Liban: Mosad postavio eksplozive, pišu mediji, Izrael se još ne oglašava

Najmanje devet ljudi je ubijeno, a gotovo 3.000 povređeno širom Libana i Sirije, pošto su u utorak 17. septembra eksplodirali pejdžeri koje oružana grupa Hezbolah koristi za komunikaciju, potvrdili su za BBC iz libanskog Ministarstva zdravlja.

Eksplozive je postavila izraelska obaveštajna služba Mosad, prenose mediji, pozivajući se na libanski bezbednosni izvor.

Izraelski i američki izvori tvrde da su eksplozije planirane kao početni korak u „sveobuhvatnoj“ ofanzivi protiv Hezbolaha, ali da su pejdžeri detonirani ranije, iz straha da je oružana grupa saznala za plan.

Među stradalima u eksplozijama koje su se istovremeno dogodile na jugu prestonice Bejruta i ​​nekoliko drugih oblasti je i jedno dete, a najmanje 200 ranjenih je u kritičnom stanju.

Iranski ambasador u Libanu jedan je od povređenih u eksplozijama, a iz Hezbolaha kažu da „izraelske neprijatelje smatraju potpuno odgovornim“ za njih i najavljuju „osvetu“.

I libanski premijer Nađib Mikati okrivio je Izrael za napade, koji predstavljaju „ozbiljno kršenje suvereniteta Libana i zločin po svim standardima“.

Iz izraelske vojske još nisu komentarisali ovaj incident.

• Šta znamo o eksplozijama Hezbolahovih pejdžera
• Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.
• Izrael i Hezbolah kažu da ne žele rat, ali su obe strane spremne za njega

Snimci i fotografije na društvenim mrežama prikazuju ranjene muškarce koji sede ili leže na podu, kao i druge ljude koje prevoze u bolnice.

Na snimcima nadzornih kamera, čija verodostojnost nije potvrđena, vide se i eksplozije u prodavnicama.

Pogledajte video: Snimak eksplozije pejdžera u libanskom supermarketu

Amerika „nije umešana u napad, niti je bila upozorena unapred“ da će do njega doći, niti imaju informaciju o tome ko iza njega stoji, rekao je neposredno posle eksplozije Metju Miler, portparol Stejt departmenta.

Fotografije pejdžera objavljene na društvenim mrežama sugerisale su da je reč o proizvodima tajvanske kompanije Gold Apolo, ali iz firme poriču bilo kakvu umešanost, tvrdeći da je uređaje napravila mađarska firma sa kojom imaju ugovor o proizvodnji uređaja i korišćenju njihovog imena.

Ministarstvo ekonomije Tajvana kaže da „nema podataka o direktnom izvozu pejdžera u Liban“ i da je kompanija Gold Apolo od 2022. do avgusta 2024. izvezla oko 260.000 ali uglavnom u Evropu i Sjedinjene Države.

U uređajima je verovatno bilo između 10 i 20 grama snažnog eksploziva, skrivenog u umetnutoj lažnoj elektronskoj komponenti, kaže za BBC britanski stručnjak za naoružanje, koji je želeo da ostane anoniman.

Kada do eksploziva stigne signal u vidu alfanumeričke tekstualne poruke, lice koje prvo koristi pejdžer pokrenuće eksploziju, dodaje stručnjak.

‘Scena haosa’

Do napada je došlo samo nekoliko sati pošto su iz izraelskog kabineta za bezbednost saopštili da je zvanični ratni cilj Izraela postao bezbedan povratak 60.000 državljana ove zemlje koji su raseljeni sa severa države zbog napada Hezbolaha.

„Izrael će nastaviti da radi kako bi postigao ovaj cilj“, saopšteno je iz kabineta premijera Benjamina Netanjahua.

Iako Izrael „nekoliko meseci“ sprovodi visokotehnološke akcije protiv Hezbolaha, ovo je „najveći bezbednosni problem“ koji su dosad uspeli da stvore, kaže Lina Katib, stručnjakinja za međunarodne odnose na Bliskom Istoku, za BBC.

„Trenutak napada se poklapa sa sve većim javnim pritiskom na vladu u Izraelu da obezbedi granicu sa Libanom na severu.

„Umesto vojne akcije, kojoj bi Hezbolah mogao da se odupre, izabrali su ovakav napad koji će paralisati Hezbolah i značajno umanjiti mogućnosti za delovanje protiv Izraela“, ocenila je.

Kim Gatas, autorka i bivša BBC novinarka se vraćala sa sahrane kada su u Bejrutu počele eksplozije.

„Bila je to zaista scena haosa, jer ljudi nisu odmah razumeli šta se dešava.

„Prvo smo mislili da je to jedna velika eksplozija na jugu Bejruta, a onda je postalo jasno da su istovremeno svuda bile male eksplozije svuda. Čule su se sirene, grad je bio zatrpan.

„To je zaista bio nacionalni traumatičan događaj“, ispričala je za BBC Radio 4.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Jedini način da se vrate stanovnici severnih krajeva Izraela je „vojna akcija“, kazao je u ponedeljak Joav Galant, izraelski ministar odbrane, tokom sastanka sa američkim diplomatom Amosom Hohstajnom.

„Mogućnost za dogovor izmiče pošto Hezbolah nastavlja da se ‘vezuje’ za Hamas i odbija da okonča sukob“, navodi se u saopštenju koje je objavio njegov kabinet.

Od početka rata u Gazi 7. oktobra prošle godine, bilo je gotovo svakodnevne razmene vatre sa obe strane izraelsko-libanske granice.

Iz Hezbolaha kažu da su njihove akcije podrška Hamasu. Obe grupe podržava Iran, a Izrael, Velika Britanija i nekoliko drugih zemalja smatraju ih terorističkim organizacijama.

Od oktobra ubijeno je najmanje 589 ljudi u sukobima izraelske vojske i Hezbolaha, od kojih su većina borci te grupe, saopštili su iz libanskog Ministarstva zdravlja.

Na izraelskoj strani granice stradalo je 25 civila i 21 pripadnik vojske, kažu iz vlade te zemlje.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]