Ana* iz Beograda je prvi put pomislila da je bivši partner prati pre šest godina, ali je brzo odagnala tu misao verujući da je detalje iz njenog života saznao od zajedničkih poznanika.

Mnogi nisu znali da su u vezi, jer je on bio oženjen, ali su znali Marka*, kao njenog tadašnjeg šefa i kolegu.

Sumnja se ponovo javila pre tri godine, posebno tokom korone i zaključavanja, kad je shvatila da on zna stvari koje mu nije rekla.

Dok je trajalo vanredno stanje Ana se viđala sa novim dečkom, ali to nikome nije pričala.

„To niko nije mogao da zna, zato što je sve bilo zatvoreno, ali je (Marko) znao da sam sa njim, to sam videla po porukama koje mi je slao“, kaže Ana.

Nekada je znao i šta je pričala sa prijateljima preko telefona, jer bi joj to kasnije „provukao“ u razgovoru uz prebacivanje i ljutnju.

Ali je i to „objasnila“ sebi time da je stajao iza nje dok piše poruke i gledao joj u telefon.

„Kad god sam pomislila da me špijunira, odgovarala sam sebi, ‘ma nije, nije, nije’.

„Jednom sam ga pitala ‘kako je moguće da ti neke stvari znaš pre nego što ti kažem’, on bi odgovarao ‘nisi ti nevidljiva'“, kaže Ana.

• Sve više ljudi špijunira partnere
• Kako prepoznati softver koji vas špijunira
• Zašto nije dobro da partner proverava vaš telefon

Špijuniranje nečijeg telefona je mnogo lakše nego što ljudi misle.

U Srbiji se aplikacije za pristup sadržaju tuđeg telefona mogu kupiti za nešto više od 10.000 dinara mesečno i koriste ih hiljade ljudi.

„Kad vam instaliram špijunski softver u telefon, ja mogu da imam na panelu, na koji se logujem korisničkim imenom i šifrom, sve vaše snimljene telefonske razgovore, u svakom trenutku mogu da se uključim i da slušam šta pričate u okruženju vašeg telefona, sa ljudima sa kojima sedite za stolom.

„Mogu da čitam prepiske sa vašeg Vajbera, Vocapa, Mesindžera, SMS-a, mogu da vam uključim prednju i zadnju kameru i da uživo gledam i slušam, sve lozinke mogu da pohvatam koje kucate po telefonu i da pratim vašu lokaciju“, kaže Miloš Jovanović iz agencije Spajtek (SpyTech) koja se bavi prodajom ovih softvera.

Tajnost telefonskih prepiski i razgovora u Srbiji je zaštićena odredbama Ustava i Krivičnim zakonom.

„Pitanje je nadzora, kontrole i kapaciteta države i nadležnih organa da procesuiraju potencijalno ogroman broj ljudi koji zapravo to zaista i radi“, kaže Bojan Perkov iz Šer fondacije za BBC na srpskom.

Ko i kako špijunira tuđe telefone?

Ove aplikacije često se reklamiraju roditeljima koji žele da nadziru kretanje dece i njihove poruke – ali ih neretko koriste i sumnjičavi partneri ili supružnici.

Na duže staze uzimaju roditelji, koji su svesni negativnog uticaja interneta, različitih predatora koji tamo vrebaju, kao i poslodavci koji sumnjaju da ih zaposleni potkradaju ili odaju poslovne tajne.

Klijenti koji sumnjaju ili žele da provere vernost partnera, uzimaju kraće licence za špijunske softvere i za mesec dana saznaju sve što treba, kaže Jovanović.

Licence za softvere se prodaju na jedan, tri ili šest meseci.

Špijunski softver se instalira u telefon – isključivo android, jer su ajfoni bolje zaštićeni.

Softver posle instalacije postaje potpuno nevidljiv i teško ga je otkriti.

Kako Jovanović tvrdi, uz uputstva stručnjaka i minimalne asistencije kupca, koje ne traju duže od 15 minuta, može se instalirati bez donošenja u agenciju.

Softver za android telefone menja i prisluškivač i snimač razgovora i i GPS trake za praćenje auta i špijunsku kameru.

Zato se mnogi pre odlučuju za ove programe, nego za uređaje za praćenje – takozvane bubice ili sićušne kamere, jer pružaju mnogo više.

A kupaca je na hiljade.

U poslednjih 6,5 godina kompanija Spajtek je prodala 3.500 novih licenci i 4.000 puta ih produžila, a posluju na teritoriji Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, navodi prodavac.

„To je toliki obim da je to neverovatno, jer ljudi misle da je to i dalje oblast ispod radara koja se toliko i ne traži“, kaže Jovanović.

Za kupovinu i korišćenje ovog softvera potrebno je izdvojiti 110 evra mesečno, ali postoji mogućnost 48 sati besplatnog probnog korišćenja, navodi se na sajtu.

Ne čudi da su baš telefoni na meti ovakvih programa, jer su postali naša produžena ruka, i neretko su kompletni ljubavni i emotivni životi smešteni u njih.

„Naročito od korone i policijskog časa svedoci smo novog trenda da je sve više kupovine softvera za praćenje digitalnih medija – telefona, ajped računari.

„Udeo softvera u bruto prometu našem je pre korone iznosio 40 odsto, a sad iznosi 70 odsto i sve više ljudi ih traže“, kaže Jovanović.

Na Guglu je moguće pronaći široku lepezu sajtova sa sličnim ponudama, a na Jutjubu dostupna su i video uputstva kako ih koristiti i instalirati.

Za razliku od njih, Spajtek je jedina registrovana firma na prostorima bivše Jugoslavije koja se bavi prodajom opreme, uređaja i softvera za prisluškivanje i praćenje, tvrdi njihov direktor i vlasnik Miloš Jovanović.

„Osnovani smo 2011. godine, mada sam ja i sedam godina pre bio u poslu, znači imam iskustva u onoj niši punih 18 godina“, kaže Jovanović, napominjući da je njihova firma registrovana i u Agenciji za privredne registre.

• Kad te „dipfejkuju“: „Nalepili su moje lice na porno snimak“
• Šta je „osvetnička pornografija“ i kako utiče na žrtve
• Osvetnička pornografija u Srbiji – kako se zaštiti od digitalnih nasilnika

Slučaj nestalog telefona

Ana danas sumnja da je njen bivši partner koristio jedan od takvih softvera, iako joj mnogi poznanici nisu bili spremni da poveruju, jer je Marko „faca“ i „nikad sebi to ne bi dozvolio“.

Prošle godine, na poslu gde oboje rade, dok je držala radionicu, njoj je nestao telefon.

Pošto je u životu gotovo svaki telefon izgubila ili joj je ukraden, doživela je, kaže, „nervni slom“.

„Sad kad vraćam film, sećam se da je tad trebalo da se vidim sa novim dečkom“, kaže Ana.

Marko se ponudio da pita policijskog inspektora poznanika da potraži telefon i dan kasnije joj ga je vratio.

„Doneo mi ga je u providnoj kesici, kao iz (emisije) Rikošet kad nađeš na mestu ubistva, pa da ga ne diraš zbog otisaka.

„Kad je vratio telefon, sa pričom da inspektori to ne jure, ali pošto njega poznaje dao mu je, onda je on bio bog u mojim očima“, kaže Ana.

Kako se zaštititi?

Jovanović kaže da njihov program „može da otkrije samo osoba koja ga je instalirala, kao kolega u firmi.“

„Ali mi se ne bavimo tim uslugama zato što imamo ugovor koji nas kao firmu obavezuje da budemo diskretni i poštujemo privatnost.

„Ne možemo da podiđemo klijentu koji je kupio softver, a onda uradimo uslugu otkrivanja kad nam njegova žena donese telefon“, objašnjava on.

Radili su to ranije, dodaje, ali su shvatili da im se to ne isplati jer je usluga otkrivanja mnogo jeftinija.

„Niti ljudima želimo da kažemo kako da se zaštite od toga, to je politika firme“, kaže Jovanović.

On ipak otkriva da neki uređaji pružaju bolju zaštitu.

„Ako hoćete da budete sigurni, nosite ajfon“, savetuje Jovanović.

Međutim, ni korisnici ajfona nisu potpuno bezbedni, jer se njima mogu postaviti prisluškivači u kući, na primer, u produžnom kablu, u autu, a ti uređaji nude mogućnost praćenja i snimanja.

• „Države i carstva dolaze i prolaze, ali špijunaža ostaje“
• Špijun u vašem džepu
• Krađa podataka – mračni svet u kojem je sve na prodaju

Iz kompanije za sajber bezbednost Kasperski savetuju korisnicima da instaliriju aplikacije samo od proizvođača i sa zvaničnih i proverenih sajtova. Preporučuju ljudima i da ne otvaraju sumnjive linkove koji im stižu na mejl ili putem društvenim mreža, a koji po pravilu nude neku nagradu, nasledstvo ili pogodnost.

Pre svega, apeluju da ljudi drže telefone uz sebe i da im uređaju uvek budu zaključani i zaštićeni šifrom.

Nisu samo ljubomorni partneri oni koji žele da imaju podatke o vama, to rade i društvene mreže i reklamne agencije kako bi podstakle korisnike da nešto kupe.

Kao preventiva dobro je da u telefonu i računaru postoji antivirus koji se redovno ažurira.

Ako je špijunski softver već ubačen, nekoliko signala može to sugerisati – ako se često prekidaju aplikacije, raste količina utrošenih podataka i samim tim veći su računi, telefon se često pregreva, a baterija se brzo potroši.

Sve to mogu biti alarmi da je u telefonu zločesta aplikacija.

Aninu sumnju o špijunskom softveru podgreva i to što su se godinama, dok su bili zajedno, dešavale čudne stvari da ona ne može da ga dobije telefonom ili da se odjednom neka cela prepiska iz telefona obriše.

Računi za telefon sa prekoračenim limitom i dalje joj stižu.

Kako ukloniti špijunski softver?

Za laike nije baš jednostavno:

• Da biste ga uklonili potrebno je da telefon prebacite u bezbedni režim (safe mode), preporuka je sa sajta kompanije Kasperski.
• Kako se ulazi u bezbedni režim, zavisi toga koji modela telefona imate, ali time se zaustavlja pokretanje svih aplikacija sem zvaničnih.
• Ako vaš telefon prestane da se ponaša čudno u bezbednom režimu, možete pretpostaviti da je problem nastao zbog zlonamerne ili neispravne aplikacije.
• Zatim potražite zlonamerne aplikacije.
• Izaberite „upravljanje aplikacijama“ u podešavanjima i pogledajte aplikacije koje ste preuzeli.
• Ako neke deluje sumnjivo ili se ne sećate da ste ih instalirali, to bi moglo biti ono što tražite.
• Obrišite sumnjive aplikacije, klikom na opciju „deinstaliraj“.
• Ako je dugme sivo, potrebno je da napravite još jedan korak u Podešavanjima, u odseku Bezbednost gde treba da pronađete „administratore uređaja“ i tu opozovete pristup toj aplikaciji.
• Zatim je možete deinstalirati.

Iz ugla onog ko prisluškuje

Tridesetsedmogodišnja Julija* iz Beograda ispričala je za BBC na srpskom kako je nevernog partnera u trudnoći špijunirala skoro punih godinu dana, ali je tražila da joj BBC ne objavljuje ime i prezime.

Najpre je tokom noći njegovim prstom otključala telefon i instalirala aplikaciju koja na njen telefon šalje sve njegove prepiske na Vocapu, a kasnije je opsesivno čitala svu njegovu komunikaciju, čak i poslovne mejlove.

Njegove prepiske sa ženama i vlasnikom javne kuće je jednom i pokazala njegovoj porodici i saradnicima, kako bi mu napakostila.

Ja kao svaka normalna osoba, znam i mislim kako je to užasno, ne samo zbog narušavanja privatnosti, i to, ali kako to neko sebi dozvoli, moraš mnogo da padneš.

Ako ne veruješ, porazgovaraš, vidiš da li ima leka ili ne i prekidaš.

Posle toga kad razmislim da sam ja to uradila, sa sve zvanjem ljudi sa kojima je imao kontakt, da bih se ja njemu svetila, mislim da je to klasična nemoć da dobijem ono što sam u tom trenutku želela, a to su ljubav, pažnja, da ne gleda druge i ne vara.

I nemogućnost da se prihvati da ta osoba nije za tebe.

Ne veruješ mu – nemoj ga pratiti, opet mu nećeš verovati, samo se zaglibiš još gore.

Posle nije bilo samo da tražim prevaru, posle me zanimalo šta on priča sa sestrom ili drugom o meni, ulaziš nekome u tu vrstu privatnosti.

Onda ti đavo ne da mira, jer imaš pristup svemu tome, čim on negde izađe, a sumnjiv mi je, sreća sve moje sumnje su se ispostavile kao tačne.

Znači, nisam budala, ali način na koji sam došla do istine nije ispravan.

On je lagao i dopisivao se, na stranu je što je to gadno se njegove strane, ali je njegovo pravo da piše šta poželi, sve i da te vara, a tvoje pravo nije da ulaziš u privatnost jer si onda psihopata.

Stvarno to mislim, nema veze što sam ja to uradila.

Istovremeno sam kažnjavala i njega i sebe, jer sam sebe obrukala, to što me vara je njegova bruka, ali to na koji nivo si spreman da se spustiš.

A to je samo jedna veza ili brak.

Ja sam se osećala kao ljiga, nisam se pogledala u ogledalo mesecima.

Prekinula je pred porođaj, promenili su joj se prioriteti u životu, a i njih dvoje su kasnije otvoreno razgovarali o svemu i prešli preko toga.

Već četiri godine gaje zajedničko dete i i dalje su u braku.

Sad mi ne pada na pamet da to radim, ne mogu sebe da trujem.

Šta su zakonska ograničenja?

Ona su vrlo jasna, ističe vlasnik Spajteka, firme koja se pravno ograđuje od zloupotreba.

„Svaki softver može da se upotrebi u korisne ili maliciozne svrhe.

„Mi se prvo ograđujemo, kad klijent dođe kod nas dajemo mu ugovor koji prvenstveno ima za cilj zaštitu našeg poslovanja i tu nama klijent garantuje da je doneo svoj telefon i da taj telefon neće otuđiti i zloupotrebiti“, kaže Jovanović.

Time se, kaže, odgovornost kompanije završava.

„Šta će taj klijent sutra uraditi, da li će to zloupotrebiti, uzeo je nož za sečenje mesa, a u stvari ubio suprugu, ja zaista nisam tu ni da pitam, a kamoli da utičem“, kaže on.

Ne samo poslovno, već i kao otac, kaže, on prisluškivanje opravdava i u partnerskim odnosima.

„Zašto? Ako ima pravo moj partner da me vara i da me pravi budalom i na taj način ugrozi brak, zašto ja ne bih imao pravo da to proverim na ovaj način“, ističe Jovanović.

On smatra da dok god se dobijeni materijal ne zloupotrebi, nema osnova za tužbu, ali zakon u Srbiji nije tako jasno određen.

Šta kaže Krivični zakon?

Član 143. Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje

1. Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.
2. Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani.
3. Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Član 144. Neovlašćeno fotografisanje

1. Ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
2. Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.

Izvor: Krivični zakon Srbije

Tajnost sredstava komunikacije, kao i ona koja se ostvaruje putem telefona, bilo da su to poruke, pozivi i kako god da komuniciramo, predstavlja naše Ustavom zagarantovano pravo, napominje Bojan Perkov.

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva, navodi se u Ustavu Srbije.

„Od njega može da se odstupi samo u skladu sa zakonski propisanim merama, u suštini može da se radi samo u jasno definisanim slučajevima i mogu da ga vrše nadležni organi koji imaju ovlašćenje za to, a to su policija i službe bezbednosti“ kaže on.

Odstupanja su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.

Posebno u kontekstu sve prisutnijeg problema partnerskog nasilja, država bi trebalo da stavi pod lupu špijunske softvere da ne budu u sivoj zoni, kaže Bojan Perkov.

Šta ako bivši partneri i muževi nasilnici mogu da čitaju poruke partnerkama u sigurnim kućama ili u prepisci sa advokatom ili terapeutom, pita se on.

„Sa jednim tako moćnim sredstvom pitanje je koliko su te sve mere efikasne, ako neko može da ga prati komunikaciju“, dodaje.

Kako kaže Perkov, forenzičkim veštačenjem telefona moglo bi da se utvrdi verovatno da li je na njemu bila instalirana takva aplikacija.

U svetu postoji ogroman problem sa takozvanim stokerverom, softverom za uhođenje, a upotreba tih alata bi morala da se stavi pod neku vrstu nadzora i da država ima jasne smernice šta je dozvoljeno, šta nije, ocenjuje on.

„Svakako onaj ko upotrebljava bi bio prvi na udaru zbog neovlašćenog snimanja ili prisluškivanja, a da li bi se i onaj koji mu je to omogućio smatrao odgovornim, pitanje je šta bi bio pravni osnov za njihovu odgovornost“, dodaje on.

U mnogim zemljama, kao u Velikoj Britaniji, protivzakonito je instaliranje špijunskih softvera na telefon supružnika bez njegove dozvole, a većina kompanija na sajtovima pokušava da se ogradi savetujući ljude da to ne rade.

U agenciji Spajtek kažu da su svesni šta ljudi rade.

„Na pitanja ‘jeste li svesni koliko ste ljudima rasturili brakova’, (odgovaramo) da, ali koliko smo ljudima i spasili brakove, jer vide da jednostavno se radi o njihovoj paranoji i zadrže brak koji bude i čvršći.

„Koliko smo dece spasili, to malo ljudi znaju“, kaže Jovanović.

• Zašto gledamo profile bivših ljubavi na društvenim mrežama
• Ima li prednosti u odbacivanju monogamije
• Razlika između zdrave veze i zlostavljanja

„Nije me ostavljao na miru“

U međuvremenu su Ana i Marko raskinuli, ali se i dalje redovno viđaju na poslu.

„Ja sam njega ostavila, ali on mene nije ostavljao na miru.

„Gde god sam ja bila sama, on se nekako čudno pojavio, kao da me vidi ili kao u prolazu je, pa ovo pa ono“, kaže Ana.

„Dešavalo se, ja sam u gradu, a on je ispred moje zgrade i slika mi ulaz i pošalje sliku“.

Otvoreno joj je rekao da je 2,5 meseca stajao preko puta njene zgrade i gledao ko joj ulazi i izlazi.

„Kad mi je to priznao, ja sam rekla da je to manijački, on se jako uvredio“.

Iako ga je smatrala „najvećom ljubavlju života“ neizostavni delovi te veze bili su, kaže, njegova ljubomora i nepoverenje, bez obzira na to što se on razveo tek posle skoro deset godina.

„On je veliki manipulator, to sam kasnije shvatila“, kaže ona.

Jedna od scena bila je kad joj je jedne noći uzeo telefon i printskrinovao sve poruke i poslao sebi.

Ujutro su se posvađali i konačno prestali da se viđaju.

„Nikad za sebe nije rekao da je ljubomoran, a patološki je ljubomoran.

„Letos je, kad mi nismo bili zajedno, moje poruke sa jednim dečkom slikao i poslao drugom momku sa kojim sam se muvala, znao je šifru mog mejla i to je uradio sa mog profila na Instagramu“, kaže ona.

Ni sad nije sigurna koje je njen bivši partner sve tehnike koristio.

Trenutno se, kaže, situacija sredila jer je Marko našao novu devojku.

„Hvala joj, ali verujem da on i dalje šunja po mojim privatnim stvarima“, kaže Ana.

*Imena u tekstu su promenjena.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]