrašujuća epidemija u Londonu bila je Velika kuga 1665, koja je usmrtila skoro petinu stanovnika ovog grada. U 19. veku došlo je do epidemije kuge u Kini i Indiji, kada je umrlo više od 12 miliona ljudi.
Šta radi organizmu?
Osoba obično oseti simptome bubonske kuge posle dva do šest dana od kako se zarazila.
Pored osetljivih, uvećanih limfnih žlezda, koje mogu biti i veličine jajeta, simptomi uključuju temperaturu, groznicu, glavobolju, bol u mišićima i umor.
Kuga može da utiče i na pluća, izazivajući kašalj, bol u grudima i teškoće pri disanju.
Bakterija može da uđe u krvotok i da izazove stanje septikemije ili sepse, što može dovesti do oštećenja tkiva, otkazivanja rada organa i smrti.
- Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
- Šta da radim ako sumnjam da imam hlamidiju
- Da li mogu da se zarazim omikronom ponovo
Kako možete da se zarazite?
Ljudi mogu da se zaraze:
- Ujedima zaražene buve
- Dodirivanjem zaraženih životinja kao što su pacovi i miševi
- Udisanjem inficiranih kapljica koje šire zaraženi ljudi ili životinje
Domaće mačke i psi mogu da se zaraze od ujeda buva ili ukoliko pojedu zaražene glodare.
Infekcija može da uđe u telo i kroz posekotinu na koži ukoliko je osoba bila u u bliskom kontaktu sa krvlju zaražene životinje.
Telo osobe koja je umrla zbog zaraze kugom može da inficira ljude u bliskom kontaktu, poput onih koji pripremaju telo za sahranu.
Da li postoji lek?
Brzo lečenje antibioticima je ključno.
Bolest je često smrtonosna ukoliko se ne reaguje.
Rana dijagnoza, laboratorijski testovi i drugi uzorci, mogu da spase živote.
Pogledajte i video o Španskom gripu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
