Kultura i književnost: Najveća „zla veštica“ od svih – Baba Jaga

U bajkama, žene određenih godina obično imaju jednu od dve uloge: zla veštica ili zla maćeha, a ponekad i obe istovremeno.

Ključni lik iz slovenskog narodnog predanja, Baba Jaga, svakako ispunjava kriterijume za zlu vešticu – živi u kući koja hoda šumom na kokošijim nogama, a ponekad leti unaokolo (blizu površine zemlje) u ogromnom avanu s tučkom.

Obično se prikazuje kao veštica ili starica, a poznata je po tome da, savršeno u skladu sa veštičjim osobinama, jede decu.

• „Spalili su mi pretkinju kao vešticu – sada sam sprao ljagu s njenog imena“
• Misterija vrištećih učenica u Maleziji
• Spomenik u čast spaljenih i progonjenih „veštica“

Međutim, ona je mnogo složeniji lik nego što se da zaključiti na osnovu samog sižea.

Lukava, pametna i korisna baš kao i napast, zaista bi mogla da bude najfeminističkiji lik iz narodnog predanja.

Toliko je trajna legenda o Baba Jagi da je upravo objavljena nova antologija kratkih priča, U šumi (Blek Spot Buks), sa 23 tumačenja ovog lika, sva iz pera vodećih spisateljica horora.

Pripovetke se protežu vekovima – od „O mesečini i mahovini“ Sare Tantlinger koja nudi snoliko viđenje jedne od klasičnih priča o Baba Jagi, Vasilisa Prekrasna, dok „Voda kao slomljeno staklo“ Karine Biset smešta Baba Jagu u Drugi svetski rat.

Za to vreme, „Roda ujeda“ E.V. Najt pojačava jezovite aspekte mita kao priču upozorenja za radoznalu decu.

Istorijat Jage

Baba Jaga se pojavljuje u mnogim slovenskim i posebno ruskim narodnim pričama – najranije zabeleženo pisano pojavljivanje je iz 1755. godine, u sklopu narativa o slovenskim likovima iz narodnih predanja u Ruskoj gramatici Mihaila Lomonosova.

Pre toga, pojavljivala se u drvorezima najmanje u 17. veku, a potom se redovno vraćala u knjigama ruskih narodnih priča i bajki.

Ako ste ljubitelj filma, možda ćete prepoznati njeno ime iz filmova o Džonu Viku sa Kijanuom Rivsom u glavnoj ulozi, u kojima naslovnog antijunaka njegovi neprijatelji zovu Baba Jaga, darujući mu misterioznu auru gotovo mitskog bauka.

Japanska legenda animacije Hajao Mijazaki koristio je Baba Jagu kao osnovu za vlasnicu javnog kupatila u njegovom nagrađivanom filmu Začarani grad (Spirited Away) iz 2001. godine.

Baba Jaga se pojavljuje i u muzici; Slike sa izložbe Modesta Musgorskog iz 1874. sadrži deveti stav po imenu Koliba na kokošijim nogama (Baba Jaga).

Uskoro bi mogla da se pojavi i na malim ekranima; Nil Gejmen ju je koristio u stripovima o Sendmenu za DC, čija je serijska adaptacija upravo dobila drugu sezonu na Netfliksu.

• „Buntovan i kontradiktoran“: Ko je bio Lav Nikolajevič Tolstoj
• Ljudi koji su „plesali do smrti“
• Škotska spisateljica koja je inspirisala „Drakulu“, roman Brema Stokera

Gejmen je takođe koristio Baba Jagu u strip-serijalu Knjige o magiji, a način na koji je upotrebio ovog lika ističe njenu moralnu ambivalentnost: dok je u Sendmenu ona bila od pomoći, u Knjigama o magiji je više bila zlikovac.

On za BBC Kulturu kaže da se prvi put susreo sa Baba Jagom sa šest ili sedam godina kad je čitao knjigu dečje fantastike Zmajeva sestra i Timotijeva putovanja britanske spisateljice Margaret Stori, u kojima se ova pojavljivala.

„Smatrao sam je najzanimljivijom od svih veštica, a taj se utisak samo pojačao kad sam čitao neke od ruskih bajki u kojima se pojavljuje“, kaže on.

„Čini se da je počela da živi vlastitim životom izvan same priče, što se dešava vrlo malom broju likova iz bajki.“

U šumi je priredila Lindi Rajan, spisateljica i redovna profesorka nauke podataka i vizuelne analitike sa Univerziteta Ratgers, u Nju Brunzviku, u Nju Džerziju, koja je i osnivačica izdavača ove antologije Blek Spot Buksa, male nezavisne izdavačke kuće posvećene spisateljicama horora.

Kako je, dakle, jedna Amerikanka postala fascinirana slovenskim mitom?

„Moja ruska maćeha je emigrirala u SAD ubrzo posle pada Sovjetskog Saveza“, kaže Rajan, „i zajedno sa mojom polusestrom i polubakom, donela je boršč, babuške i Baba Jagu“.

„I dok je većina devojčica mog godišta odrastala sa ulepšanim diznijevskim verzijama princeza, meni su se više dopadale priče braće Grim, Šarla Peroa i Hansa Kristijana Andersena – a naravno, u knjigama slovenskih bajki i narodnih predanja, pominjala se i Baba Jaga.“

Štaviše, poreklo Baba Jage moglo bi da vuče korene od pre 17. veka — postoji škola akademske misli koja tvrdi da je ona slovenska analogija grčke boginje Persefone, boginje proleća i prirode.

Svakako se vezuje za šume i divljinu prirode.

„Esencija Baba Jage postoji u mnogim kulturama i mnogim pričama, i ona simboliše nepredvidivu i neukrotivu prirodu ženskog duha, Majke Zemlje i odnosa žena sa divljinom“, kaže Rajan.

Ono što izdiže Baba Jagu iznad uobičajenih dvodimenzionalnih veštica iz narodnih predanja jeste njena dvojnost, ponekad kao zamalo heroina, ponekad kao zlikovka, i njena bogata, zemljana evokacija žene.

„Baba Jaga i dan-danas ostaje jedna od najdvosmislenijih, lukavijih i mudrijih žena iz folklora“, kaže Rajan.

„Ona izaziva strah i poštovanje, istovremeno i strahopoštovanje i požudu.

„Divim se njenoj bezbrižnosti i samostalnosti, čak i njenoj svireposti, a u svetu u kom se žene često svode na mutnu mrlju nebitnosti, ona je figura koja nas podseća da smo divlje i neukrotive, a da takve slobode često imaju svoju cenu“, dodaje.

Štaviše, ona je neka vrsta proto-feminističke ikone.

„Apsolutno jeste“, kaže Ji Izi Ju, jedna od autorki koja je priložila priču za antologiju U šumi.

Jedan od razloga zbog kojih je tako opisana jeste da ona potpuno okreće naglavačke stereotip brižne majke koji se pripisuje ženama tako što jede decu umesto da ih istiskuje iz sebe ili doji.

„Ona je moćna uprkos tome što nije privlačna u konvencionalnom smislu. Ona živi po vlastitim magičnim pravilima umesto prema banalnim propisima“, kaže Izi.

„I dovodi u pitanje konceptualne kategorije na svakom koraku. Čak je i njen dom istovremeno i kuća i kokoška, što je čini, jeste, na neki način skrašenom, ali ni na koji način ‘vezanom’. Ona je u tom smislu rana verzija nomada čergara.“

Prava odmetnica

Izi poredi Baba Jaku sa likovima prevaranata iz mnogih mitologija, kao što je nordijski prepredeni bog Loki ili Kojot iz folklora američkih Indijanaca.

„I dok Baba Jaga često glumi zlikovku, ona je i sklona pružanju otpora. Na primer, u Vasilisi Prekrasnoj, pomaže da se Vasilisa oslobodi uticaja njene zle hraniteljske porodice“, kaže ona.

„I iako je Baba Jaga opasna da se hvatate sa njom u koštac, baš kao i mnogi od likova koji se kreću po obodima i u senci zakona u savremenim filmovima može i da se pokaže od neprocenjive koristi u opasnim situacijama.

„U tom smislu, Baba Jaga komplikuje pasivnu žensku ulogu starateljke sa odmetničkim stavom ‘radiću šta god ja želim’ i snagom koja se obično pripisuje samo muškarcima. Mogli biste reći da Baba Jaga ukršta arhetip zle veštice sa arhetipom dobre vile da bi stvorila mnogo nepredvidljiviju i moćniju ulogu od obe pojedinačno.“

Izi je rođena i odrasla u Severnoj Kini i budući da je velika količina ruske književnosti bila prevedena na kineski, Baba Jaga je prešla državnu granicu i ušla u kinesku svest.

„Moj prvi susret sa Baba Jagom bio je u kineskom crtanom filmu koji sam gledala kao veoma mala.

„Sećam se tog crtanog filma, jer sam rekla baki da Baba Jaga izgleda identično kao moj deda ujak. To ju je nasmejalo. Mom deda ujaku nije bilo smešno“, kaže Izi.

Arhetip planinske ili šumske veštice popularan je širom Istočne Azije, uglavnom zato što se, kaže Izi, „planine vezuju za veliku duhovnu moć i sa figurama pustinjaka koji se odlučuju da žive po vlastitim pravilima – onako kako je i Baba Jaga izrazito žena na svoju ruku.“

Ona dodaje da u Japanu postoji lik po imenu Jamamba koji je „neverovatno sličan Baba Jagi – ona se takođe često predstavlja sa odbojnim fizičkim karakteristikama i apetitom za decu“.

I ona je moralno ambivalentna, povremeno opisivana kao čudovište i kanibal, a ponekad kao donosilac promene i transformacije, i zaštitnica heroja.“

Za Lindu Rajan, koncept horor antologije isključivo sa autorkama javio se pre ideje o knjizi čija je tema Baba Jaga, ali je moćna veštica iz šume nametnula vlastitu volju.

„Želela sam da antologija sakupi glasove žena iz svih delova sveta koje se ne plaše da ispričaju vlastite priče, da se prepuste vlastitoj divljini i porocima, i na taj način mislim da mi se Baba Jaga javila kao muza ove antologije“, objašnjava ona.

„Ono što me je najviše iznenadilo bila je spremnost kojom su se učesnice latile zadatka i odjeka koji je Baba Jaga ostavila širom sveta.

„Ona je istinski univerzalan lik i bila sam zapanjena reakcijama žena iz svih krajeva sveta koje su sjedinile svoj glas sa njenim“, dodaje.

Izina priča, „Priča o kući“, bavi se jednim od jedinstvenijih aspekata mita o Baba Jagi – njenoj oronuloj kolibi koja hoda na kokošijim nogama, pričajući priču o njenom nastanku i izgradnji.

„Bila sam zamađijana razmišljajući o kokošijim nogicama na velikoj staroj kući. To me je direktno navelo da poželim da napišem nešto o toj kući.

„Takođe, upravo sam bila završila prevod Knjige senki Dži Juna – antologiju kineskih fantastičnih priča iz 19. veka. Prepuna je duhova lisica, tibetanske crne magije i drugih vrsta šamanizma, kao i priča o natprirodno inteligentnim ili osnaženim životinjama i neobičnim metamorfozama.

„To me je inspirisalo za atmosferu koju sam želela da postignem u ‘Priči o kući’ i njenim temama.“

Da li legenda o Baba Jagi ima bilo kakve lekcije za nas danas?

Izi misli da ima.

„Ona je šamanica i prevarantkinja, kategorija za sebe i rušiteljka granica, podsetnica da se sloboda nalazi izvan granica društvenih normi i da možemo da naučimo podjednako od mraka kao i od svetla.

„Mislim da nas ona uči logici ‘oba/i’. Ona nas podseća da smo i heroji i zlikovci, da kokoška može da bude i kuća, i da možemo da prihvatimo istovremeno i požude tela i tajne duha.“

Rajan se slaže i da sadrži upozorenje za one koji žele da odbace moć Baba Jage, a samim tim i žena iz celog sveta.

„Mislim da ne smemo da zaboravimo da se Baba Jaga možda krije u šumi, ali ona motri i ona pamti“, kaže Rajan.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]