Lideri EU su se dogovorili oko Bregzita na sastanku u Briselu

Lideri Evropske unije su podržali dogovor o povlačenju Velike Britanije iz EU i budućih odnosa među njima, posle 20 meseci pregovaranja.

Lideri 27 zemalja članica su podržali dogovor posle razgovora koji su u Briselu trajali kraće od sata, saopštivši da je sporazum otvorio put za „uređeno povlačenje“ Britanije iz Evropske unije.

Međutim, sporazum treba da potvrdi i parlament Ujedinjenog kraljevstva, a mnogi poslanici su protiv.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je rekao da poslanici moraju da znaju da se radi o „jedinom mogućem sporazumu“.

Svako ko misli da bi EU mogla da ponudi bolji sporazum ukoliko britanski poslanici ulože veto biće „razočaran sledećeg dana.“

No, predsednik Evropskog saveta, Donald Tusk, koji je prvi objavio vesti o dgovoru na Tviteru, kaže da ne bi spekulisao o mogućem ishodu takve situacije.

„Ja nisam prorok“, rekao je Tusk na konferenciji za novinare.

https://twitter.com/eucopresident/status/1066625821161517056

Zvanična potvrda sporazuma usledila je posle više od 18 meseci pregovora između Londona i Brisela. Pregovori su počeli kada je Britanija pokrenula Član 50, posle referenduma o napuštanju unije 2016. godine,

Velika Britanija treba da napusti Evropsku uniju 29. marta 2019. godine

Parlament Velike Britanije trebalo bi da glasa o sporazumu početkom decembra, ali prihvatanje dogovora nije nimalo sigurno. Očekuje se da će mnogi opozicioni, ali i konzervativni poslanici glasati protiv.

Premijerka Tereza Mej je pozvala javnost da podrži sporazum, tvrdeći da se radi o najboljem dogovoru koji je mogla da postigne, a koji će poštovati rezultate referenduma o Bregzitu.

Šta je odlučila Evropska unija?

Lideri EU su usvojili dva ključna dokumenta za Bregzit.

• Sporazum o povlačenju: pravno obavezujući dokument na 585 strana koji postavlja osnovne uslove izlaska Velike Britanije iz Evropske unije. U dokumentu je obrađen i takozvani „trošak razvoda“ vredan 39 milijardi funti, prava građana i „bekstop“ vezan za Severnu Irsku – način da irska granica ostane otvorena, ako trgovački pregocori zapadnu u ćorsokak.
• Politička deklaracija, koja postavlja osnove za odnose između EU i Velike Britanije posle Bregzita – između ostalog, kako će funkcionisati trgovački i bezbednosni sporazumi

U nedelju nije bilo formalnog glasanja, već je dogovor odobren konsenzusom.

U dokumentu kojim je potvrđena odluka, Evropski savet je saopštio da je sporazum otvorio put za „uređeno povlačenje“ Britanije iz Evropske unije, te da želi „najbliže moguće odnose“ sa Londonom u budućnosti.

Junker je saopštio da je „danas tužan dan“ i da niko ne treba da otvara „šampanjac“ zbog odlaska Britanije.

Upozorio je poslanike britanskog parlamenta da treba da imaju u vidu da se radi o „najboljem mogućem sporazumu… jedinom mogućem sporazumu“

Dok ostale zemlje članice EU žele da sporazum stupi na snagu što pre, litvanska predsednica Dalija Gribauskajte je izjavila da postoji nekoliko mogužnih ishoda ukoliko britanski parlament odbaci dogovor, među kojima je i produžetak pregovora ili novi referendum.

Politička urednicica BBC-ja Lora Kuensberg kaže da su evropski lideri jasno stavili do znanja da je, iako nisu presrećni zbog odlaska EU, ovo najbolji i jedini sporazum.

Koji su sledeći koraci?

Tereza Mej će sada morati da ubedi poslanike britanskog parlamentda da prihvate sporazum.

Očekuje se da će sledeće dve nedelje obilaziti zemlju u pokušaju da predstavi pozitivne strane sporazuma pre glasanja u drugoj nedelji decembra.

Ako poslanici odbace sporazum, mnogo toga se može dogoditi – uključujući i mogućnost da Britanija napusti EU bez dogovora sa Briselom, novim pregovorima ili čak vanrednim izborima.

Ministar spoljnih poslova Džeremi Hant je izjavio da je parlamentarni proračun „zaista izazovan“ i upozorio da „nijedna opcija ne može da se odbaci ako Mej izgubi na ovom glasanju, uključujući i pad vlade.

Hant je za BBC rekao da Velika Britanija dobija „između 70 i 80 odsto“ onoga što je htela, dok je sporazum „ublažio“ veći deo negativnih ekonomskih problema.

Na pitanje da li bi Britaniji bilo bolje da ostane u uniji, rekao je da zemlji ne bi bilo „no bolje ni gore, ali da ovo znači da smo povratili našu nezavisnost.“

Sporazum takođe treba da potvrdi i Evropski savet, u kome će većina zemalja (20 od 27) morati da glasa za dogovor.

Takođe je neophodna i ratifikacija u Evropskom parlamentu, gde se glasanje očekuje početkom 2019.

Bregzit kao velika nepoznanica

Mej: Britanija na korak od Bregzita

Šta kažu kritičari?

Bivši vođa konzervativaca Dankan Smit smatra da je „veoma, veoma teško“ podržati ovakav sporazum.

„Smatram da, bar do sada, ovaj sporazum ne donosi ono za šta su britanski građani glasali zaista“, izjavio je za televiziju Skaj. „Mislim da (sporazum) prepušta previše kontrole.“

Škotska premijerka Nikola Sturdžen, koja želi da Britanija ostane u EU, izjavila je da je „sporazum loš“ i da parlament treba da razmotri „bolje alternative“, poput ostanka na jedinstvenom tržištu i unutar carinske unije zauvek.

https://twitter.com/NicolaSturgeon/status/1066635029013544965

Bivši premijer Toni Bler, koji podržava ideju o novom referendumu, opisao je sporazum kao „izumrlu pticu dodo“, dok je ministar pravde iz senke Ričard Bardžon rekao da se radi o „poluspremljenom sporazumu bez budućnosti koji je najgori od najgorih.“