Prvenstveno ih ljudi posećuju da bi se u vrelim letnjim danima rashladili, ali ima i onih koji kupališta smatraju pogodnim kutkom za izležavanje, sunčanje i igranje tablića ili jamba, pa i za pretresanje lokalnih priča i socijalizaciju.

Bazeni, jezera, reke i ostala kupališta su sve to i mnogo više, ali i mesta koja mogu, ukoliko se ne vodi dovoljno računa, da budu pogubna za ljudski život.

„To su situacije gde ljudi precene svoje sposobnosti, misle da mogu da otplivaju više i onda se u jednom trenutku umore, shvate da ne mogu usled nekog straha, grča, pa i dodira trave“, kaže za BBC na srpskom Kristina Miladinović instruktorka u Udruženju spasilaca na vodi Srbije

„Postoji niz uzroka koji mogu da dovedu do nezgodne situacije a kojih ljudi nekako nisu ni svesni“, dodaje spasiteljka.

Na kupalištima širom Srbije prošlog meseca utopilo se ili se vodi kao nestalo nekoliko osoba, uglavnom maloletnih dečaka ili mladića.

„Kupati se samo na obezbeđenim kupalištima – spasioci i medicinsko obezbeđenje, ne konzumirati alkohol i ne prejedati se pre ulaska u vodu, nikako ne ulaziti u vodu naglo, naročito ne posle fizičkih aktivnosti i ne skakati u vodu gde to nije obezbeđeno“, savetuje doktor hitne pomoći Sergej Panić u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Šta nam poručuju spasioci?

Posetilac prvenstveno treba da se upozna sa pravilima kupališta i njegovim karakteristikama, onda da te propise poštuje i, što je najvažnije, da ,,sluša savete spasilaca“.

Prvi u nizu je, kaže Miladinović, „mera prevencije i briga prema sebi“.

„Jako je važno da u ovim toplim danima ljudi imaju svest da nagli skokovi i ulazak u vodu nikako nisu dobri za organizam, već je potrebno postepeno rashlađivanje“, ističe 23-godišnja spasiteljka.

Kaže da neplivači i oni koji nisu dobro ovladali „plivačkim sposobnostima“ ne bi trebalo da se kupaju „u dubinama gde bi mogao da nastane problem“.

Zato se na bazenima takvim osobama ne preporučuje kupanje u velikom, olimpijskom, već u manjem, rekrativnom bazenu gde neplivači mogu da se opuste i bez bojazni uživaju u boravku.

Neki od beogradskih bazena čija infrastruktura podrazumeva i takva mesta za kupanje su 25. maj, Olimp, 11. april i Košutnjak, dok Tašmajdan ima samo olimpijski i dečiji bazen.

Što se tiče kupanja u prirodi – na rekama, jezerima i kanalima, Kristinina preporuka je na mestima gde „ne postoji uređena infrastruktura i boravak na vodi nije bezbedan“, da se tamo ljudi ne kupaju.

Takva „neuređena kupališta“, naglašava, sama po sebi nose ,,veliki broj rizika“.

„Ukoliko ne postoje službe za spasavanje i hitna pomoć, to mesto nije bezbedno jer ako dođe do neke nezgodne situacije, ne postoji stručna pomoć koja će moći da pomogne“, ističe spasiteljka.

U potrazi za rashlađenjem mnogi odlaze na gradske bazene, a jedan od njih je 25. maj

Bazeni kao utočište od vreline

Usled tropskog talasa koji je naprasno preplavio Srbiju, sezona kupanja je već uveliko počela, pa su mnogi pohrlili ka prvim vodama u okolini.

Tako je i Ana Obradović iz Beograda utočište od vrućine prošlog vikenda pronašla na njenom omiljenom bazenu Tašmajdan, pri put posle dve godine pauze uslovljene pandemijom korona virusa.

„Opuštanje, rashlađivanje, a volim i da plivam, a pošto nemamo more, to mi je praktično jedina opcija“, objašnjava 26-godišnja master dizajnerka za BBC na srpskom.

Kaže da tamo stalno vodi računa o sopstvenoj bezbednosti, pa dok je u vodi uvek gleda da li joj neko ide u susret tokom plivanja i izbegava ronjenje.

„Jako me nerviraju ljudi koji plivaju i ne zanima ih da li će naleteti na nekoga.

„U većini slučajeva kupač ne vodi računa o sebi“, dodaje Obradović.

Nikada nije došla u poziciju da zatraži pomoć spasioca, niti je imala priliku da vidi njihovu intervenciju.

Na bazenu koji najčešće posećuje – Tašmajdan, oni su, kaže, „vrlo ažurni i obraćaju pažnju na sve“.

Spasilačke intervencije na bazenima su retke i uglavnom se dešavaju kada su velike gužve i zbog „društva koje želi da se dokazuje“, navodi spasiteljka Miladinović.

„Ukoliko je služba profesionalna i radi na merama prevencije, često se dogodi da prođe dugo vremena da nemamo intervencije, ali to zavisi od velikog broja faktora“, dodaje.

Zbog toga je nemoguće sračunati broj intervencija po sezoni jer se veliki broj njih završi „bez uskakanja u vodu“.

„Mi se tokom radnog vremena trudimo da edukujemo ljude šta je sve to dobro da bi njihova bezbednost na vodi i pored nje bila na zavidnom nivou“, naglašava Miladinović.

Beogradsko more

Za razliku od Ane Obradović koja već nekoliko leta ne posećuje „beogradsko more“ – Adu Ciganliju, najviše zbog „prljave vode“, njen sugrađanin Mladen Basarić je godinama gotovo „redovni“ posetilac.

Razlozi su besplatan ulaz, organizovani prostor za roštiljanje i dovoljno mesta na plaži gde može da se spusti peškir.

Nikada nije strahovao za sopstvenu bezbednost na Savskom jezeru.

„U principu sam dobar plivač i nemam nekih bojazni što se tiče bezbednosti, generalno više pazim na ljude oko mene“, govori 30-godišnji Beograđanin za BBC na srpskom.

Ne oseća se ugroženo jer i ,,dobro obučeni“ spasioci ,,poprilično dobro“ rade njihov posao.

Primetio je da su dobro raspoređeni i da imaju dobru komunikaciju putem motorole, a takođe su i motorizovani, kako na kopnu, tako i u Savskom jezeru.

„U principu najviše obaveštavaju i upozoravaju ljude koji im deluju kao slabi plivači da ne idu duboko, a možda sam jednom ili dva puta u životu video da je spasilac onako filmski uskočio za nekim u vodu“, ističe ekološki tehničar Basarić.

Koordinator spasilačke službe JP „Ada Ciganlija“ – Miodrag Jović izjavio je u sredu za RTS da su od početka kupališne sezone, koja traje desetak dana, imali devet intervencija u situacijama gde je moglo da dođe do fatalnog ishoda.

Prošle godine je bilo ukupno 12 takvih intervencija.

Jović je apelovao na kupače da poštuju pravila koja važe na jezeru, a posebno se obratio roditeljima da decu nikako ne gube decu iz vida.

„Deca od četiri do pet godina imaju potpuno drugačiji mehanizam utapanja od odraslih, odnosno nema odbrambenog mehanizma.

„Ukoliko roditelj ne vidi dete kada propadne pod površinu vode, skoro uvek dođe do fatalnog ishoda“, rekao je Jović za RTS.

Ada Ciganlija — Ovako je prošlog leta izgledala plaža na Adi Ciganliji

Šta kažu doktori?

Pomoćnik direktora službi zdravstvenih delatnosti u beogradskoj hitnoj pomoći doktor Sergej Pantić kaže da su od početka kupališne sezone njihovi lekari imali ,,par intervencija“ na terenu.

Prema njegovim rečima, na najposećenijem beogradskom kupalištu – Adi Ciganliji imali su „do 10 pregleda“ u dve ambulante.

Tamo se dežura svakog dana od devet ujutru do sedam uveče, a pored ambulanti tu su i dve „kompletne lekarske ekipe u sanitetskim vozilima“, uz još jednu transportnu ekipu.

Doktor je u pisanoj izjavi naveo da do lekarske intervencije dolazi mahom zbog povreda usled pada sa bicikla ili trotineta, a „mnogo ređe da je nekome pozlilo“.

Nema pravila, dodaje, kome će se pomoć ukazati, međutim, ističe da su u poslednje vreme najviše ukazivali pomoć „mlađim alkoholisanim licima“.

Jovana Obrenović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć je u izjavi za RTS rekla da prilikom kupanja po visokim temperaturama posebnu pažnju treba da obrate hronični bolesnici.

„Dugogodišnji hroničari imaju već način da prepoznaju šta im se novo dešava, ali svakako oprez – redovno merenje tenzije, uzimanje terapija“, navela je Obrenović.

Alkohol

Veliki problem i jedan od uzroka utapanja, kako u Srbiji, tako i u svetu, jeste konzumiranje alkohola prilikom kupanja.

U Rusiji se u toku samo jedne nedelje leta 2010. godine utopilo oko 230 ljudi, uzrok je bila kombinacija ispijanja votke i uskakanje u reku ili jezero.

„Ako pričamo o unosu alkohola, to treba da bude u momentu kad smo završili plivanje i ostale stvari i kad smo seli da se družimo i relaksiramo.

„Nikako alkohol, pa idem u vodu – to ni u kojoj količini nije preporučljivo“, izjavila je nedavno za BBC na srpskom nutricionistkinja Jagoda Jorga.

Kristina Miladinović kaže da dolazak mladih na kupališta u alkoholisanom stanju nije čest slučaj, ali se dešava.

Spasioci, dodaje, zabranjuju ulazak u vodu pijanih omladinaca, ali je problem što u okviru samih kupališta postoje kafići gde se može konzumirati alkohol.

„Bez obzira na to, spasioci kada primete da neko konzumira alkohol, strogo ga izbacuju iz vode“, naglašava Miladinović.

,Od malih stvari mogu da nastanu veliki problemi“

Prošlog meseca se nekoliko maloletnih dečaka i mladih osoba utopilo na kupalištima širom Srbije.

Dvojica tinejdžera iz Feketića na severu Srbije stradala su u kanalu Dunav-Tisa-Dunav, njihov vršnjak se poslednjih dana juna utopio u Zapadnoj Moravi u blizini Čačka, dok se 25-godišnji otac troje dece udavio u blizini plaže Lido, na Dunavu, kraj Zemuna.

Problem je u tome, navodi doktor Pantić, što su to uglavnom ,,slabije obučeni plivači, bez nadzora starijih lica“, koji zaklon od vrućine pronalaze kupajući se u rekama koje su ,,mnogo opasnije od stajaćih voda“.

Prema pisanju medija, tokom juna dva dečaka od 9 i 15 godina utopila su se na bazenima u Beogradu – na Voždovcu i Košutnjaku, dok je jedan osnovac od 10 godina stradao u Odžacima, u Vojvodini, u večernjim satima na bazenu koji još uvek nije bio otvoren.

Život je na neuređenom kupalištu Plava banja kod Kikinde, poslednjeg dana juna izgubila i devetogodišnja devojčica.

Deci mlađoj od 12 godina zabranjen je ulazak na bazen bez prisustva roditelja, kaže Miladinović.

Njen savet je da, kada su u pitanju najmlađi uzrasti, roditelji stalno budu uz dete.

Takođe, potrebno je da budu sigurni da njihova deca umeju da plivaju i da znaju gde idu na kupanje, ukoliko su nešto starijeg uzrasta i sami odlaze na kupališta.

„Apelovala bih na roditelje da se njihova deca kupaju isključivo na mestima određenim za to i da budu upućeni sa kim i gde idu“, zaključuje Miladinović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.