Matlohanga Moloi u plavom džemperu i kapi priča reporteru o sinu sa očima punim suza — Matlohanga Moloi kaže da bi volela da je njen sin mogao da joj kaže šta ga je mučilo

Uspon od glavnog puta do doma 79-godišnje Matlohange Moloi je strm i vodi kroz planine zbog kojih je Lesoto jedna od najviših zemalja na svetu.

Majka desetoro dece me dočekuje u urednoj kući, pokazujući mi fotografije njene velike porodice.

Došao sam da razgovaramo prvenstveno o njenom sinu, prvencu Tlohangu.

Upisao se u crnu statistiku u 38. godini života.

Lesoto, koga često zovu ‘kraljevstvo na nebu’, ima najveću stopu samoubistava na svetu.

„Tlohang je bio dobar sin.

„Pričao mi je o njegovim psihološkim borbama“, kaže Moloi.

„Čak i dana kada se ubio, došao je kod mene i rekao: ‘Majko, jednog dana ćeš čuti da sam izvršio samoubistvo’.

„Njegova smrt me je mnogo zabolela.

„Zaista bih volela da je mogao da mi objasni šta ga je mučilo.

„Plašio se da priča o tome sa drugima da ne bi pomislili da je slab i da ne može da reši probleme“.

Fotografija Tlohange iz pasoša — Tlohang se ubio u 38. godini

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u Lesotu svake godine ima 87,5 samoubistava na 100.000 stanovnika.

To je više nego duplo u poređenju sa drugoplasiranom Gvajanom, u Južnoj Americi, gde ima više od 40 samoubistava na 100.000 stanovnika.

Takođe, to je skoro 10 puta više od proseka u svetu – devet samoubistava na 100.000 ljudi.

Pojedine nevladine organizacije – kao što je Pomozimo Lesotu (HelpLesotho) – odlučne su da promene ovu crnu statistiku, osposobljavanjem mladih da se brinu o mentalnom zdravlju.

U gradu Hloceu, oko dva sata vožnje od glavnog grada Maserua, blizu granice sa Južnoafričkom Republikom, sedim na jednoj od redovnih grupnih terapija za mlade žene, koju vodi socijalna radnica Lineo Raphoka.

„Ljudi misle da je to protivno našim afričkim načelima, našim kulturnim tradicijama, protivno duhovnosti Afrikanaca, i zajednici u celini“, priča članovima grupe 24-godišnja Pejšns.

„Ali mi takođe izbegavamo da prihvatimo činjenicu da se to dešava.

„Govorim iz ugla nekog čija su se tri prijatelja ubila, i ko je i sam pokušao“.

Lineo Raphoka sedi u parku u zelenom sakou i beloj majici — Lineo Raphoka vodi grupne terapije

Svi prisutni su ili imali samoubilačke misli ili poznaju nekoga ko se ubio.

Dok priča kako je silovana u bolnici, osećanja preplavljuju 35-godišnju Ncsoaki.

„Doktor mi je rekao da sam previše privlačna.

„Onda je izvadio pištolj i rekao mi da želi da uživa sa mnom i da će me ubiti ako ne pristanem.

„Uvek sam mislila da je samoubistvo jedino rešenje.

„Nisam mogla, nisam imala snage za to.

„Jedino što me održavalo u životu bila su lica moje braće.

„Oni veruju da sam snažna, ali ja sam slaba“.

Grupa je uverava da je jaka zbog toga što govori o osećanjima.

Po završetku terapije, sve žene ćaskaju i smeju se, govoreći da se osećaju bolje jer otvoreno govore o iskustvima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Razlozi zbog kojih izvršavaju samoubistva su često složeni i teško je izolovati glavni uzrok.

Uprkos tome, Raphoka kaže da prepoznaje obrasce koji objašnjavaju tako visoku stopu samoubistava, posebno u Lesotu.

„Uglavnom su silovani, nezaposleni ili su izgubili voljenu osobu.

„Ili su zavisnici od droge i alkohola“.

Prema izveštaju o svetskoj populaciji 2022. godine, 86 odsto žena u Lesotu je iskusilo rodno zasnovano nasilje.

A prema podacima Svetske banke, dvoje od pet mladih nije zaposleno niti se školuje.

„Ne dobijaju dovoljno podrške od porodica, prijatelja ili u bilo kom drugom odnosu koji imaju“, dodaje Raphoka.

Ovo se često čuje u Lesotu.

Ljudi stalno ponavljaju da im je neprijatno da govore o problemima i da bi zbog toga mogli da budu izloženi osudama.

Dok sam jedne večeri sedeo u baru u Hloceu, gde muškarci piju lokalno pivo i razgovaraju o politici gledajući fudbal na televiziji, navodim razgovor na temu mentalnog zdravlja.

„Razgovaramo o tome, kažemo – pričaj, otvori se“, objašnjava mi Kosi Mpiti.

Kosi Mpiti (levo) kaže da se muškarci popravljaju u pogledu prižanja podrške drugima

Neki se plaše ogovaranja ako otkriju previše o sebi, kaže on, ali dodaje da se situacija poboljšava.

„Kao grupa [prijatelja] međusobno se mnogo podržavamo.

„Ako imam problem, kažem to grupi i dobijem podršku“.

Međutim, kada ljudi žele da potraže pomoć, nailaze na razne poteškoće u javnom zdravstvenom sistemu.

Zaštitnica građana je prošle godine kritikovala jedinu psihijatrijsku jedinicu u zemlji jer nema psihijatra još od 2017. godine.

Ona je takođe naglasila da je rasprostranjeno kršenje ljudskih prava, među kojima i onih koja se odnose na „uslove za život“.

Ranije takođe nije postojala nacionalna politika o zaštiti mentalnog zdravlja, iako vlada, izabrana u oktobru 2022. godine, kaže da je trenutno u postupku izrade.

„Problemi sa mentalnim zdravljem su na nivou pandemije“, priznaje Mokhotu Makalanjane, narodni poslanik koji vodi skupštinski odbor za zdravlje.

„Trudimo se da to promovišemo svuda, od osnovnih preko srednjih škola, do mesta gde se mladi okupljaju, kao što su fudbalski turniri“, kaže on za BBC.

„Politika će takođe posebno definisati lečenje i omogućiće rehabilitaciju onima kojima je potrebna“.

Kaže da Lesoto ima iskustva sa borbom protiv HIV/AIDS-a iz koje može mnogo da nauči.

Lesoto je bio prva zemlja koja je uvela strategiju „testiraj se i leči se“ 2016. godine, što je značilo da su ljudi mogli da počnu lečenje čim dobiju dijagnozu.

Broj zaraženih je neprestano opadao.

„Iskustvo je pokazalo da je otvoren razgovor, a ne okrivljavanje i kritikovanje ljudi zbog situacije u kojoj su, pomoglo da se stvari preokrenu“.

U planinama, Moloi ide u kratku šetnju da sredi Tlohangov grob.

Njegov konačni počinak je mesto sa koga se pruža zadivljujući pogled na potoke, zelenilo i male kuće.