Naučnici su otkrili dine od sleđenog metana na Plutonu.
U naučnom radu, objavljenom u časopisu „Sajens“, tvrdi se da je daleki Pluton mnogo dinamičnije mesto nego što se dosad mislilo.
Ranije se verovalo da je atmosfera Plutona suviše retka da bi stvorila geološke oblike koji posećaju na pustinje na Zamlji.
Do tog otkrića je došlo zahvaljujući neverovatnim snimcima koje je poslala letelica „Novi horizont“ koju je pre skoro 10 godina lansirala NASA, a koja je proletela blizu Plutona u julu 2015.
Na epskom putovanju kroz Sunčev sistem „Novi horizont“ jezdi brzinom od 58 536 kilometara na sat i usput skuplja informacije o nebeskim telima.
Naučnici su u tekstu objasnili da su proučavali zaravan poznatu kao plantila Sputnjik i na njoj uočili nešto nalik na pustinjske dine.
Zaravan je tik uz pet kilometara visoke planine od leda.
Utvrđeno je da su dine udaljene 500 do 1000 metaara jedne od drugih i da se sastoje od čestica sleđenog metana veličine 200-300 mikrometara, što je otprilike prečnik zrna peska.
Autor ovog rada, profesor Met Telfer sa univerziteta u Plimutu, kaže za BBC: „Ne možemo da vidimo individualna zrnca, ali jasno prepoznajemo dine, njihove osnovne fizičke parametre i gustinu atmosfere koja ih okružuje.
„Možemo da izmerimo i neke osnovne stvari, kao što su međusobna udaljenost dina i brzinu vetra koji ih oblikuje“.
„Na osnovu toga možemo da napravimo kompjutersku simulaciju koja nam otkriva veličinu zrnca“.
Da bi dine nastale, potrebna je atmosfera koja je dovoljno gusta da bi vetar mogao da nosi čvrste čestice i mehanizam koji te čestice diže sa površine.
Na prvi pogled, Puton ne ispunjava nijedan od tih kriterijuma.
Profesor Telfer i kolege su ustanovili da su dine formirane na najvetrovitijem delu Plutona, gde vetar dostiže brzinu od 10 metara u sekundi, što je sasvim dovoljno da ponese čestice.
Vetar nastaje kada vazduh struji nizbrdo sa planina noseći čvrste čestice od koje neke odmah prelaze u gasovito stanje.
Naučnici smatraju da se dine uglavnom sastoje od metana, a možda i od azota i da u planinama postoji rezervoar metana.
Sunce je daleko, ali dovoljno zraka dopire do Plutona da zagreje površinu na iznad – 230 stepeni celzijusa, što je tačka smrzavanja azota. Kad se azotni led ispod površine zagreje, isparenja nose kristale metana u atmosferu, a vetar ih nosi dalje.
„Svarno je uzbudljivo kad shvatite da Pluton nije samo ledena gromuljica na periferiji Sunčevog sistema nego dinamičan svet koji se stalno menja“, kaže Telfer.
„Novi horizont se sada približava objektu u ateroidnom pojasu po imenu 2014 MU69, i očekuje da stigne do njega 1. januara 2019.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
