Posle više od šest meseci i dva kruga izbora, Beograd je ponovo dobio vlast.
Rezultati ponovljenih izbora u junu omogućili su širokoj koaliciji oko Srpske napredne stranke (SNS) da ponovo vodi glavni grad, ali su u skupštinske klupe doveli i nova lica opozicije, od kojih su neki odlučili da iz njih odmah izađu.
Iako je pokret Kreni-Promeni, koji je prvi put učestvovao na beogradskim izborima, osvojio najviše mandata među opozicionim listama, njegovi odbornici neće učestvovati u radu skupštine zbog „kršenja izbornog procesa“, rekao je Savo Manojlović, nosilac liste i direktor kampanje pokreta.
Ranije je naglašavao neregularnosti tokom lokalnih izbora 2. juna u Beogradu i drugim gradovima, što su predstavnici vlasti odbacili.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine grada, održanoj 21. jula, Nikola Nikodijević, kadar Socijalističke partije Srbije, ponovo je izabran za predsednika Skupštine grada Beograda, što će biti njegov četvrti mandat na toj funkciji.
- SNS proglasio pobedu u 85 od 89 opština, najavili i formiranje vlasti u Nišu
- Ko su najveći pobednici i gubitnici lokalnih izbora u Srbiji
- Postizborna slika u Nišu: Ko će imati većinu u lokalnoj skupštini
- Eho lokalnih izbora u Srbiji: Zašto su političke stranke važne
Izborni proces u Beogradu trajao je od 17. decembra, a od oktobra prošle godine glavnom gradom Srbije upravljao je Privremeni organ, koji nije mogao da donosi nikakve ključne odluke za život prestonice, pre svega, budžet.
Polovinom decembra, održani su izbori za Skupštinu grada Beograda, ali nijedna stranka ili koalicija nije imala dovoljno odbornika – 56 od ukupno 110 – da napravi većinu, a samim tim i da vodi glavni grad Srbije.
Decembarski izborni proces obeležili su brojni prigovori opozicije, natezanja i protesti, od kojih su neki bili i nasilni.
O nepravilnostima su tada izvestile i domaće i međunarodne posmatračke organizacije.
Vlast je odbacila zamerke i prigovore opozicije da su izbori bili neregularni i da su dovođeni „fantomski birači“ koji ne žive u Beogradu, ali je na kraju odlučila da se izbori ponove 2. juna, zajedno sa još blizu 90 gradova i opština širom Srbije.
Na ponovljenim beogradskim izborima, najviše mandata (64) osvojila je široka lista oko vladajuće SNS, na kojoj su bili i socijalisti, ali i stranka Zavetnici, koja je u decembru bila rival naprednjacima.
Opozicija je prošla slabije nego na decembarskim izborima, ali nije izašla jedinstveno niti su učestvovale neke od najjačih stranaka tog političkog spektra.
U novom sazivu beogradske skupštine je i 10 predstavnika pokreta doktora Branimira Nestorovića, kao i jedan odbornik Ruske stranke.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Ko je Nikola Nikodijević?
Socijalista, 43-godišnji pravnik, četvrti put je izabran na funkciju predsednika Skupštine grada Beograda.
„Nikola (Nikodijević) je dovoljno mlad, ima veliku energiju i posvećenost Beogradu i dovoljno je iskusan i efikasan da vodi skupštinu“, rekao je Aleksandar Antić iz SPS, obrazlažući predlog za predsednika Skupštine.
Po reizboru, Nikodijević je odbornicima najavio da će raditi ubrzanim tempom, kao i da će skupština uskoro izabrati gradonačelnika,
Vladajuća većina je objavila da će za gradonačelnika ponovo kandidovati Aleksandra Šapića iz SNS, bivšeg proslavljenog vaterpolistu, koji je već vodio Beograd pre izbora.
Nikodijević je kao odbornik prvi put ušao u Skupštinu Beograda 2008. godine, dok je 2014. prvi put izabran za predsednika Skupštine grada.
Šta se desilo na izborima 2. juna?
Pred ponovljeno glasanje za beogradsku skupštinu, opozicija se podelila.
Lideri stranaka nisu mogli da se dogovore da li na glasanje izaći ili bojkotovati, uz obrazloženje da nema uslova za fer i poštene izbore u glavnom gradu Srbije.
Podele su dovele do raspada opozicione koalicije Srbija protiv nasilja, formirane posle majskih tragedija 2023. godine, kada je u dva masovna ubistva na teritoriji Beograda ubijeno 19 ljudi, mahom dece i mladih.
Ta koalicija je učestvovala na decembarskim izborima, da bi potom tražila od vlasti da ih ponište zbog, kako su tvrdili, neregularnosti na koje su upozorile i međunarodne organizacije.
- Bitka za Beograd – čin drugi: Ko učestvuje na izborima
- Zašto su važni izbori u Beogradu
- Aleksandar Šapić novi gradonačelnik Beograda
Neposredno uoči izbora pojavila se nova opoziciona lista: Kreni-promeni Save Manojlovića, koji je od aktivističkog pokreta postao politička organizacija, i osvojio je najviše glasova opoziciono nastrojenih birača.
Lista Kreni-promeni dobila je 21 mandat, a druga opoziciona koalicija, Zeleno-levi front 14.
Beograd
- Lista oko SNS 52,8 odsto (64 mandata)
- Kreni promeni 17,6 odsto (21 mandat)
- Biramo Beograd – Zeleno-levi front 12,2 odsto (14 mandata)
- Mi snaga naroda 8,1 odsto (devet mandata)
- Ruska stranka 1,2 odsto (dva mandata)
Izvor: Gradska izborna komisija
Ipak, odbornici Kreni-promeni su napustili konstitutivnu sednicu Skupštine grada Beograda.
„Razlog je potpuno kršenje izbornog procesa, ali ono se pre svega ogleda u onome što se događa u Nišu, trećem najvećem gradu u Srbiji.
„Prestonica mora biti solidarna sa ostatkom Srbije“, rekao je Manojlović na konferenciji za novinare.
Šta se dešava u Nišu i zašto je tamošnja opozicija nezadovoljna pročitajte u posebnom tekstu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
