Let MH370: Misterija pada malezijskog aviona koja 10 godina progađa porodice poginulih

Tokom poslednje decenije, dve reči su proganjale Li Erjou – izgubiti kontakt.

To mu je avio kompanija Malezija Erlajns rekla kad je nestao let MH370, sa njegovim sinom Janlinom u njemu.

„Godinama sam se pitao šta znači to ‘izgubiti kontakt’? Čini mi se da ako izgubite kontakt sa nekim, trebalo bi da možete ponovo da ga uspostavite“, kaže Li.

On i njegova supruga Liu Šuengfeng – zemljoradnici iz sela južno od Pekinga – imali su problema da shvate ono što je postala najveća misterija u istoriji avijacije.

Osmog marta 2014. godine, manje od sat vremena od početka rutinskog noćnog leta iz Kuala Lumpura do Pekinga, pilot je poželeo laku noć malezijskoj kontroli leta.

Boing 777, koji je prevozio 227 putnika i 12 članova posade, trebalo je da pređe u vijetnamski vazdušni prostor.

Zatim je naglo promenio pravac i sva elektronska komunikacija je bila prekinuta.

• Pola veka bez odgovora o padu aviona JAT-a koji je preživela samo jedna žena
• Let iznad Beograda i pad ruskog aviona Iljušin
• „Najduža i najspektakularnija otmica aviona“

Ponovo se pojavio, prvo iznad Malezije, a potom iznad zabitog dela južnog Indijskog okeana, sve dok nije, kako se pretpostavlja, ostao bez goriva.

Najveća i najskuplja operacija potrage u istoriji trajala je četiri godine, ali nigde nije bilo ni traga od nestalog aviona.

Hiljade okeanografa, aeronautičkih inženjera i amaterskih detektiva prosejavali su fragmentarne podatke sa ovog leta, pokušavajući da izračunaju gde je on okončao putovanje.

Za porodice putnika ovo je bilo 10 godina neizbežne žalosti, u borbi da se potraga održi u životu, kako bi se otkrilo šta se tačno desilo sa letom MH370, i zašto.

Li je obleteo čitav svet u podršci toj kampanji.

On kaže da je potrošio svu ušteđevinu putujući u Evropu i Aziju i do plaži Madagaskara, gde su pronađene neke olupine nestalog aviona.

On kaže da je želeo da oseti pesak na mestu na kom je njegov sin mogao da ispliva.

On se priseća kako je vikao na Indijski okean, poručujući Janlinu da je došao da ga vodi kući.

„Nastaviću da putujem do kraja sveta da bih pronašao sina“, kaže on.

Bračni par, sada u poznim šezdesetim, živi u ruralnom delu kineske pokrajine Hebej.

Većina njihovih prihoda odlazilo je na školovanje njihove dece i nikada nisu imali novca za putovanja.

Janlin je bio prva osoba iz njihovog sela koji je otišao da studira, i prvi koji je dobio posao u inostranstvu, radeći u Maleziji za telekomunikacionu kompaniju.

Vraćao se za Kinu na zakazano produženje vize kad je let nestao.

„Pre nego što se desio ovaj incident, nikad nismo bili čak ni u obližnjem gradu Handanu“, kaže Li.

Sada iskusni putnici, vratili su se u Maleziju da obeleže 10. godišnjicu sa drugim porodicama.

Janlin je bio jedan od 153 kineska putnika na letu.

Njegovi roditelji su jedna od 40 kineskih porodica koje su odbile sporazumno obeštećenje malezijske vlade i koje su podnele civilnu tužbu u Kini protiv avio kompanije, proizvođača aviona i drugih strana.

Tokom 10 godina, životi pogođenih su pošli dalje, a opet se osećaju kao da su vezani lancem za nestali avion.

Grejs Nejtan je davala poslednje ispite iz prava u Velikoj Britaniji kad je nestao let MH370.

Njena majka En bila je u avionu.

Ona je danas advokatkinja sa vlastitom praksom u Maleziji i majka dvoje male dece.

Na komemoraciji godišnjice u Kuala Lumpuru ona se prisetila kako je držala majčinu fotografiju dok je išla ka oltaru na vlastitom venčanju i kako su joj nedostajali njeni saveti dok je prolazila kroz dve teške trudnoće.

Izloženi su bili nekoliko ulubljenih komada aviona, jedini fizički dokazi koji su ikada pronađeni.

Bili su tu delovi krila, korodirani od duge izloženosti moru, sa internom strukturom koja je izgledala iznenađujuće krhko nalik saću.

U masi je bio Blejn Gibson, koji je pronašao više delova MH370 od bilo koga drugog.

Jedan od živopisnih likova uvučenih u sagu o MH370, Gibson najbolje može da se opiše kao amaterski avanturista.

On se oblači kao Indijana Džons i iskoristio je novac dobijen od prodaje porodičnog doma u Kaliforniji da finansira vlastitu ljubav prema putovanjima, sa ličnim ciljem posećivanja svake zemlje na svetu.

„Kad sam prisustvovao prvoj godišnjici događaja, saznao sam da ne postoji organizovani pretres obala u potrazi za plutajućim olupinama. To prosto nije bilo urađeno. Trošili su milione dolara onomad tražeći avion pod vodom. A ja sam samo pomislio, verovatno će prvi komad ovog aviona pronaći neko ko šeta plažom. A pošto to niko nije radio, pomislio sam da bih ja mogao.“

• Novi detalji čuda u Kolumbiji: „Decu džungle je štitio duh njihove majke“
• Nema preživelih u padu aviona u Nepalu, pilot nije prijavio nikakav problem – kažu nadležni
• Pao mali avion u Batajnici, poginula jedna osoba

On kaže da je tražio godinu dana, na plažama od Mjanmara do Maldiva, pre nego što je pronašao prvi komad, sa zadnjeg stabilizatora aviona, na peščanom sprudu u Mozambiku.

U to vreme je drugi veliki komad, poznat kao flaperon, sa krila, već bio pronađen na ostrvu Reinion, potvrdivši porodicama da je MH370 zaista pao u Indijski okean.

Delovi koji su pronađeni su svi otkriveni 16 meseci ili više nakon što je MH370 nestao, isplivavši na raznim plažama Istočne Afrike.

Analiza dominantnih struja u južnom Indijskom okeanu pokazala je da su verovatno stigli sa mesta na kom se veruje da je MH370 pao u more.

Bivši malezijski glavni istražitelj Aslam Kan je objasnio kako su ih identifikovali.

Serijski brojevi na nekim delovima su se poklapali sa evidencijom proizvođača potvrdivši van svake sumnje da su potekli sa Boinga Malezija Erlajnsa.

Prepoznatljivi font korišćen u oznakama sa šablona na drugima doveli su do toga da budu skoro sigurni da su potekli od njega.

Nijedan drugi Boing 777 nikad nije pao u Indijski okean.

Sve dok nije pronađen flaperon, jedini dokaz da se avion okrenuo bili su podaci sa vojnog radara u Maleziji i na Tajlandu, koji je spazio avion na zapadu nad Malezijskim poluostrvom.

Potom je britanska kompanija Imarsat otkrila niz od šest pingova iliti „rukovanja“ nastalih svakog sata između jednog njenog satelita i MH370 dok se kretao na jug.

Sve druge komunikacije u avionu bile su isključene.

Ovi oskudni podaci su iskorišćeni za triangulaciju udaljenosti između aviona i satelita svakog sata duž niza cirkularnih lukova, dajući približnu lokaciju pada.

Ali to je i dalje bila ogromna oblast veoma burnog i veoma dubokog mora.

Potraga, u kojoj je učestvovalo 60 brodova i 50 aviona iz 26 zemalja, trajala je od marta 2014. do januara 2017. godine.

Američka kompanija Oušn infiniti ju je nastavila početkom 2018. godine na pet meseci, uz pomoć podvodnih dronova koji su skenirali morsko dno.

Nedostatak čvrstih informacija doveo je do nastanka mnogih teorija, nekih prilično neverovatnih, o tome šta se desilo u avionu MH370, od toga da je bio otet i preusmeren na Rusiju ili možda na američku bazu na ostrvu Dijego Garsija, do toga da je bio oboren.

„Ovo je opsceno“, promrmljala je francuska novinarka Florens De Čangi dok je gledala izložene delove MH370.

Čangi je napisala besprekorno istraženu knjigu, jednu od više od 100 objavljenih o MH370.

Ona tvrdi da je čitava hipoteza da se avion okrenuo i otišao na jug lažirana.

Ona veruje da pronađene olupine ne potiču od leta MH370.

Ona postavlja pitanje o tovaru u avionu i u svojoj knjizi sugeriše da ga je možda oborila američka letelica nad Južnim Kineskim morem zbog njegovog tovara.

Ako se, međutim, radarski i satelitski podaci Malezije i Inmarsata prihvate zdravo za gotovo – a čini se da ih većina eksperata zaista prihvata – i ako je avion nastavio da leti na jug, postoji samo jedno moguće objašnjenje.

Da ga je neko usmerio tamo namerno.

U novom dokumentarcu BBC-ja, „Zašto avioni nestaju“, dvojica francuskih aeronautičkih eksperata, jedan od njih iskusni pilot, upotrebili su simulator letenja da rekonstruišu oštar zaokret koji je napravio Boing 777 nad Južnim kineskim morem, odmah posle poslednjeg kontakta sa malezijskom kontrolom leta.

Oni su zaključili da je to mogao da uradi manuelno samo veoma vešt i iskusan pilot.

• Srušio se mađarski helikopter u blizini Šibenika u Hrvatskoj, poginula tri vojnika
• Kako su putnici nasamarili otmičare JAT-ovog aviona
• Kako je izbegnuta tragedija u paklu japanskog aviona

Činjenica da je to učinjeno upravo kad je MH370 trebalo da pređe iz malezijskog u vijetnamski vazdušni prostor sugeriše im da je pilot pokušao da prikrije taj manevar.

I da je znao da će proći izvesno vreme pre nego što vijetnamska kontrola leta prijavi da ih avion nije kontaktirao.

Postoje i druge teorije – da je sve u avionu onesvestila hipoksija, nedostatak kiseonika, nakon neotkrivene depresurizacije ili da je iznenadna katastrofalna vatra ili eksplozija prekinula svu komunikaciju i naterala pilote da se vrate.

Ali teški manevri, koje je sledio neprekinuti, konstantan let na jug sedam sati, čini ovo malo verovatnim.

A opet ideja da je jedan od pilota namerno survao avion u more i sve njegove putnike u smrt takođe je teško prihvatiti.

Nijedan pilot nije imao istorijat koji bi mogao da objasni jedan takav potez.

Sve te histerične spekulacije ostavile su traga na porodicama.

„Ne bih ovo poželela ni najgorem neprijatelju“, kaže Žakita Gonzales, žena Patrika Gomeza, nadzornika leta u MH370.

„Prošle smo kroz veliku emocionalnu klackalicu. Kad su prvi put započeli potragu, čuli bismo da su videli nešto i to bi probudilo u nama nadu.

„A nakon toga bismo čuli da to nije MH370. I onda bismo se prizemljili. Svaki put bismo se osećali kao da neko stoji nad nama i oduzima nam dah.“

Porodice su od samog početka kritikovale malezijsku vladu.

Prvo za zbunjeno rukovođenje prvobitnim reakcijama, sa propustima kao što je izostanak brze reakcije traganja za MH370 na vojnom radaru.

A kasnije, za njenu očiglednu nespremnost da odobri dalje traganje, nakon što se poslednja operacija Oušn infinitija okončala sredinom 2018. godine.

Kompanija je ponudila da nastavi potragu po osnovu „nema pronalaska, nema honorara“, ali joj je potrebno odobrenje vlade.

Privatno neki malezijski zvaničnici priznaju da je vlada mogla da učini više.

Nešto od ovoga verovatno može da se objasni time što je zemlja poslednjih godina prolazila kroz period izuzetnih političkih previranja.

A bila je tu i pandemija, ogromno preusmeravanje pažnje koje je takođe sprečilo porodice da održe godišnje komemoracije.

Aktuelni ministar saobraćaja Entoni Lok je želeo da ukaže na to prisustvujući desetoj godišnjici događaja u Kuala Lumpuru i obećavši porodicama da će uraditi sve što je u njegovoj moći da pronađe nestali avion.

On je najavio da sada pregovara da Oušn infinitijem o mogućnosti da se nastavi potraga kasnije ove godine.

Oušn infiniti je 2018. godine skenirao oblast od 112.000 kilometara.

To je, međutim, obuhvatilo neke izuzetno teške terene, kao što su duboki podvodni kanjoni, i moguće je da joj je promakao avion.

Penzionisani britanski IT aeronautučki specijalista Ričard Godfri, još jedna osoba koju je u sebe uvukao vrtlog MH370, veruje da je sada uspeo da suzi potragu na mnogo užu oblast, koristeći inovativnu analizu kratkotalasnih radijskih test transmisija koje rutinski prave amaterski radio entuzijasti.

To bi trebalo da omogući mnogo skoncentrisaniju potragu dronovima, prelazeći više puta preko iste oblasti.

„U svojoj bazi podataka oni imaju 1,7 milijardi evidencija godišnje. Zamislite ogromnu ribarsku mrežu, koja zahvata čitavu planetu, punu radio signala.

„Svaki put kad avion prođe kroz ovu mrežu, napravi rupu u mreži. To mi govori gde je avion bio u svakom datom trenutku.

„Tokom šest sati leta MH370 preko južnog Indijskog okeana uspeo sam da nađem 313 anomalija u radio signalima u 95 različitih vremenskih tačaka. To vam daje mnogo rafiniraniju rutu leta i tačnije određivanje lokacije pada.“

Ričardov metod trenutno testira Univerzitet u Liverpulu, koji očekuje da će utvrditi koliko je valian kasnije tokom godine.

Porodice kažu da su ohrabrene najnovijim obećanjima ministra za saobraćaj – što je preko potrebna promena tona malezijske vlade, kažu oni.

Ali oni ostaju i dalje podozrivi.

Ulivane su im nade mnogo puta pre.

„Samo želim da taj avion bude pronađen“, kaže Gonzales.

„Tada makar mogu da ostavim muža da počiva u miru. U ovom trenutku, ništa još nisam učinila za njega, znate, da mu odam poštu. Ne mogu, zato što nemamo ništa opipljivo za njega.“

Na komemoraciji je postavljena velika tabla, na kojoj ljudi mogu da pišu poruke – poruke nade, saosećanja ili žalosti.

Li je kleknuo da napiše poruku za Janlina krupnim kineskim znacima, a potom je sedeo u suzama gledajući je.

„Sine, prošlo je 10 godina“, napisao je on.

„Tvoja mama i tvoj tata su došli ovamo da te vode kući. Treći mart, 2024. godine.“

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]