Latinska Amerika i politika: Ko je Klaudija Šajnbaum, prva predsednica u istoriji Meksika

Januar je 1987. godine i studenti Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM) štrajkuju zbog planova za uvođenje školarine.

Vođe protesta pitaju okupljene: „Ko će da okači štrajkačku zastavu u dekanatu?“.

Studentkinja fizike, 24-godišnja devojka, odlučno istupa iz mase i kaže: „Ja!“.

Skoro 40 godina kasnije ta studentkinja – Klaudija Šajnbaum Pardo – izabrana je za predsednicu Meksika, prvu ženu na tom mestu u istoriji zemlje.

Novu predsednicu, Meksikanci jednostavno zovu „Klaudija“.

Majka dvoje dece, ova 61-godišnjakinja ima doktorat iz ekološkog inženjerstva i bivša je gradonačelnica glavnog grada Meksiko Sitija, koji ima više od devet miliona stanovnika.

Prva predsednica Meksika zvanično će preuzeti dužnost 1. oktobra.

• Meksiko dobio prvu ženu predsednika, naučnicu Klaudiju Šajnbaum
• Istmo de Tehuantepek, meksički region gde su žene bile moćne vekovima
• Meksička država u kojoj ubijaju kandidate na izborima

„Uvek sam bila takva, veoma avanturistički nastrojena“, rekla je Šajnbaum o studentskom protestu pre 37 godina.

„Sada više nisam toliko, imam više obaveza“.

Šajnbaum preuzima najvažniju ulogu u zemlji sa 130 miliona stanovnika u teškom trenutku.

Stopa siromaštva je 36 odsto, stopa ubistava žena je alarmantna, raste nasilje organizovanih kriminalnih bandi, a Meksiko vodi i spor sa severnim susedom, Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), koje pokušavaju da obuzdaju priliv meksičkih migranata.

Uprkos ovim problemima, Dijana Alarkon, prijateljica i politička savetnica nove predsednice, kaže da će Šajnbaum ostati verna sebi.

„Nije prestala da bude buntovna.

„Promenila se njena pozicija, ali je njeno ubeđenje da treba da se bori za narod, koje je razvila još kao dete, ostalo potpuno isto“, kaže Alarkon.

Poslednjih šest godina, predsednik Meksika je Andres Manuel Lopez Obrador, njen kolega iz stranke Morene.

Poznat po inicijalima Amlo, on mandat završava uz podršku 60 odsto građana i stabilnu ekonomiju, a stvorio je i optimizma kod većine Meksikanaca koji bi Šajnbaum trebalo da ojača.

Amlo nije mogao ponovo da se kandiduje, jer je u Meksiku dozvoljen samo jedan predsednički mandat od šest godina.

Smatra se da je on mentor Šajnbaum i da to na neki način objašnjava njenu pobedu.

Na izborima je dobila oko 60 odsto glasova.

Ali Šajnbaum ima i još ponešto i drugačije da ponudi.

Nagrađivana je naučnica koja je njeno istraživačko iskustvo primenila za uspešno sprovođenje javnih politika.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Detinjstvo u političkom okruženju

Šajnbaum je rođena 24. juna 1962. godine u Meksiko Sitiju.

Roditelji su joj bili strastveni levičari i pioniri u njihovim naučnim oblastima.

Njen otac, Karlos Šajnbaum, bio je poslovni čovek i hemičar čiji su se roditelji, Jevreji Aškenazi, doselili iz Litvanije u Meksiko 1920-ih.

Njena majka, Eni Pardo, bila je biološkinja i lekarka čiji su se roditelji, Jevreji Sefardi, u Meksiko naselili iz Bugarske 1940-ih godina.

Šajnbaum je odrasla u kraju u kojem je živela viša srednja klasa u južnom delu prestonice Meksika, gde se za doručkom, ručkom i večerom razgovaralo o politici.

Roditelji su je često vodili sa sobom kada su posećivali njihove militantne prijatelje u zatvoru.

Šajnbaum je išla u sekularnu školu koja je promovisala slobodne razmišljanje učenika, što je bilo neuobičajeno u katoličkoj zemlji.

Veruje se da je u školi razvila pedantnost i energičnost, a bila je poznata po tome što bi uvek dobro porazmislila pre nego bi donela zaključak.

„Ona je stidljiva. Zato se možda čini da je ozbiljna, ali kada sednete sa njom, videćete da je topla, duhovita i saosećajna“, kaže Dijana Alarkon, prijateljica Šajnbaum još od 1970-ih.

Šajnbaum često kaže „Ja sam dete ’68.“, misleći na talas protesta u svetu u kojima su učestvovali njeni roditelji.

Osamdesete godine prošlog veka bile su ključna decenija za nju.

Korupcijski skandali počeli su da kaljaju ugled stare političke klase u Meksiku i uspostavljen je neoliberalni ekonomski model koji podstiče prelaz ekonomije iz državnih u privatne ruke.

Šajnbaum je smatrala da će to doneti nejednakost i siromaštvo narodu Meksika.

Politika ju je oduvek privlačila.

Njen prvi muž bio je Karlos Imaz, član levičarske stranke.

Razveli su se pre nego što se 2023. godine udala za Hesusa Maria Tariba, finansijskog analitičara koga je upoznala na fakultetu.

Posvetila je mnogo vremena naučnom radu.

Osim što je doktorirala, autorka je više disertacija o nekoliko tema, među kojima i o efikasnim pećima na drva u starosedelačkim zajednicama.

Kako je Šajnbaum ušla u politiku

U Meksiku su se 2000. godine desila dva politička događaja koja su joj otvorila put ka mestu predsednice.

Institucionalna revolucionarna partija (IRP) izgubila je predsedničke izbore prvi put posle više od 70 godina od Alijanse za promene.

U trci za gradonačelnika Meksiko Sitija, pobedio je Amlo, ekstremni levičar iz države Tabaska, na siromašnom jugu.

U to vreme su se Amlo i Šajnbaum i upoznali nakon što ju je profesor matematike i aktivista UNAM-a preporučio za sekretarku za životnu sredinu u gradskoj upravi.

Amlo ju je imenovao i poverio joj dva zadatka: da očisti jedan od najzagađenijih gradova na svetu i izgradi drugi nivo obilaznice oko Meksiko Sitija.

Izvršila je oba zadatka.

Kada je Amlo izgubio na izborima 2006. godine, Šajnbaum se vratila naučnom radu.

Bila je u timu koji je dobio Nobelovu nagradu za mir za istraživanje klimatskih promena.

Međutim, nije se odrekla politike – bila je portparolka u predsedničkim kampanjama Amla za izbore 2006. i 2012. godine, na kojima nije pobedio.

A onda se 2015. godine kandidovala i postala predsednica Tlalpana, najveće opštine Meksiko Sitija, u kojoj je odrasla.

Tri godine kasnije, kada je Amlo pobedio na predsedničkim izborima, Šajnbaum je postala gradonačelnica Meksiko Sitija, i tako je ubrzo postala jedan od kandidata za njegovog naslednika.

Ali, time je dospela i pod lupu javnosti.

U zemljotresu jačine 7,1 stepeni Rihterove skale koji je 2017. godine pogodio meksičku državu Pueblu, u Tlalpani, gradskoj opštini Meksiko Sitija, srušila se škola koja nije bila izgrađena po standardima.

Poginulo je 17 dece.

Opozicija i neke porodice okrivile su Šajnbaum što školu nije zatvorila čim su problemi prvi put prijavljeni.

Zatim je u nesreći u metrou 2021. godine poginulo je 27 ljudi.

Šajnbaum je naredila istragu kojom su utvrđene nepravilnosti u radovima između 2014. i 2015. godine kada je na vlasti u gradu bila njena stranka.

Opet su je mnogi krivili za žrtve.

Tokom ove predsedničke kampanje ovi skandali su ponovo izronili, kao i nedokazane optužbe da su njeni naučni radovi plagijat i navodi da je ona samo Amlova „marioneta“.

„Dva puta u životu sam je pitala zašto se bavi tom teškom politikom“, kaže Alarkon i nastavlja:

„I oba puta mi je odgovorila ‘zato što je to ispravno’.

„Zato joj ljudi veruju.

„Zato što ne želi vlast zbog moći, već zato što ima osećaj odgovornosti prema društvu“.

Put do mesta predsednice

Uprkos skandalima, na lokalnim izborima u Meksiko Sitiju dobila je podršku 60 odsto glasača.

U gradu se stopa nasilja malo smanjila, izgrađene su nove biciklističke staze i najduža žičara na svetu, duga 4,8 kilometara.

Ali se njenim političkim vrhuncem do sada smatra način na koji se borila protiv pandemije korona virusa u Meksiko Sitiju.

Tada je takođe pokazala po čemu se razlikuje od Amla.

Dok je Šajnbaum uvela zaključavanje u Meksiko Sitiju tokom širenja virusa, Amlo je poricao opasnost.

Ona je nosila zaštitnu masku, on nije, i ona je promovisala masovnu vakcinaciju, a on je bio skeptičan.

Uprkos svemu, želeo je da ga ona nasledi na predsedničkom mestu.

„Amlo je vremenom naučio da je poštuje“, kaže Horhe Zepeda Paterson, novinar i politički komentator koji je intervjuisao oboje.

„Shvatio je da ona radi odgovorno, da možda nije političarka, ali da je sjajna za državnu upravu“.

Bilo je mnogo spekulacija o tome kako će da vrši dužnost predsednice – da li će Amlo biti taj koji zapravo odlučuje, da li će uspeti da drži visoke vojne oficire i guvernere pod kontrolom i da li će nastaviti Amloov pragmatičan odnos prema SAD-u.

„Ono u šta sam sigurna je da će ona biti svoja“, kaže Alarkon, njena dugogodišnja prijateljica.

„Osamdesetih je bio njen red da okači zastavu na zgradi Rektorata UNAM-a i ona je to uradila, a sada je njen red da gradi univerzitete.

„Ne sumnjam da će to i učiniti, jer to je ona, Klaudija“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]