Lajv Ejd i „Za milion godina“ 35 godina kasnije: Muzikom u pomoć

„Dan kada je rokenrol promenio svet“ – pre tačno 35 godina, na stadionima Vembli u Londonu i Džon Kenedi u Filadelfiji u Americi, desetine najpoznatijih muzičkih zvezda udružile su glasove i instrumente u do tada jedinstvenoj akciji jedinstvenog cilja – pomoći gladnima u Africi.

Tokom prenosa koncerata sa oba stadiona, emitovana je i pesma jugoslovenskih rok zvezda, „Za milion godina“, nastala u maju te 1985. godine.

„To je poslednji artefakt bivše Jugoslavije, u kojoj su muzičari iz svih republika uzeli učešće. Posle toga ništa više nije bilo zajedničko i znamo kako se završila sudbina te Jugoslavije“, kaže za BBC na srpskom kompozitor pesme Dragan Ilić.

Šest godina posle snimanja pesme u kojoj je učestvovalo više od 40 najpoznatijih muzičara sa ovih prostora, počeo je krvavi raspad Jugoslavije.

• Intervju petkom: Mladen Matičević u potrazi za herojima
• Bajaga za BBC: Za koga peva „Moje drugove“, ali i o politici u Srbiji, poeziji i prvom iskislom koncertu
• Kako je Jugoslavija slušala rokenrol

Kako je sve počelo

https://www.youtube.com/watch?v=bjQzJAKxTrE

Projekat Live Aid realizovan je neverovatnom brzinom – za samo nekoliko meseci, u vreme kada nije bilo ni mejlova, ni mobilnih telefona.

Sve je počelo kada je muzičar Bob Geldof na BBC vestima čuo koliko ljudi je gladno u Africi, posebno u Etiopiji. Pomislio je da bi muzičari mogli da učine nešto kako bi se njihove patnje smanjile.

Zajedno sa Midžom Jurom, komponovao je pesmu Do They Know It’s Christmas („Znaju li da je Božić“) kako bi prikupili novac i humanitarnu pomoć za Afriku.

Okupili su veliki broj muzičkih zvezda i kao Bend Ejd u decembru 1984. objavili pesmu, koja je postala najprodavaniji singl u Velikoj Britaniji. Od prodaje je prikupljeno osam miliona funti.

Ubrzo su i u Americi Majkl Džekson, Lajonel Riči i Kvinsi Džons, uz Tinu Tarner, Dajanu Ros, Brusa Springstina, Stivija Vondera i drugih, snimili singl We are the World (Mi smo svet).

Tako se došlo i na ideju o globalnom humanitarnom koncertu koji je okupio gotovo sva najveća muzička imena tog doba.

Taj talas zapljusnuće i Balkan.

Dragan Ilić i Mladen Popović bili su 1980-tih urednici kultne muzičke emisije „Hit meseca“ na tadašnjoj televiziji Beograd.

Ilić svedoči da mu je, sada pokojni, Mladen predložio da se uključe u svetsku akciju i naprave pesmu kako bi pomogli deci u Africi.

„Ideja se javila spontano. Želeli smo da budemo deo sveta, kome tada i jesmo pripadali i kulturološki i civilizacijski i geografski, kako god hoćete.

„To je bilo neko drugo vreme“, sa setom dodaje Ilić.

Popović je napisao tekst, a Ilić muziku.

„Čini mi se da sam uradio mnogo veliku stvar i čini mi se da će me po tome pamtiti neke potonje generacije“, kaže Ilić.

https://www.youtube.com/watch?v=hRdyL6PkZKM

Bez bilo kakve naknade, okupljeni u Ju rok misiji pevali su Oliver Mandić, Zdravko Čolić, Marina Perazić, Bajaga, Željko Bebek, Slađana Milošević, Dado Topić, Masimo Savić. Zoran Predin, Vlada Divljan, Snežana Mišković Viktorija, Anja Rupel, Peđa D’Boj, Vlatko Stefanovski, Srđan Šaper, Jura Stublić, Aki Rakhimovski, Dejan Cukić i mnogi drugi.

„Iako to nije jednostavno ni danas, a nije bilo i tada, sve je urađeno za tri dana i bila je neverovatno dobra atmosfera“, dodaje Ilić.

Kako je bilo učestvovati?

„Malo je reći da je to bilo pozitivno iskustvo, sve što se desilo tada bilo je magično“, seća se pevačica Marina Perazić.

Dodaje da su sve kolege bile oduševljene idejom i da su sa zadovoljstvom okupili. Nikom, kaže, nije proradila sujeta.

Bila je u šoku kad su joj rekli da je dobila solo deonicu.

„To mi je bilo ‘vau’. I sad kad se setim deluje mi kao neki san“, ističe Perazić, dok ushićeno opisuje kako je bilo nastupati rame uz rame sa tinejdžerskim idolima.

„I sad kad vidim Dadu Topića, ja sam opet devojčica od 15 godina. On je moj idol iz detinjstva, kao i Slađana Milošević, a te 1985. ja sam pevala pored njih“, kaže Perazić koja danas živi u Rijeci u Hrvatskoj.

Bili su svesni da rade nešto veliko, ali nisu znali do koje mere će biti veliko.

„Pokazali smo izgled Jugoslavije kakva je ona tada zaista bila. Osećala se ta sreća što smo zajedno, što imamo prilike da se družimo“, kaže Perazić.

• Studio B proslavio 50. rođendan: „Čast je biti deo toga“
• Vodič za Kirka Daglasa i Jugoslaviju – za rođene u 21. veku
• Zašto će biti važan „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“

Marakana, pa Vembli

Snimili su ploču, čiji omot je radio Jugoslav Vlahović, a ubrzo i spot u režiji Miše Vukobratovića.

Na snimanje su došli i Goran Bregović i Bora Đorđević koji nisu pevali.

Kreativni i marketinški doprinos dao je Predrag Popović, tadašnji urednik magazina Rok uz koji je ploča prodata u 100.000 primeraka.

Sav prihod je uplaćen jugoslovenskom ogranku Unicefa, negde oko 260.000 dolara, kaže Popović za BBC.

Već 15. juna na Marakani je održan humanitarni koncert, koji je trajao devet sati.

„Sve to pokazuje koliko je Jugoslavija tad bila velika.

„Ne treba zaboraviti da je taj koncert prvi takav u svetu i od njega je zarađeno oko 250.000 dolara“, kaže Popović.

Za nekadašnjeg člana grupe Idoli Srđana Šapera, koncert je bio u drugom planu u odnosu na pesmu i spot.

„Pesma je bila dobra na nivou Geldofove i to je bilo bitno, kao što je i naša muzika u tom trenutku, pre svega novi talas, bila na svetskom nivou“, kaže Šaper u pisanoj izjavi za BBC.

„Bilo je zanimljivo biti tako brzo u nečemu što se ticalo čitavog sveta. Tada smo se osećali građanima sveta, a i ceo svet je bio prijatnije mesto“, dodaje on.

Dan kad je rokenrol promenio svet

Legendarni koncert je počeo u podne 13. jula 1985. u Londonu sa fanfarama za princa Čarlsa i princezu Dajanu. Svaki bend imao je 17 minuta za nastup i svi su svirali bez honorara.

Fil Kolins je čak uspeo da nastupi na obe scene – i u Britaniji i u Americi.

#OnThisDay 1985: Live Aid began, in Wembley Stadium. pic.twitter.com/aorjy4dl4L

— BBC Archive (@BBCArchive) July 13, 2019

Koncertni maraton je trajao 16 sati, a uključivali su se i umetnici, ne samo iz Jugoslavije, već iz Japana, Australije, Holandije, Rusije i Nemačke.

Procena je da je TV prenos uživo gledalo milijardu i po gledalaca u 160 zemalja širom sveta, a prikupljeno je više od 110 miliona funti.

Bobu Geldofu je naredne godine dodeljena titula viteza u Velikoj Britaniji.

„Za milion godina“ na Vembliju

Mesec dana posle koncerta na beogradskoj Marakani, na Vembliju je prikazana jugoslovenska pesma Za milion godina, na srpskom jeziku.

„Kad je ta pesma zasvirala na Vembli stadionu neverovatno sam bio ponosan, evo sad se ježim kad o tome pričam“, ističe Ilić.

„Na kraju prenosa svi su tapšali i pevali na stadionu. To je prvo svetsko uključenje jugoslovenske rok muzike u svetsku scenu“, seća se Popović.

To je, kaže, bila potvrda tvrdnji da se tadašnja jugoslovenska muzička scena mogla svrstati među pet najboljih u svetu.

Šest godina kasnije drugačija slika

„Taj projekat je generalno uspeo, iako projekat Jugoslavije nije uspeo“, dodaje Ilić.

Popović izvodi računicu da je za samo nekoliko meseci Ju rok misija sakupila više od pola miliona dolara, a da je godišnje Jugoslavija kao država izdvajala za Unicef upola manje novca.

Lično mu se pismom zahvalio predsednik Unicefa, kao šefu organizacionog odbora manifestacije.

„Mene privatno to čini bogatim čovekom. Kad umrete, znate da ste uradili nešto važno“, ističe Popović.

Radili su, kaže, iz ubeđenja i verovali da im je to dužnost, jer su odrasli i vaspitavani u duhu zajedništva i davanja.

Ubrzo, sve će izgledati drugačije.

Jugoslavija, koja je decenijama izdvajala novac za Unicef, 1992. postaće primalac pomoći.

Raspad zajedničke države počeće u Hrvatskoj, a zatim i Bosni i Hercegovini.

Sedam godina posle one „svejugoslovenske manifestacije“, Popović je pomoć Unicefa nosio u razoreni Vukovar.

„Možete to zamislite, ovde ste bili deo nečeg velikog, a posle sedam godina ne šaljete pomoć na rog Afrike, nego na 150 kilometara od Beograda u dve škole i bolnicu.

„Koliko je malo vremena proteklo od nečeg što je veoma veliko do nečeg što je veoma potresno“, navodi rok kritičar.

Marina Perazić je ubrzo posle Ju rok misije otišla u Ameriku gde je započela neko novo poglavlje života – tamo je ostala devet godina, dok su na Balkanu besneli ratovi.

„Ovo kao da je bilo pre milion godina“, navodi ona.

Spot „Za milion godina“ budi uspomene i kod Šapera, koji iz muzičkih odavno uplovio u vode marketinga u Beogradu.

„Danas kad vidim taj snimak vidim kako je Jugoslavija bila dobro rešenje i koliko smo lako prodali i prošlost i budućnost“, ističe Šaper.

Pesma živi i dalje

Ova pesma se i 2020. može čuti na radio i TV stanicama, te i dalje donosi neki novac i pomaže ljudima, što je bila osnovna namena.

Prihod od autorskih prava Ilić, kako kaže, i dalje uplaćuje onima kojima je najpotrebnije.

On za sebe kaže da je „čuvar vatre“, jer se godinama brine da se pesma „ne arči“ previše, a već tri i po decenije dobija pozive i ponude od raznih kolega za obradom numere ili nekog dela.

Poslednji put je to bilo za vreme karantina zbog pandemije korona virusa kada su se savremeni muzičari i glumci okupili i snimili ovu pesmu iz svojih domova za RTS.

https://www.youtube.com/watch?v=Q8XBW4AXCHM

„Možda naivno, ali ja verujem da bi (originalni) pevači i danas pristali da se okupe. Među muzičarima nisu postojale granice, muzika povezuje ljude, politika ih deli“, zaključuje Ilić.

Pratite nas na Fejsbukui Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]