Ljubav i mentalno zdravlje: Kako izgleda biti u vezi i imati granični poremećaj ličnosti

„Kada su mi postavili dijagnozu graničnog poremećaja ličnosti, mislila sam da nikad neću biti u zdravoj vezi.“

Tako se osećala dvadesetjednogodišnja Mej kad joj je početkom ove godine rečeno da ima granični poremećaj ličnosti, i to je emocija koju na društvenim mrežama dele mnogi drugi sa tom dijagnozom.

Gotovo ista ideja se pojavljuje kao opis na brojnim snimcima objavljenim na ovu temu, na društvenoj mreži TikTok.

Sadržaj sa heštegom #bpdisorder sakupio je u vreme pisanja ovog teksta više od 500.000 pregleda.

Najviše je ljudi koji dele njihova iskustva, ponekad uz dozu humora, a teme koje se neprestano javljaju su slomljeno srce i toksične veze.

• Kako nega mentalnog zdravlja zavisi od toga ko ste i gde živite
• Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
• Jeftini obični lekovi mogu pomoći u lečenju psihičkih bolesti

Granični poremećaj ličnosti postaje sve vidljiviji na društvenim mrežama i doktorka Liana Romaniuk, psihijatrica za decu i tinejdžere sa Univerziteta u Edinburgu, misli da je to delom zato što mladi ljudi imaju drugačiji pristup tome nego prethodne generacije.

„Popriličan broj mladih sa kojima radim me pita: ‘Da li je moguće da imam granični poremećaj ličnosti?’ Mislim da ljudi sve više postaju svesni toga“, kaže doktorka Romaniuk.

Granični poremećaj ličnosti je problem sa mentalnim zdravljem koji izaziva emocionalnu nestabilnost i može da utiče na to kako ljudi izlaze na kraj sa vlastitim raspoloženjem i kakva odnos imaju sa drugim ljudima.

Smatra se da ga ima svaki stoti čovek.

Mnogi ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti su doživeli nekakvu traumu ili zapostavljanje u detinjstvu, što može da im oteža održavanje veza u odraslom dobu.

Doktorka Romaniuk ističe da „trauma“ ne mora da znači nešto jezivo ili da ima veze sa zlostavljanjem.

Trag mogu da ostave i razvod roditelja, emotivna uzdržanost ili gubitak roditelja tokom detinjstva.

Nažalost, postavljanje dijagnoze graničnog poremećaja ličnosti može da prati stigma.

„Profesionalno gledano, bilo je mnogo strašnih viđenja stare škole da je granični poremećaj ličnosti neizlečiv ili da su ti ljudi manipulativni.

„Srećom, to nije stav koji zastupa bilo ko sa kim ja radim danas“, objašnjava doktorka Romaniuk.

U toku je i „stalna rasprava“ u profesionalnim krugovima, kaže doktorka, o tome da li je ovo uopšte poremećaj ličnosti ili samo reakcija na traumu iz prošlosti.

„Imam ogroman problem sa terminom ‘poremećaj ličnosti’, imate osećaj da ubadate nekoga u srce kad to izgovorite.

„Zvuči kao da govorite da postoji nešto suštinski pogrešno u toj osobi, a to nije tako.

„Ja na to gledam više kao da su oni ljudi koji su preživeli traumu i prilagođavaju se“, kaže doktorka.

„Opsesivnost“ u vezama

Mej je počela da istražuje granični poremećaj ličnosti zato što je primetila da postaje „opsesivna“ i anksiozna u vezama.

„Primetila sam da su moji simptomi mnogo jači i da postajem pričilno nefunkcionalna kad sam u vezi“, kaže Mej, koja je dobila dijagnozu u martu 2021. godine.

Dodaje da vrlo brzo postane opsesivna.

„Konstantno želim da ga zovem ili mu šaljem poruke, a izolovaću se od prijatelja.

„Odustajem od hobija i posvećujem svo slobodno vreme partneru“, navodi Mej.

Stvari koje izgledaju potpuno nevažno mogu da deluju katastrofalno nekome sa graničnim poremećajem ličnosti.

„Jednom sam bila u stanu kod prijateljice kad sam dobila poruku od dečka i njegov ton me je zaista preplašio.

„Bukvalno sam pokupila sve stvari, rekla da moram da idem i otrčala sam do njegovog stana koji je bio 15 minuta odatle“, priseća se Mej.

Mej dodaje da je imala „potpuni napad panike“.

„Ispostavilo se da je sve bilo u redu, tako da sam se vratila kod prijateljice.

„To mora da je delovalo bizarno mojoj prijateljici, ali ne bih mogla da sedim i ćaskam sa njom na miru zato što bi panika samo nastavila da raste“, kaže Mej.

Strah od napuštanja može da se izrazi i kao neprijateljstvo.

„Poslednjih nekoliko nedelja tokom moje prošle veze sam više puta govorila da ću otići i bila sam zaista zlobna.

„A kad je on konačno raskinuo sa mnom, bila sam potpuno slomljena, zvala sam ga uplakana, preklinjala da budemo ponovo zajedno“, kaže Mej.

Dodaje da je takav raskid imao direktne veze sa njenim graničnim poremećajem ličnosti.

• Zašto je toliko teško oprostiti bivšem partneru
• Bez pardona: Kažite odmah šta očekujete od izlaska i veze – novi trend među mladima

Otkako joj je postavljena dijagnoza, Mej je započela lečenje zvano dijalektička bihevioralna terapija (DBT).

To je vrsta govorne terapije za ljude koji se bore da izađu na kraj sa emocijama.

Počela je i da uzima antidepresive.

„Osećam se mnogo pozitivnije.

„Kad mi je prvi put postavljena dijagnoza, osećala sam se kao da sam osuđena na smrt i da će mi tako biti do kraja života, ali DBT mi pruža izlaz“, kaže ona.

Važno je napomenuti da se neće svako ko ima dijagnozu graničnog poremećaja ličnosti ponašati isto.

„Ne možete zasnovati vašu procenu čitave jedne grupe ljudi na skraćenici od tri slova koja predstavlja njihovu dijagnozu“, ističe doktorka Romaniuk.

Simptomi graničnog poremećaja ličnosti ili zlostavljanje?

Partnerima onih koji imaju granični poremećaj ličnosti ponekad, takođe, može da bude teško.

Iako mnogi sa ovim stanjem umeju da izgrade zdrave veze, Elenin* bivši partner, kaže ona, imao je velikih problema s tim.

Ova tridesetdvogodišnjakinja se zabavljala sa muškarcem koji je prošle godine dobio dijagnozu graničnog poremećaja ličnosti.

„Ne znam da li bi sve bilo drugačije da nije imao tu dijagnozu.

„Mislim da sam mu oprostila mnogo puta kada se nasilnički ponašao prema meni, zato što sam mislila da bi to moglo da bude zbog dijagnoze“, kaže ona.

Ona objašnjava da je kod nje „izazivao grižu savesti“ kad bi ga ostavljala samog, do te mere da je počela da dolazi ranije kući s posla.

„Ako bi došlo do bilo kakvog neslaganja među nama, durio bi se i ćutao.

„Mnogo sam mu toga dopuštala misleći da je do njegovog stanja“, dodaje ona.

Navodi da je počeo da raskida sa njom svaka tri dana.

„Napustio bi me usred noći, a onda bi se vratio i rekao mi da sam ljubav njegovog života“, priseća se ona.

Elena kaže da se delom ponašao nasilno. Ali da li je pošteno na taj način etiketirati ljude sa ovim stanjem?

„To je zaista važno pitanje koje se dotiče suštine onoga ko smo mi kao ljudska bića.

„Kad imate granični poremećaj ličnosti, to ste i dalje vi“, kaže doktorka Romaniuk.

Dodaje da to može da uslovi ljude da reaguju na određene načine, ali smatra da i dalje postoji određeni stepen odgovornosti za ono što radite u datom trenutku.

„Često njihovo ponašanje nije manipulativno, ali može da bude“, navodi.

Prilično često, međutim, ovakvo ponašanje potiče od straha od napuštanja.

„Na osnovu onoga što sam čula od ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti, postoji tendencija da odgurnute od sebe drugog pre nego što on odgurne vas.

„Možete da smislite razloge za okončanje veze ili sprovedete testove preko kojih ćete se osigurati da je vaš partner stvarno sa vama“, kaže doktorka Romaniuk.

Dodaje da je to podsvesno i da ne predstavlja manipulaciju.

„Ukoliko pitate vaš mozak i njegov nagon za preživljavanje, uvek je bolje biti na oprezu i očekivati ono najgore“, objašnjava doktorka.

Ona preporučuje „iskrene razgovore“ ukoliko jedan od partnera ima ovo stanje, ali i da partner bez tog stanja mora da „brine i o vlastitom blagostanju“.

Doktorka ističe i da je svaki čovek sa graničnim poremećajem ličnosti drugačiji i da etiketa ne uslovljava bilo koga na konkretan set ponašanja.

„Neki od najsimpatičnijih, najživahnijih, najzanimljivijih ljudi koje znam imaju granični poremećaj ličnosti“, zaključuje ona.

*Neka imena su izmenjena

U braku su 91 godinu, a i dalje zaljubljeni:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]