Stotine čekaju u redovima da se otvore prodavnice, kolone su sve duže kako se bliži početak radnog vremena kada će se vrata tržnih centara otvoriti – počinje Crni petak, sezona lova na popuste.
Crni petak se obeležava posle Dana zahvalnosti, a tradicija je nastala tokom 60-tih godina 20. veka u Sjedinjenim Američkim Državama, da bi se decenijama kasnije proširila na veći deo planete.
U šoping će tog dana otići i Jelena Rajković, 35-godišnja ekonomistkinja iz Beograda, koja je za ovaj „praznik kupovine“ čula pre pet ili šest godina.
„Od tada redovno koristim popuste za Crni petak, jer stvarno može da se uštedi“, kaže on za BBC na srpskom.
„Najviše se uštedi na skupljim stvarima poput bele tehnike – onda ti popusti od 20 ili 30 odsto stvarno dobro dođu“, dodaje.
- Da li će poskupljenje usluge onlajn plaćanja vratiti ljude u redove na ulici
- Koliko je sigurna kupovina preko interneta u vreme korone
- Koliko su porasle cene u Srbiji od početka pandemije korona virusa
Iako do pre desetak godina za Crni petak mnogi u Srbiji nisu čuli, situacija se promenila i trgovački lanci i šoping centri ove godine spremniji dočekuju omiljeni period za kupoholičare koji počinje 26. novembra.
Ovaj trend prisutan je i globalno, pa je u prve tri nedelje novembra 2020. godine zabeležen rast od 17 odsto u prodaji robe u odnosu na isti period 2019. godine, navodi se na sajtu Kriteo.
Sve je veći broj onlajn porudžbina pogotovo od početka pandemije korona virusa, a očekuje se da prodaja putem interneta za Crni petak dostigne 10,42 milijarde dolara u SAD, pokazuju podaci Statiste, nemačke kompanije za istraživanje tržišta.
U poređenju sa državama Zapada, popusti tokom Crnog petka u Srbiji su „veoma mali“, a često se događa i da sniženi artikli vrlo brzo nestanu iz ponude, ističe Jovan Jovanović, direktor niškog Centra za zaštitu potrošača „Forum“, za BBC na srpskom.
Šta je Crni petak i kako je dobio ime?
Odmah posle Dana zahvalnosti u Sjedinjenim Američkim Državama obeležava se Crni petak – dan koji označava početak praznične sezone šopinga, navodi se u enciklopediji Britanika.
Poseta prodavnicama i trgovinskim lancima je tog datuma veća nego drugim danima, a kupce tamo čekaju veliki popusti i ponude koje uglavnom ne bi mogli da dobiju.
Izraz je nastao u Filadelfiji, najvećem gradu američke savezne države Pensilvanija.
Prema podacima Britanike, mnogi veruju da je nastao zbog toga što su šezdesetih godina trgovinski lanci poslovali u minusu (crvenom), da bi po otvaranju sezone šopinga počeli da ostvaruju prifit – prešli bi u crno.
Ipak, ovo verovanje nije utemeljeno na činjenicama, već je naziv Crni petak nastao zbog kolapsa koji je izazivali masovni dolasci stanovnika predgrađa u centar grada prvog dana posle Dana zahvalnosti.
Policajci su zbog gužve i saobraćajnog kolapsa u Filadelfiji bili u obavezi da rade produženo, a građanima je bilo potrebno više vremena za dnevne aktivnosti, navodi se u enciklopediji Britanika.
Tokom 80-tih naziv Crni petak prihvaćen je širom Amerike, dodaje se.
Kako se u Srbiji pazari na Crni petak?
Mnogi šoping centri u Srbiji usvojili su nedelju ili vikend Crnog petka kako bi se izbegle gužve i omogućilo kupcima više vremena za kupovinu, a trgovcima mogućnost da ostvare veću zaradu.
To posebno raduje Anu Lješević koja smatra da je „prilično ponižavajuće“ čekati u redovima i gurati se sa drugim kupcima kako biste uštedeli u kupovini, posebno ako ne kupujete izrazito skupe stvari.
Iako je odavno znala da Crni petak postoji u zapadnim zemljama, seća se da je prvi put u Srbiji primetila novembarske akcije i popuste pre pet godina.
„U početku si mogao da kupiš uglavnom odeću na popustu, a sada je postala popularna i bela tehnika“, primećuje Lješević za BBC na srpskom.
Pogledajte kako se u Srbiji „proslavlja“ Crni petak
Ove godine, kao i prošle, dodatni problem predstavlja i pandemija korona virusa, kaže Ana.
„Volim da idem u kupovinu, ali uglavnom gledam neke manje popularne popuste – tada ne moram da se guram i neće mi presesti.
„Crni petak mi nije omiljen, ali odem ponekad tamo gde traje više dana, jer su tada gužve manje i prijatnije se osećam, posebno u doba korone“, objašnjava 37-godišnja filološkinja.
Jelena Rajković, s druge strane, ne propušta ovaj događaj i ima strategiju za izbegavanje gužvi i neprijatnosti.
„Uglavnom znam šta hoću i odem ranije ujutru, jer su popodne i uveče velike gužve i da se duže čeka na uslugu pošto su prodavci preopterećeni.
„Prošli put sam kupovala belu tehniku, što je malo zahtevnije, a sve sam završila za ukupno pola sata“, navodi Jelena.
Crni petak u pandemijskim uslovima
U zatvorenim javnim prostorima, gde spadaju i prodavnice i tržni centri, svi stariji od četiri godine obavezni su da nose zaštitne maske, navodi se u Uredbi o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19 Vlade Srbije.
Neophodno je držati i rastojanje od najmanje dva metra, a zaposleni su dužni da, pored kontrole poštovanja mera, dezinfikuju mašine, alate i oruđa za rad, dodaje se.
Prošle godine su, uprkos tada nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji, zabeležene velike gužve u šoping centrima u Beogradu i Nišu, izvestili su novinari Danasa i Južnih vesti.
Tada je Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje korona virusa, upozorio da će „onaj ko organizuje Crni petak biti direktno odgovoran za ono što budu posledice“, dodaje se.
Pripadnici Komunalne milicije u Beogradu su kontrolisali trgovce i poštovanje mera, uz pretnju da će pisati kazne.
Ukupan broj obolelih od korona virusa u Srbiji od početka pandemije je veći od 1,2 miliona, a zabeleženo je 11.433 smrtnih slučajeva povezanih sa korona virusom, prema zvaničnim podacima.
Da li ćete zbog Crnog petka proći jeftinije?
Mnogi na taj dan pohrle u prodavnice i tržne centre kako bi iskoristili sniženja, a jedna od njih je i Jelena Rajković.
Ova 35-godišnja ekonomistkinja se trudi da tada kupi skupocenije stvari kako bi više uštedela.
„Uvek koristim popuste kada je Crni petak, a sećam se da sam jedne godine kupila belu tehniku u vrednosti od oko 100.000 dinara i uštedela sam oko 30 odsto na tu sumu – to nije malo“, prepričava Rajković.
Međutim, iako ćete u mnogim prodavnicama tog dana videti oznake za 20, 30 ili 50 odsto popusta na neke od artikala, ne mora da znači da ćete zaista uštedeti novac.
Zapravo, možda ćete lošije proći nego da ste te proizvode kupili nekoliko meseci ranije, pokazuje istraživanje društva za zaštitu potrošača Which?, a prenosi BBC.
Čak 184 od 201 proizvoda obuhvaćeni istraživanjem bili su jeftiniji šest meseci uoči Crnog petka 2020. godine, nego na taj dan, pokazuju podaci.
Ako se u obzir uzme raspon cene proizvoda šest meseci pre Crnog petka i šest meseci posle, samo jedan artikal je tog datuma imao najnižu cenu u maloprodaji, dodaje se.
Sličnih primera ima i u Srbiji – iz agencije za zaštitu potrošača Efektiva navode primer kompjutera u poznatom domaćem lancu za prodaju bele tehnike.
Crni petak u Gigatronu!
Laptop snižen sa 76.000 na 60.000 din, ali u komentarima ispod oglasa, stoji pohvala jednog potrošača iz septembra, kada je cena bila ispod 60.000! Dakle, klasično se pred sniženje poveća cena, kako bi se spustila na regularnu, tokom akcije! pic.twitter.com/50UjL9YXZs
— Udruženje potrošača EFEKTIVA (@UBKEFEKTIVA) November 23, 2021
Popusti u našoj zemlji su daleko manji nego na Zapadu, posebno kada je Crni petak u pitanju, smatra Jovan Jovanović iz niškog Cenra za zaštitu potrošača „Forum“.
„Ponekad se trgovci koriste i marketinškim trikovima, pa je tako oglase da su popusti `do 50 odsto`.
„To može biti i 10 i 40 odsto – oni na ovaj način ne krše zakon, ali ni potrošačima ne bude jasno koliki je zapravo popust“, objašnjava on.
Dešava se i da prilikom ovako velikih akcija nekih oglašenih artikala nema u prodavnicama, pa često kupci dođu kako bi kupili jedan proizvod, a prodavnicu napuste sa drugim, dodaje Jovanović.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
