Odlazak na šaltere državnih uprava i borba sa „vetrenjačama birokratije“ verovatno je i dalje jedan od najvećih strahova „običnog čoveka“ u Srbiji, uprkos svim najavama o digitalizaciji i dolasku modernog doba 21. veka.
Otuda i ne čudi doza rezerve sa kojom je deo javnosti dočekao vest o tome da su poslanici Skupštine usvojili izmene Zakona o ličnoj karti, dok nadležni tvrde da će to dovesti do uštede vremena i novca.
Međutim, Milan Filipović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) navodi za BBC na srpskom da su predviđene izmene kozmetičke prirode.
A za Miloša Jovanovića, službenika iz Beograda, ovo je pre svega, praktično pitanje o tome hoće li promene i na koji način da utiču na kućni budžet.
„Ono što me najviše zanima jeste koliko će to da me košta“, rekao je Jovanović za BBC na srpskom.
- Koliko vredi srpski, a koliko kosovski pasoš
- Srbija nespremna za zaštitu podataka na internetu
- Koliko dugo možete da vozite bez dozvole u Srbiji
Šta se tačno menja i kako to izgleda u praksi?
1. Adresa prebivališta postaje obavezna
U obrazac lične karte dodaje se adresa prijavljenog prebivališta, što se prethodno nije vodilo kao „bitan podatak“.
Do sada su ti podaci bili: ime i prezime, pol, datum i mesto rođenja i jedinstveni matični broj.
Prilikom promene adrese, lične karte sa čipom neće morati da se menjaju – adresa će biti izmenjena kroz čip.
Međutim, lične karte bez čipa će, kao i do sada, morati da se zamene ukoliko se menjaju bitni podaci, među kojima od sada i adresa.
Valentina Vulić, načelnica Odeljenja za upravne poslove MUP-a Srbije rekla je za RTS da će se izmenama postići to da svi podaci u javnoj ispravi odgovaraju činjeničnom stanju.
Ipak, Filipović iz JUKOM-a ističe ne vidi smisao ove odredbe, zato što će ljudi morati da menjaju lične karte svaki put kad promene prebivalište – za šta će snositi troškove.
„To je suprotno cilju zbog kojeg je zakon izmenjen, a to je smanjenje administrativnih tereta građana“, kaže on.
U predlogu izmene zakona, tvrdi, nije naveden konkretan razlog za donošenje ove odredbe.
„Stoga ne vidim razlog upisivanja adrese osim naplate izdavanja novih obrazaca prilikom promene prebivališta“, navodi Filipović.
2. Lakše do nove lične karte u slučaju gubitka
Kako bi se smanjio trošak izdavanja nove lične karte u slučaju gubitka, ukinuto je pravilo da se nevažeća lična karta oglašava u Službenom glasniku – po ceni od skoro 800 dinara.
Od sada će Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) ličnu kartu oglasiti nevažećom na sajtu, a kao razlog se u predlogu izmena i dopuna Zakona navodi „smanjenje administrativnog tereta za građane“.
Naravno, i dalje će oni koji izgube ličnu kartu biti u obavezi da prijave gubitak dokumenta.
Ali ni to nije besplatno – plaćaće se manji iznos prilikom prijave nestanka.
„Plaćaće taksu za donošenje rešenja, ali neće snositi trošak za oglašavanje u Službenom glasniku, a to je do sada bilo 800 dinara“, istakla je Valentina Vulić iz MUP-a.
Za Andreu Matijević iz Nove Varoši ovo predstavlja pozitivnu promenu
„Smatram da je ovo modernizacija i automatizacija same procedure“, kaže ona.
Zoran Lazić, sekretar MUP-a naveo je da će zahvaljujući tome evidencija o izgubljenim ličnim kartama biti na jednom mestu.
„Jednostavnije je za nas, a lakše za građane“, izjavio je on.
- Minus na računu – najskuplja bankarska igračka u Srbiji
- Telekom Srbija, neplaćeni računi: Čuvajte priznanice, nikad se ne zna
3. Olakšano korišćenje eUprave
U čip se predviđa upisivanje sertifikata za elektronsku identifikaciju, što će građanima olakšati korišćenje usluga eUprave.
Lična karta će predstavljati sredstvo za utvrđivanje identiteta na daljinu, čime se dobija mogućnost podnošenja zahteva bez odlaska na šalter.
Takođe, na zahtev građana, u čip će moći da se upiše kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis.
Zakvaljujući tome, lična karta može postati sredstvo za stvaranje elektronskog potpisa, kojim se pri poslovanju potvrđuje identitet potpisnika i obezbeđuje zaštita tačnosti podataka.
Filipović ističe da je ovo promena nabolje.
„Automatsko upisivanje elektronskih sertifikata i odredbe vezane za elektronski potpis su napredak“, kaže on.
4. Maloletnicima pojednostavljeno dobijanje lične karte
Maloletnici stariji od 16 godina moći će da izvade ličnu kartu uz saglasnost samo jednog roditelja.
Dosadašnje pravilo glasilo je da jedan od roditelja, uz pismenu saglasnost drugog, podnosi zahtev za maloletno lice.
5. Produženje propisane zabrane korišćenja lične karte kao putne isprave
Državljani Srbije uz ličnu kartu mogu da putuju u Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Međutim, lična karta ne može da služi kao putna isprava ukoliko je pasoš oduzet zbog istrage, optužnice, zatvorske kazne, radi sprečavanja širenja epidemije ili vojne obaveze.
Umesto dosadašnjih šest meseci, zabrana prelaska uz ličnu kartu će važiti sve dok su razlozi za zabranu na snazi.
Šta kažu građani?
Andrea Matijević iz Nove Varoši kaže da je pročitala veliki broj komentara na portalima i društvenim mrežama u kojima se ljudi pitaju da li izmene zakona donose nove namete pri promeni lične karte.
„Dramatični klikbejt naslovi su me naterali da ispitam šta se dešava.
„Ispostavilo se da će zamena, ipak, teći na isti način kao i do sada“, navela je ona.
Miloš Jovanović se, međutim, pita da li će zbog promena u ličnoj karti morati da menja i neka druga dokumenta.
„Voleo bih da ovaj potez znači i smanjenje birokratije i papirologije, ali sam sumnjičav zbog raznih iskustava iz prošlosti koja kažu drugačije“, navodi on.
Kada menjamo lične karte?
Izmene ne podrazumevaju izdavanje novih isprava.
Filipović navodi da će se lične karte izdate pre promene zakona menjati po isteku isprava ili kad prođe pet godina od stupanja izmena na snagu.
„Posle toga će ljudi morati da menjaju ličnu kartu svaki put kad menjaju prebivalište kao što je i danas slučaj sa nečipovanim kartama“, kaže on.
Lične karte sa čipom ne moraju da se menjaju i ostaće važeće do datuma koji je naveden u ličnoj karti.
„Ukoliko se menjaju bitni podaci, na primer prebivalište, biće izmenjeni kroz čip, kao i do sada“, rekla je Valentina Vulić iz MUP-a.
- Korupcija u Srbiji: „Ne možeš da ispravljaš sistem ako ti nešto treba“
- Za šta sve država daje novac: Zvezda, Partizan, taksisti i – bojleri
Zašto se menja zakon?
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da izmene doprinose boljoj pravnoj sigurnosti, većoj bezbednosti i efikasnijem ostvarivanju prava građana.
„Cilj je da građani i od kuće, bez odlaska na šalter i čekanja u redovima, ostvare prava kako bismo povećali efikasnost rada naše uprave“, naveo je on.
Kako se navodi u predlogu o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, promene se dešavaju zbog uočenih nedostataka u važećem zakonu.
Još jedan razlog su obaveze koje proizilaze iz projekta Vlade „Stop birokratiji“ koji za cilj ima smanjenje administrativnih tereta.
Izmene pomažu građanima i doprineće tome da se lična dokumenta dobijaju brže uz pojednostavljenu proceduru, rekao je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.
„Promene oslobađaju od nepotrebne birokratije, prilagođavaju pravo životu, a ne život pravu“, naveo je on.
Zakon o ličnim kartama je donet 2006, a izmene je prethodni put pretrpeo 2011. godine.
Pogledajte video o Kovid pasošima
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
