Kultura: Četiri hiljade godina istorije zmajeva

Od igračkica sa likom zmajeva do kineskih tornada i neobičnih engleskih sela, ovo su tragovi jednog drevnog mita u pravom životu.

Lunarna Nova godina ovog februara najavljuje godinu zmaja – ali da li je to zaista baš tako? Kineska reč „lóng“, ili 龍, najčešće se prevodi sa „zmaj“.

Ali ne dozvolite da vas ovo zavara: tanani i mistični kineski zmajevi koji donose sreću u velikoj meri se razlikuju od besnih monstruma koji bljuju vatru iz engleske mitologije.

Za početak, oni se pre povezuju sa vetrom nego sa vatrom – kineska reč za tornado (lóng juǎn fēng) i bukvalno može da se prevede sa vrtložni-zmajevski-vetar.

• Da li je zmajoliki čovek jedan od naših najbližih predaka
• Šta je lunarna Nova godina
• Svi srpski kalendari: Od Svetog Save do Milankovića

A kineski zmajevi se razlikuju i od simerijanskih kraljevskih „ušum-gal“ zmajeva – mitskih zmijolikih stvorenja sa lavljom čeljusti.

Širom sveta, i na mnogim različitim jezicima, ljudi su smislili reči koje manje-više označavaju zmajeve – ali način na koji ih oni vide i da li ih smatraju svetim, prijateljskim, smrtonosnim ili makar samo napasnim, nije isti u različitim kulturama.

Sva ova zmajolika stvorenja imaju jednu stvar koja im je zajednička: svoje osobenosti dele sa pravim životinjama i oslikavaju naše interakcije i osećanja koja gajimo prema prirodi.

Pred vama je putovanje kroz istoriju u potrazi za svetskim mitovima o zmajevima i njihovim inspiracijama u stvarnom životu – i onome čemu nas mogu naučiti o sopstvenom odnosu prema prirodi.

Najstarija reč za zmaja?

Pre više od 4.000 godina, neki pisar iz drevne Mesopotamije – srednjeistočne regije koja se nalazi u današnjem Iraku – napisao je čudnu reč na glinenoj ploči: ušum-gal.

Reč je na simerijanskom, najstarijem pisanom jeziku, i veruje se da je najstarija poznata reč koja označava zmaja. Sastoji se od reči gal (veliki) i ušum (zmija).

Ali kakvo je to stvorenje ušum-gal zaista i da li ono još uvek ima nekog svog živog parnjaka na Srednjem istoku?

Simerijanski tekstovi sugerišu da se radilo o mitskom stvorenju inspirisanom zmijama, ali i lavovima, kaže Džej Krisostomo, profesor drevne srednjeistočne civilizacije i jezika na univerzitetu u saveznoj državi Mičigen, čiji rad između ostalog podrazumeva i dešifrovanje i prevođenje originalnih simerijanskih dokumenata ispisanih na glinenim pločama.

„To je jedno od nekoliko mitskih bića (u simerijanskoj kulturi) koje kombinuje različite životinje i osobine vezane za mudrost, snagu i zaštitu“, kaže on.

„Ušum-gal je naročito specifičan po velikim, razjapljenim čeljustima“.

U simerijskim telstovima reč ušum-gal se najčešće koristi kao metafora za lava ili u vezi sa lavovima kao delom neke strašne, kraljevske crte, nastavlja Kristosomo: „Tako na primer u himni mesecu bog Suen kaže: ‘Rođen u planinama, preplavljen radošću, on je moćna sila, ‘zmaj’ (ušum-gal), svemogući gospodar. Suen (sa) ustima kao u ‘zmaja’, vladar Ura!“

Ova reč takođe opisuje i stvorenje koje vlada nad drugima i koje mogu pobediti samo najmoćniji ljudi, dodaje on: „Neke priče predviđaju boga i kralja kao toliko moćne da se ni ušum-gal ne usuđuje da napusti svoju ravnicu/pustinju ili da kroči na njegov put. Pretpostavljam da je ušum-gal originalno verovatno bio neka vrsta lava ili nekog drugog divljeg mesoždera i da je postepeno dobijao i druge mitološke asocijacije tokom više stotina godina“.

Simerijanski jezik nema moderne naslednike.

Ali oni koji znaju akadijski, drevni semitski jezik koji je srodan današnjem arapskom ili hebrejskom, pozajmljuju simerijansku reč i koriste je kao „ušumgalu“, što se prevodi kao ‘lav-zmaj’, kaže Kristosomo.

U akadijskoj kulturi ovog lav-zmaja su obožavali kao božansko biće, kaže on: „Još jedno mitološko zmajoliko stvorenje na akadijskom je mušhuššu (pozajmljeno iz simerijanskog muš muš ‘svirepa zmija’); ovo stvorenje se prevodi kao ‘zmaj’ i prikazano je na Kapiji Ištar iz Vavilona“.

On zatim zaključuje: „Pa da li je onda ušum-gal najstarija poznata reč za zmaja? Verovatno jeste. To je u svakom slučaju bilo biće sa osobinama koje se prepliće sa našom idejom o zmajevima. Moćno stvorenje koje izaziva strahopoštovanje i sa kojim su bogovi i kraljevi želeli da ih poistovećuju, stvorenje prožeto legendama i misterijama. Ako je to zmaj, onda je zmaj ušum-gal“.

Statue lava i rezbarije iz tog vremena su preživele do današnjeg dana.

Rekonstrukcija Kapije Ištar, sve sa svojim preostalim fragmentima iz originalnog Vavilona, odvija se u muzeju u Berlinu.

Ali šta je onda sa pravim lavovima koji su nekada tumarali drevnim Srednjim istokom?

Ne možemo tačno da znamo na koje su lavove mislili Simerijanci.

Ali dve azijske podgrupe lavova koje su nekada bile relativno rasprostranjene, sada su skoro istrebljene, osim manje skupine u Indiji.

Kineski zmaj promene

I dok su engleski zmajevi bljuvali vatru i borili se sa anđelima, kineski zmajevi su sveta bića. Oni su se bez krila uzdizali među oblake i pravili vetrove, a ne vatru, i bili su simbol sreće.

Brojne akademske teorije objašnjavaju poreklo drevnih kineskih zmajeva, kaže Marko Mekareli, predavač na univerzitetu Katanija u Italiji.

Sve počinje od ideje da su oni bili totemski simboli koje su koristili preistorijski klanovi i koji su, zauzvrat, bili inspirisani pravim zmijama ili možda džinovskim morskim pitonom.

Kada je plemensko društvo postalo klasno, zmaj je postao simbol vladara, napisao je Mekareli u knjizi Discovering the Long.

Neke druge teorije legende povezuju sa krokodilskim vrstama, kao što je kineski aligator.

Pre sedam hiljada godina, močvarne oblasti donjeg toka reke Jangce su bile raj za aligatore.

Ali kada su farmeri počeli da njihova staništa pretvaraju u polja pirinča, ova vrsta je počela da nestaje.

Danas je to jedna od najugroženijih vrsta krokodila na celom svetu.

Prikazi zmajeva su evoluirali od pokušaja da se oponašaju buka i spiralni oblici munja i gromova.

U molitvama zmajevima se prizivalo dobro vreme, kaže Mekareli.

Ta veza sa vremenom bi mogla da pomogne u objašnjenju lingvističkih asocijacija sa tornadima i vrtlozima na kineskom, kao što je već rečeno.

Ali postoji i alternativni, četvrti pristup koji prema Mekareliju sugeriše da su zmajevi evoluirali od obožavanja prirode i postali mešavina brojnih životinja i vremenskih fenomena.

Roel Sterks, profesor kineske istorije, nauke i civilizacije na univerzitetu u Kembridžu, podržava ovu teoriju i skeptičan je prema pokušajima da se uspostavi veza između kineskih zmajeva i pravih životinja.

„Mnogo besmislica je napisano o poreklu kineskih zmajeva i to i od raznih naučnika koji su pokušali da ih identifikuju kao neku vrstu aligatora ili drugih amfibijskih životinja, ali i tumača epigrafa koji su pokušali da ove natpise interpretiraju kao dugačke piktograme nekakvih reptila“, kaže on za BBC.

„Prava istina je da su ovo sve samo spekulacije i da je poenta da je kineski zmaj hibridno stvorenje koje u sebi ima osobine i pokrete svih objedinjenih životinja“, dodaje.

Drugim rečima, zmaj je otelotvorenje ne nekog pojedinačnog entiteta, već zapravo kapaciteta za promenama.

Engleska „sela zmajeva“

„Ognjeni zmajevi“ su 793. godine jedrili nebom iznad Nortumbrije – bilo je to loše predskazanje.

Usledio je surovi i razarajući vikinški prepad na ostrvo Lindisfarn na severu Engleske koji je šokirao celu Evropu.

Anglosaksonske priče su prepune svirepih zmajeva koji dremaju u jazbinama u podnožju brda, braneći blago.

Ove legende žive u imenima mnogih engleskih mesta.

Tu su recimo Dregli Bek, zaseok u Lankaširu i Drejklou, selo u Derbiširu.

Oba se mogu prevesti sa „zmajeva humka“ ili „zmajev breg“.

Istorijski, Englezi imaju dve uobičajene reči za zmaja: zmaj i jednu sada retko korišćenu, drevnu reč wyrm, koja bi se na naš jezik mogla prevesti i kao crv.

Reč zmaj (dragon) je izvedena iz latinske reči „draco“ koji označava zmiju ili morsku ribu.

S druge strane, u hrišćanskim religijskim tekstovima reč dragon može da se odnosi i na đavola.

Mitološko biće kroz istoriju menja svoje osobine i konture, pa je tako zmaj koji bljuje vatru poznat i kao vatreni zmaj (firedrake).

S druge strane, wyrm je gmižuće, puzajuće stvorenje, a ne krilato, leteće ili vatreno.

Reč wyrm može da se donosi i na parazite, zmije i ostala bića koja prebivaju u grobovima u ranoj srednjovekovnoj Engleskoj.

To je bila inspiracija za mnoge mitove, kao na primer onaj sa crvolikim Lambtonom koji je jeo decu.

Ovo jezivo stvorenje je u engleskom folkloru mnogo prisutnije od njegove krilate verzije i najčešće vreba iz pećina, močvara i bara.

„Wyrm nema noge, već gamiže kao zmija“, kaže Kerolajn Larington, profesorka srednjovekovne evropske književnosti na univerzitetu u Oksfordu.

Razlikuje se od vatrenih i krilatih monstruma: „Ognjeni zmaj može da leti i bljuje vatru“, dodaje Larington, „dok wyrm pljuje otrov“.

Možda su i prave zmije, kaže Larington, inspirisale mitove.

„Neki misle da su fosilni ostaci dinosaurusa takođe imali svoju ulogu u stvaranju mitova. Ali ne postoji jasna veza između priča o zmajevima i fosilnih ostataka“, kaže ona.

Mitovi inspirisani zmijama su u Englesku stigli sa drugih teritorija: postoje i izvesni dokazi da su mitovi o zmajevima migrirali zajedno sa ljudima.

Danas se broj šarki, koje predstavljaju jedinu otrovnu zmijsku vrstu u Engleskoj konstantno smanjuje zbog sve intenzivnijeg razvoja poljoprivrede koji uništava staništa zmija i uzrokuje fragmentaciju i izolovanost.

Engleski zmajevi, s druge strane, kaže Larington, po običaju su neranjivi i simbol su moći.

„Ukoliko želite da ih ubijete, morate da im pronađete slabu tačku“, kaže ona.

Bez obzira na to da li zmajeve zamišljate kao spiralne, vrtložne simbole za sreću ili kao džinovske, gmižuće crve, lunarna Nova godina bi mogla da bude sjajna šansa da njihove tragove pronađete i u svojim jezicima, svakodnevnom životu i životnoj sredini – ili da, možda, sa oduševljenjem uronite u kolektivni čin maštanja i uvažavanja prirode koja je omogućila uspon ovih veličanstvenih bića.

Pogledajte video – Poslednji „ubica zmajeva“ u Srbiji

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]