Deo filmske industrije procvetao je od početka epidemije korona virusa – na popularnosti sve više dobijaju filmovi koji se bave zaraznim bolestima, naročito na globalnom nivou.
Dokumentarne serije poput Nefliksove Pandemija: Kako sprečiti epidemiju i filmovi Stivena Sodeberga Zaraza iz 2011. godine beleže neverovatan rast gledanosti, dok publika pokušava da razume trenutna dešavanja.
Postava vrsnih glumaca, među kojima su Gvinet Paltrou, Kejt Vinslet, Met Dejmon, Lorens Fišburn, Džud Lo i Marion Kotiljard, našla se u filmu Zaraza usred epidemije virusa koji se širi iz Azije i dovodi do globalnog zatvaranja.
- Karantinski džem kao odgovor na samoizolaciju
- Blokada, kakva blokada? Neobična reakcija Švedske na korona virus
Međutim, trezveran ton razlikuje ga od tradicionalnog bombastičnog filma katastrofe, a snimljen je uz konsultacije sa medicinskim stručnjacima sa Univerziteta Kolumbija.
„Nisam želeo da snimam scene u kojima 200 ljudi odjednom padaju mrtvi“, objasnio je režiser Stiven Sodeberg tokom rada na filmu.
„Čim date publici prostora da oseti kako je to ipak samo film, ona se lako distancira i postavlja barijeru između sebe i onoga što gleda, a mi to nismo želeli“.
Možda je Zaraza postavila zlatni standard u pogledu filmskog realizma, ali ipak, na strahu od zaraze i bolesti kroz istoriju je utemeljena čitava jedna subkultura u svetu filma.
Filmovi strave i užasa, koji u širem smislu spadaju u žanr horora, ponovo su aktuelni. Mnogi od njih govore o strahu od ugriza i neizlečive zaraze.
„Ako pogledate filmove o vukodlacima, kao što je Američki vukodlak iz 1981. čija je radnja smeštena u Londonu, videćete da je to film o strahu da će vas nešto ugristi i da ćete vi posle toga preneti infekciju nekom drugom“, kaže filmski kritičar BBC Kulture Nikolas Barber.
„Zatim, imamo filmove o vampirima koji imaju još više poveznica sa bolestima i epidemijama. U adaptaciji „Drakule“ iz 1922. godine, filmu „Nosferatu“, imamo scenu gde pacovi izlaze iz kovčega, a ljudi u selu počinju da umiru od kuge. Vampirski filmovi zapravo su filmovi o zarazama, kugi i drugim bolestima“.
Publika koja ovih dana gleda filmove o zombijima, kao što je film 28 dana kasnije Denija Bojla ili espki film Svetski rat Z (Z) Marka Forstera iz 2013. godine sa Bred Pitom, veroatno će ih videti u novom svetlu.
U sceni na početku 28 dana kasnije, glumac Kilijan Merfi stoji u napuštenom Londonu, u kojem je vlada mrtva tišina nakon što ga je ga je opustošio misteriozni, neizlečivi virus.
„Zombiji su najčešće bili predstavljeni kao poluraspadnuti leševi koji su oživeli i lutaju grobljima, i uglavnom su korišćeni za referisanje na konzumerizam i socijalne nemire“, objašnjava Barber.
„Onda je 2002. film „28 dana kasnije“ potpuno promenio tu sliku. U njemu se zombiji zapravo nazivaju „zaraženima“, oni više nisu leševi koji su oživeli, nego ljudi sa virusom.
„Sa druge strane, Svetski rat Z (Z) je zapravo film o globalizaciji i tome kako zaraze nisu ograničene samo na gradove, već se šire po svetu, kao što je to slučaj sada. Dakle, jedan film o zombijima je dao sliku onoga čemu sada svedočimo i to je slučaj bez presedana“.
Usamljenost u izolaciji zbog razboljevanja od zarazne bolesti takođe je već viđena u Holivudu – najpoznatiji film o tome je Ja sam legenda iz 2007. godine sa Vil Smitom, a u režiji Frensisa Lorensa koji je radio Igre gladi.
U ovom filmu, rađenom po romanu Ričarda Metjusona iz 1954. godine, Vil Smit je jedina nezaražena osoba u Njujorku nakon što virus, izvorno novi lek za rak, ubije milijarde ljudi i pretvori gotovo sve ostale u mutante-kanibale koji se nazivaju Tragači tame (Darkseekers)“.
Možda je kreiranje strave i fantastike u filmu zapravo način za čoveka da se suoči sa ranjivošću svoje vrste na viruse.
Ipak, ideja o pobedi ljudskog duha, koji može nadmudriti čak i smrtonosni virus – poslednji put je viđena u filmu 93 dana iz 2016. sa Denijem Gloverom, u režiji Stivena Gukasa. Zasnovan je na istinitoj priči o tome kako je posvećeni tim lekara uspeo da spreči epidemiju ebole u Nigeriji tako što je zatvorio krug širenja zaraze, čak iako je to značilo žrtvovanje sopstvenih života.
Ideja o ljudskom trijumfu u nemogućim okolnostima verovatno će biti tema koja će se pojavljivati i u filmovima koji nastaju dok su scenaristi u samoizolaciji.
„Epidemija korona virusa poslužiće kao inspiracija za bezbroj scenarija“, kaže Najdžel M. Smit, urednik filmske rubrike u magazinu Pipl (People).
„Samo godinu dana ili malo više nakon 11. septembra, Holivud je počeo da pravi filmove od ovih priča. Filmska industracija ima tu tendenciju“.
Možda ispadne baš dobro što je snimanje nastavka „Svetskog rata Z“ otkazano prošle godine.
Da li bi javnost platila da gleda pandemiju izazvanu zaraženim zombijima na filmskom platnu, nakon što je doživela pandemiju korona virusa?
Ovaj tekst nastao je u sklopu specijalnog programa BBC o filmu, koji se bavi uticajem epidemije korona virusa na filmsku industriju, a koji se emituje od 3. aprila 2020. Pratite @talkingmovies na Fejbuku i @BBCTalkMovies na Tviteru.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji progres
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
