LGBT, istopolni brakovi i Srbija: Koja prava imaju gej ljudi – od penzije do usvajanja dece

„Ponosan sam što sam Holanđanin.“

Ovu rečenicu izgovorio je za novinsku agenciju Asošijeted pres Dolf Parker 2001. godine, trenutak pošto se venčao sa šestogodišnjim partnerom Gertom Kastelom.

Njih dvojica bili su među prvim parovima koji su se pre tačno 20 godina venčali u Holandiji, istog dana kada je ova zemlja legalizovala istopolne brakove.

Među onima koji su tog dana sklopili brak bio je i par koji je na ovu mogućnost zajedno čekao čak 36 godine, objavio je tada AP.

Točio se roze šampanjac, a gostima je servirana roze torta.

Ipak, usvajanju zakona nisu prethodile sve ružičaste okolnosti, već dugogodišnja borba za prava gej zajednice.

„Protivnika zakona je bilo i u Holandiji tog vremena i to su uglavnom bile dve partije sa hrišćanskim predznakom, kao i crkva“, objašnjava za BBC Goran Miletić, direktor za Evropu Civil Rights Defenders, nevladine organizacije iz Stokholma koja se bavi ljudskim pravima.

• „Zašto sam dala oglas da se ne odričem gej ćerke“
• Kako izgleda beležiti napade na LGBT ljude u Srbiji
• Dva Prajda, gej premijerka, a problemi isti

Dve decenije kasnije, Srbija je na korak usvajanja predloga zakona o istopolnim partnerstvima.

„Teško je porediti kontekst u kome su u Holandiji legalizovana registrovana partnerstva 1998, a tri godine kasnije i brak, kada je to bila velika vest u svetu i 2021, kada je regulisanje zajednice života istopolnih partnera sasvim normalna vest i međunarodna obaveza za sve evropske države“, kaže Miletić.

Dok protivnicima zakona, mahom desničarskim organizacijama i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, to nikako nije normalna vest, nazivajući ga „neprihvatljivim“, ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić je ta koja će predložiti akt.

„Srbija je spremna za usvajanje zakona o istopolnim zajednicama, uz punu svest o tome da smo par decenija iza Evropske unije po mnogim rešenjima u oblasti ljudskih prava“, tvrdi Čomić za BBC.

LGBT aktivisti apeluju da je bitno da se zna šta jeste, a šta nije novi zakon koji je pripremi.

„On može da bude ozakonjenje istopolne zajednice, mogućnost da ljudi zajedno da podignu kredit, posete partnera u bolnici ili naslede penziju.

„Brak i mogućnost usvajanja dece – to je ono što ovaj zakon sada neće omogućiti“, kaže za BBC Stefan Šparavalo iz nevladine organizacije Da se zna, koja je deo radne grupe za izradu zakona.

„Da tvoja emotivna veza bude prepoznata kao svaka druga“

Holanđani koji su živeli u istopolnim zajednicama dobili su pre dve decenije mogućnost da sklope brak i zato što jedan broj poslanika hrišćanskih stranaka nije slušao stav sopstvene partije, opisuje kako se odvijalo glasanje za taj zakon Goran Miletić.

„Vlast koja je držala do odvojenosti crkve od države je svemu pristupila vrlo racionalno“, dodaje on.

Čak i poslednji otpori su vrlo brzo nestali kada je usvojeno pravilo, kaže Miletić, da čak i ako neki matičar ne želi da izvrši registraciju, opština mora pronaći drugog koji će to učiniti.

Iako je Holandija prilično liberalna zemlja, stvari se nisu menjale tako brzo.

„Zakon ne bi značio ništa bez onih koji žele da ga koriste“, kaže Miletić.

„Već prvi dan primene, usledila su venčanja i 21.000 parova je ovo pravo iskoristilo do 2015. godine.

„Mogućnost da tvoja emotivna veza bude prepoznata kao svaka druga je ustvari osnovna velika promena za celu zajednicu u Holandiji“, dodaje.

• Pravo boravka u EU za istopolne supružnike: Evropski sud
• Gej gradonačelnik uzdrmao političku scenu u Poljskoj
• Gej Čečeni beže od pretnji, batina i egzorcizma

Debata je pokrenuta

Iz Vatikana, sedišta Katoličke crkve i drugih konzervativnih verskih krugova donošenje zakona su osudili, ali je debata u Evropi pokrenuta.

Samo dve godine posle donošenja ovog zakona, Evropski sud je doneo poznatu presudu Karner protiv Austrije koja se ticala nasleđivanja stanarskog prava preživelog partnera.

„Zahtev sudu je podnet iste godine kada je Holandija dobila registrovana istopolna partnerstva, ali nažalost ni preživeli partner nije dočekao presudu koja je bila pozitivna“, kaže Miletić.

Dešavanja u Holandiji uticala su i na druge države, slaže se LGBT aktivistkinja Aleksandra Gavrilović iz nevladine organizacije Labris.

„LBGT aktivisti su u drugim zemljama u kojima je javno mnjenje imalo otvoreniji i tolerantniji stav prema LGBT osobama prepoznali trenutak za zagovaranje“, kaže ona.

„Pokušavali su i u vlastitoj zemlji da ukažu na to da lezbejski i gej parovi postoje, da su deo zajednice već i da je neophodno pravno ih prepoznati i videti.

„Kao pozitivan primer mogli su da ukažu na Holandiju“.

To je dovelo do toga da danas 29 država na svetu prepoznaje istopolni brak, a 26 država pravno prepoznaje u nekoj formi istopolna partnerstva (građansko partnerstvo, registrovano partnerstvo, neregistrovano partnerstvo).

Gde je tu Srbija

Gordana Čomić tvrdi da je „u Srbiji na delu proces stvaranja kulture kompromisa“.

„Počeli smo 1994, kada smo dekriminalizovali istopolne odnose, a onda smo ih 2008. i destigmatizovali, jer smo tada usvojili mišljenje da homoseksualnost nije bolest“, kaže ministarka.

„Onda smo 2013. imali prve pokušaje da napravimo zakon, a sada je vreme da ga usvojimo i primenimo“.

Ministarka kaže da će Srbija doneti rešenje u ovoj fazi koje će „ljudima ukloniti administrativne i pravne prepreke“ i „smanjiti stigmu“.

„Istopolni parneri će moći jedno drugo da izdržavaju, nasleđuju, posećuju u bolnici ili zatvoru“, kaže Čomić.

„Ovo jeste vid porodičnog života, u kojem konačno pravno prepoznajemo ljude koji su toliko godina živeli kao cimeri bez ikakvih prava“.

Čomić ipak dodaje da „zakon ne predstavlja brak“ i da „nema usvajanja dece“.

A da li Srbija ide putem Holandije kada su prava homoseksualaca u pitanju?

„Srbija spremna da vodi dijalog i sa protivnicima rešenja, crkvom i verskim zajednicama“.

„Ipak, mi im kažemo – ako vam se ne sviđa istopolna zajednica – nemojte vi živeti u njoj“, kaže Čomić.

„Pitanje je – kome je u interesu da ti ljudi budu nesrećni?“.

• Trans Balkan: 105 portreta, ljudskih priča i sudbina trans osoba sa Balkana

Ko je za zakon

LGBT aktivisti u Srbiji i svetu, ali i resorno ministarstvo.

Ipak, oni koji su učestvovali u radnim grupama na izradi zakona slažu se da je tekst koji je uzet za polaznu osnovu „loš“.

„Iako je u početku delovalo da ćemo dobiti dobar nacrt zakona, sve je na poslednjim sastancima radne grupe vraćeno na početak, a predlozi LGBT organizacija su potpuno odbačeni“, kaže Miletić.

„To nisu samo formalne primedbe, već se tiču važnih odredbi u oblasti izdržavanja, ličnih odnosa i izdavanja uverenja o registraciji.

„Niko još ne zna kako će nacrt zakona izgledati“.

Stefan Šparavalo kaže za BBC da „iako je prvi prednacrt zakona bio izuzetno loš, u saradnji sa civilnom društvom i nekim ministarstvima došlo se no nekog solomonskog rešenja“.

„Mnoge primedbe nisu prihvaćene, ali priznajemo da priličan broj jeste“, kaže Šparavalo iz organizacije Da se zna.

Ono što Šparavalo očekuje jeste da istopolni partneri dobiju upravo one mogućnosti koje je izlistala resorna ministarka.

„Ono u čemu se najviše mimoilazimo je početak primene zakona jer je sada postavljen rok od godinu dana“, kaže on.

„Tako, ako se zakon usvoji u maju 2021, on će početi da se primenjuje tek u maju sledeće godine.

„Ipak, ako za ovih godinu dana država reši sve moguće probleme i u praksi, sa matičarima, porodičnim zakonom i pravnim okvirima – mi ćemo biti zadovoljni“.

• Crnogorci nemaju ništa protiv LGBT političara
• Nevidljivost, nasilje, strah, ali i borba i hrabrost – život LGBT zajednice u Bosni
• Balkan i LGBT: Kad političari ne paze šta pričaju

Goran Miletić ipak kaže da je jedan od velikih problema sa kojima će Srbija tek morati da se nosi – strah partnera koji žive u istopolnim zajednicama od nasilja okoline.

„Ako se primeni zakon, oni više ne bi morali da se plaše da su njihovi životi, sticanja i ulaganja prepušteni nekim slučajevima, srećnim ili nesrećnim okolnostima i snalaženjima“, kaže on.

„Bili bi prepoznati kao porodica i zaštićeni od nasilja u porodici“.

Više od 500 akademskih radnika, intelektualaca, novinara, sociologa, psihologa, umetnika i javnih ličnosti potpisalo je peticiju kojom su podržali inicijativu za usvajanje zakona o istopolnim zajednicama.

„Pružamo podršku borbi za prava LGBTI+ osoba u Srbiji, koja se, između ostalog, ogleda u donošenju zakona o istopolnim zajednicama“, navodi se u peticiji.

„Smatramo da je to deo borbe za bolje društvo zasnovano na jednakim ljudskim pravima kao civilizacijskoj tekovini, u kom nijedan njegov član neće biti stigmatizovan i diskriminisan“.

Navodi se da zakon o istopolnim zajednicama predstavlja samo prvi korak u ostvarivanju prava LGBTI+ osoba da njihove najbazičnije potrebe budu priznate i zakonski regulisane.

Društvo psihologa Srbije takođe je podržalo usvajanje zakona, navodeći da će pravno regulisanje istopolnih zajednica doneti direktne psihološke dobrobiti LGBTIQ+ ljudima i njihovim porodicama.

„Uporedna iskustva drugih zemalja pokazuju da je zakonsko prepoznavanje istopolnih zajednica povezano sa smanjenjem stresa, depresivnih i anksioznih simptoma i drugih problema mentalnog zdravlja poput suicida“, navodi se u saopštenju.

Ko je protiv zakona

Crkva, pokret Dveri, lider Narodne stranke Vuk Jeremić i neke javne ličnosti.

Iz Sinoda Srpske pravoslavne crkve saopštili su da je zakon o istopolnim zajednicama neprihvatljiv za SPC.

„Ogromna većina predloženih odredbi je u suprotnosti sa Jevanđeljem Hristovim i sveukupnim iskustvom i praksom Crkve“, piše u saopštenju.

Dodaje se da je na ovim merilima „duhovno i moralno utemeljen“ srpski narod, kao i „celokupna evropska civilizacija“.

„Nedopustivo je istopolne zajednice zakonski izjednačavati sa brakom i porodicom, kako je navedeno u tekstu Nacrta zakona, jer se tako diskriminiše bračna zajednica, kao hrišćanska i zakonom zaštićena vrednost“, ističe Sinod SPC.

• Prvi transrodni Crnogorac kršten u crkvi: „Nisam hteo na operaciju bez blagoslova“
• Odnos policije i LGBT zajednice: „ponižavajući“
• Prva presuda za zločin iz mržnje u Srbiji

Sinod je, kako se navodi, „saglasan da postoji potreba za ostvarenjem određenih ličnih, imovinskih i drugih prava onih koje tretira navedeni nacrt zakona“, ali se ne slažu sa zadiranjem „u bračno i porodično zakonodavstvo“.

Saopštenje je usledilo posle televizijskog gostovanja srpskog patrijarha Porfirija kada je o LGBT zajednici i njenim pravima govorio sa mnogo razumevanja.

„Mogu da razumem i ljude koji imaju tu vrstu seksualne orijentacije da imaju bezbroj administrativnih problema, izazova, pritisaka ponekad i da imaju potrebu da regilišu sopstveni status“, rekao je patrijarh.

Nekadašnji predsedavajući Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, bivši šef srpske diplomatije, a sada lider opozicione Narodne stranke Vuk Jeremić, takođe se protivi zakonu.

„Potencijalno najopasniji aspekt Čomićkinog zakona je onaj koji se odnosi na usvajanje dece.

„Toga u nacrtu vidljivo nema, a moralo bi biti eksplicitno zabranjeno. To je jedna od mnogih problematičnih stvari vezanih za ovaj zakon“, rekao je Jeremić za Televiziju N1.

Dodaao je da je sve ovo njegovo lično mišljenje jer Narodna stranka još nije zauzela zvaničan stav po ovom pitanju.

Ево зашто сам ја ПРОТИВ Чомићкиног Закона о истополним заједницама.@StrankaNarodna је истински демократска организација, једна од ретких у Србији.

Код нас је мишљење председника само један од елемената у формирању става странке, и данас сам га изнео.https://t.co/zT3kuaAXjh

— Vuk Jeremić (@jeremic_vuk) March 31, 2021

Predsednik pokreta Dveri Boško Obradović ocenio je, pak, da se o predlozima zakona o istopolnim zajednicama ne može voditi dijalog, zato što su „protivustavni“.

Ipak, kaže da nije sporno rešiti probleme onih koji žive u istopolnim partnerstvima izmenama i dopunama postojećih zakona.

„Iz ovoga možemo da zaključimo samo to da se medijski dijalog izbegava i da se ovi zakoni žele nametnuti bez ikakve ozbiljne javne rasprave, što je apsolutno nedopustivo“, naveo je Obradović.

Lider Dveri je dodao da su sve tradicionalne verske zajednice u Srbiji, „kojima pripada više od 90 odsto građana Srbije“, protiv „legalizacije homoseksualnih brakova“.

Književnik Matija Bećković, reditelj Emir Kusturica i narodni poslanik Vladan Glišić su među 212 javnih ličnosti koji su potpisali peticiju protiv usvajanja zakona o istopolnim zajednicama.

Oni su pozvali Vladu Srbije, nadležna ministarstva i druge institucije u državi da zaustave donošenje zakona, a na najširu javnost i tradicionalne crkve da reaguju kako bi se, navodi se, odbranilo pravo „na slobodu i budućnost naroda“.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je nakon toga pozvalo potpisnike „Apela 212″ na dijalog o tekstu zakona o istopolnim zajednicama.

Evropa i „apokaliptični strahovi“

Druge evropske zemlje su prilično brzo reagovale i sledile Holandiju prethodnih 20 godina.

„Naravno, negde je bilo manje, a negde više otpora i svaki proces donošenja je zanimljiva priča za po kojoj se može snimiti film, ali su navodni argumenti protiv uvek bili slični i prilično neubedljivi“, kaže Goran Miletić.

„Svodili su se na populizam i plašenje građana da će se nešto jako loše desiti ukoliko zakon bude usvojen“.

On kaže da nije moguće baš tako lako manipulisati građanima koji imaju pristup objektivnim medijima u kojima se ova tema ne prikazuje kao senzacija ili nešto protivno tradiciji.

„Zbog toga se dešavalo da se veliki iskoraci naprave upravo u zemljama u kojima se to nije očekivalo, na primer u Španiji (izrazito katoličkoj zemlji) gde su se brakovi i usvajanje dece legalizovali odjednom i u uz veliku podršku građana“, dodaje Miletić.

„Nažalost, sve ove zanimljive priče su bile gotovo nevidljive u medijima u Srbiji, koji su uvek davali drastično mnogo prostora protivnicima zakona u nekoj zemlji tako da se sticao utisak da se dešava nešto što građani ne podržavaju ili što vlasti te zemlje ustvari ne žele“.

Iako je crkva tada osudila zakon u Holandiji, papa Franja, poglavar Katoličke crkve je 2020. godine rekao da istopolni parovi treba da imaju mogućnost da zvanično registruju građansku partnersku zajednicu.

• Papa Franja podržao istopolna građanska partnerstva

Danas je Holandija društvo koje daje najveću podršku istopolnim brakovima, za šta je oko 80 odsto stanovništva, podaci su Labrisa.

„Jedan od razloga svakako je i to što se za ovih 20 godina pokazalo da pravno priznavanje istopolnih partnerstava nije donelo ostvarenje nikakvih apokaliptičnih strahova“, kaže Aleksandra Gavrilović iz Labrisa.

„Heteroseksualni brak nije prestao da postoji, broj LGBT osoba se nije povećao.

„Životi su se normalno nastavili osim što je društvo postalo inkluzivnije shvatajući da različitosti nisu opasne već obogaćujuće za jedno društvo“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]