Piše: Greg Kot

Kada umetnici postanu brzo poznati, kakva ih budućnost čeka?

U slučaju Kurta Kobejna, to nikada nećemo saznati. Ali on je ostavio za sobom nekoliko naznaka.

Ono što je najinspirativnije u vezi sa Kobejnom je koliko je toga on postigao i koliko brzo je proširio njegove muzičke horizonte u kratkom vremenskom periodu.

Da li bi se njegova kreativna neobuzdanost nastavila? Da je Kobejn danas živ imao bi 57 godina.

Sa kim bi sarađivao i kako bi se uklopio u muzički i kulturni pejzaž?

Kobejn je bio spreman da se nosi sa nepredvidljivim okolnostima, delimično zbog jedinstvenih osobina, po kojima nije bio poznat – prilagodljivosti i smislu za humor.

Istoričari kulture i novinari skloni su da vide Kobejna kao nesrećnog, depresivnog džabalebaroša iz perioda grandž muzike, simbola pogubljene generacije.

To nije pohvalno ni za njega ni za njih, jer se time Kobejn svodi na karikaturu ili statuu.

Čovek bi se zapitao šta bi Kobejn pomislio o betonskoj statui koja je otkrivena u njegovom rodnom gradu Aberdinu u državi Vašington 2014.

Na dvadesetogodišnjicu od njegove smrti, Kobejn je prikazan kao grandž kliše, s pocepanim farmerkama i suzom koja mu se kotrlja niz obraz.

Statua Kurta Kobejna u Aberdinu u Vašingtonu

Ono što nedostaje u pohvalama o Svetom Kurtu, a to je u prethodne tri decenije postala industrija, jeste ideja da je Kobejn zapravo imao suludi, ali i pomalo mračni smisao za humor.

U pesmama, delićima tekstova i zapanjujućim poređenjima, vidi se da on ne samo da je cenio apsurdnost njegove neverovatne slave i uspeha, ali i da je sam tome doprineo.

Tinejdžerski bunt

U pesmi Nirvane Serve the Servants, Kobejn je pevao: „Tinejdžerski bunt se isplatio/sad sam mator i dosadno mi je“ (Teenage angst has paid off well/Now I’m bored and old).

Ovo možete da čitate kao cinično i beznadežno, ali to isto pokazuje da Kobejn može da smeje sam sebi.

Gotovo ništa što je radio nije bio transparentno.

Ono što ga je činilo zanimljivim umetnikom – složenost, protivrečnost, slojevi interpretacije koje ljuštite kao luk, a način na koji je on slagao reči podstiče vas na to – izdvajalo ga je i kao čoveka.

Koliko je to bilo proračunato, nećemo nikada saznati.

Ali moj doprinos paradi hiperbola o Kobejnu je da on najverovatnije najkomplikovanija rok zvezda od Boba Dilana, mejnstrim izvođač koji je pretvorio nečitljivost u umetničku formu.

To ukazuje da on nije želeo da se bavi istim stvarima, a sumnjam da je želeo da pretvori Nirvanu u doživotnu mašinu za pravljenje novca na turnejama poput Roling Stonsa.

Bez obzira na sve mane, uplakana statua u Aberdinu sugeriše šta je moglo da se desi, a daje Kobejn poživeo.

Na ovoj skulpturi, on je prikazan kako sedi na barskoj stolici koja deluje da ima oblik gitare poput akustično-električnog Martin modela koji je koristio tokom nastupa u emisiji MTV Anplagd (MTV Unplugged) 1993, koji je u međuvremenu postao klasik.

U novembru 1993, nekoliko meseci pre smrti, Kobejn se s uzbuđenjem govorio o njegovom sledećem potezu.

Želeo je da na sledećem albumu ima više akustičnih instrumenata, složenije aranžmane, nešto što bi ga bacilo dublje ka introspekciji i mračnoj lepoti Nika Drejka ili Skipa Spensa (osnivača grupe Mobi Grejp) u odnosu na bes koji prži sve pred sobom iz pesama Milk It ili Rape Me.

Pristup koji je definisan na albumu MTV Unplugged in New York bio je jedan od mogućih koraka unapred.

Na tom albumu, Kobejn je pronašao novu inspiraciju tako što je uronio u muziku svojih heroja i inspiracija: Ledbelija, grupa The Meat Puppets i The Vaselines, kao i Dejvida Bouvija.

On je sveo pesme na ono najosnovnije: glas, gitara, malo basa i bubnjeve.

U pesmi Pennyroyal Tea, čujete samo njega i gitaru. „Da li ja ovde sviram ili ne?“ pitao je bubnjar Dejv Grol pre nego što je pesma počela, ali Kobejn mu je rukao pokazao da se ne uključuje.

On nije spreman da sebe ograniči na samo jedan muzički žanr, koji izvodi sa istim saradnicima.

Kopanje po duši

Samo nekoliko meseci pre toga, Kobejn je zvučao nesigurno, sebe je preispitivao u vezi sa poslednjim albumom Nirvane In Utero „Šta treba da budem? Šta još da kažem? Šta još da napišem?“

MTV Unplugged je ponudio neke odgovore, način da se izbaviš iz dosade i nebitnosti.

Majkl Stajp iz benda REM rekao je da su on i Kobejn razgovarali o saradnji nekoliko nedelja pre njegove smrti.

I sasvim je moguće zamisliti Kobejna ne kao (poput mnogih njegovih kolega) čoveka koji živi na konto stare slave, organizujući turneju Nirvane povodom 35 godina postojanja, već kao muzičkog vagabuda, koji se pojavljuje u najrazličitijim projektima, poput njegovog kolege iz Sijetla, Marka Lanegana (pevača grupe Skriming Triz).

On ne bi bio više u centru popularne kulture, ali sigurno ne bi bio ni nostalgičar.

Kobejn se nikada nije osećao udobno u centru pažnje, jednom je rekao da je želeo slavu Džona Lenona, ali i anonimnosti Ringa Stara.

Moja pretpostavka je da bi on nastavio da ide u nekom novom smeru u potrazi za inspiracijom, poput Dilana, Lanegana, Lua Ruda ili Nila Janga, a ne bi se pretvorio u džuboks najvećih hitova.

Verovatno više ne bi ni bio toliko velika zvezda, jer on nikada nije ni želeo stalnu medijsku pažnju.

Ali bi i dalje bio relevantan, jer se ne bi skrasio i bio bi dovoljno radoznao da nastavi da istražuje.

„Šta bi još mogao da budem?“ bilo bi pitanje na koje bi svakih par godina dobijali odgovor.

Sa kim bi mogao da sarađuje?

Umetnici koji imaju sklonost da preduzimaju muzičke rizike i krasi ih žustar smisao za humor bi mu se dopali: Džoš Hom iz benda Queens of the Stone Age’s, njegova stara prijateljica Kejtlin Hana iz bendova The Julie Ruin i Le Tigre ili Džek Vajt.

Da li bi Kobejna držalo mesto, to je već drugo pitanje.

Možda bi pobegao na turneju sa njegovim herojima iz osamdesetih godina, pank metal bendom Melvins, kao njihov radnik na turneji koji je i milioner pride.

Pogledajte video: Kako od vojnog otpada nastaju instrumenti