Nakon više od jedne decenije priprema, diplomatskih razmirica koje umalo su da spreče njeno održavanje, izložba u znak obeležavanja 500. godišnjice smrti Leonarda da Vinčija konačno je otvorena za javnost.
U muzeju Luvr u Parizu, domu Da Vinčijeve Mona Lize, izloženo je više od 160 renesansnih slika i crteža. Neka dela su pozajmljena od britanske kraljice Elizabete Druge i Bila i Melinde Gejts.
Cilj izložbe koju bi prema očekivanjima trebalo da poseti više od pola miliona ljudi u naredna četri meseca, je da pruži dublje razumevanje metoda rada umetnika koristeći njegove sveske, infracrvenu tehnologiju snimanja i virtuelnu stvarnost.
Infracrvena svetlost na nekim od njegovih najpoznatijih umetničkih dela otkrila je brojne tajne, s mnoštvom slojeva crteža otkrivenih ispod konačnih dela.
Ova tehnika sada je prvi put prmenjena. Stručnjaci su u avgustu otkrili skicu anđela i novorođenog Hrista ispod slojeva Da Vinčijeve slike Bogorodica među stenama, koristeći makro iks-rej fluorecentne mape i infrared i hiperspektralno snimanje.
Leonardo da Vinči je bio inženjer, dizajner, naučnik i umetnik koji je bio fasciniram ljudskom formom i prirodom životinja i biljaka.
Od rasta drveća do kretanja ptica – bio je opsednut letom i dizajnirao je leteću mašinu zasnovanu na krilima šišmiša – Leonardo je proučavao složenosti i dokumentovao je crtežima. Neki od tih crteža su izloženi ovde.
Dizajnirao je oružje, alate i pribor, a u njegovim sveskama zapisane su i interpretacije arhitektonskih tehnika gradnje.
Među najslavnijim radovima koji su pozajmljeni Luvru je Da Vinčijev Vitruvijev čovek – savršeno proporcionalao ljudsko telo unutar kvadrata i kruga nacrtano olovkom i mastilom.
Delo, koje će biti deo izložbe osam nedelja, prevezen je u Pariz tek prošle nedelje, uprkos pokušajima da mu se zabrani da bude izneto iz Italije.
Stojeći pored nežnog umetničkog dela, kokustos izložbe Vinsent Deluvin je rekao da crtež pokazuje važnost odnosa nauke i umetnosti.
„U ovom slučaju, to pokazuje lepotu [ljudskog] tela“, rekao je.
„Nadamo se da ćemo pokazati ko je on bio kao umetnik, zašto je i kako Leonardo bio važan. [Koristio je] vrlo poseban i originalan metod rada zasnovan na nauci.“
Mona Liza, možda jedna od najpoznatijih umetničkih slika, na ovoj izložbi nije izložena kao deo ove izložbe – čuva se na drugom mestu u Luvru u zaštitnoj staklenoj kutiji – a posetioci u okviru izložbe moći će da vide ovo delo u virtuelnoj realnosti.
Metode virtuelen stvarnosti, koje se prvi put primenjuju u Luvru, uključuju naučno istraživanje kako bi otkrili detalje unutar slike inače nevidljivi golim okom, saopštila je kompanija Vive Arts, koja je razvila projekat.
Izložena su i dela koja su pozajmljena od britanske kraljice, koja se inače čuvaju iza zatvorenih vrata u zamaku Vindzor.
„Elizabeta je bila veoma velikodušna, poslala je 24 dela iz svoje kolekcije; zbog nje smo u prilici da pokažemo sjajan izbor njegovih crteža“, kaže Deluvin.
Izložena su i dela drugih umetnika iz renesanse, uključujući skulpture, kako bi se dao kontekst Da Vinčijevim delima, saopštio je Luvr.
Deluvin je za BBC rekao da očekuje da će oko 600.000 ljudi posetiti ovu izložbu u Parizu.
Rođen u Toskani 1452. godine, Leonardo je bio renesansni slikar, skluptor, arhitekta i matematičar. Pre nego što je preminuo u maju 1519. godine, poslednju godinu života proveo je kao gost francuskog monarha Fransoa Prvog.
Ta činjenica dovela je do nedavnog političkog i kulturnog sukoba između Francuske i Italije.
Veliki planovi za izložbu, koji su beć dugo bili u toku, skoro su srušeni krajem prošle godine, kada se krajnje desničarska, nacionalistička stranka Liga protivila slanju nekoliko umetničkih dela, tvrdeći da je Italija ostavljena „na ivici velikog političkog događaja“.
U intervjuu prošlog novembra, tadašnja podsekretarka italijanskog ministarstva kulturne baštine Lucija Borgonzoni rekla je „Leonardo je bio Italijan. On je samo preminuo u Francuskoj. Francuska ne može da ima sve.“
Problem je rešen u italijanskoj sudnici prošle nedelje, kada je dogovoreno da Vitruvijev čovek, delo koje je godinama bilo čuvano u klimatizovanoj sobi u Veneciji, može da ode u Pariz.
Venecijanski sud je konačno odlučio da okonča umetničku svađu, dozvolivši crtežu da putuje, navodeći „izuzetnu globalnu relevantnost izložbe u Luvru i želju Italije da maksimizuje potencijal sopstvene kulturne baštine“.
„Vellika italijansko-francuska operacija dve izložbe – Leonrdova u Parizu i Rafaelova u Rimu – može da počne“, napisao je na Tviteru ministar za kulturno nasleđe Italije, komentarišući odluku suda.
https://mobile.twitter.com/dariofrance/status/1184485663208562688
Sve slike su zaštićene autroskim pravima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
