Polovina slavi, a polovina ide na slavu.
Crnogorska verzija ove izreke glasi da će polovina Crne Gore na izbore, a druga polovina će jednako pažljivo da prati šta su birači zaokružili ovog vikenda.
U 13 od 25 crnogorskih opština, 23. oktobra održavaju se izbori za lokalne vlasti.
Osim u glavnom gradu Podgorici, na birališta će i stanovnici Danilovgrada, Bijelog Polja, Bara, Budve, Tivta, Žabljaka, Kolašina, Pljevalja, Plava, Plužina, Rožaja i Šavnika, kao i nedavno formirane opštine Zeta, nastale izdvajanjem Golubovaca iz Podgorice.
Lokalni izbori u ovim opštinama trebalo je da budu održani tokom proleća i leta, ali su na zahtev tadašnje vladajuće većine u Skupštini Crne Gore odloženi za jesen.
U međuvremenu, manjinska vlada Dritana Abazovića, lidera pokreta URA, koju je podržavala Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića, ostala je bez većine u parlamentu.
Politička kriza dodatno je produbljena inicijativom za razrešenje predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, blokadom Ustavnog suda i nepopunjavanjem ključnih pravosudnih funkcija.
Već tokom naredne godine, Crnu Goru zasigurno očekuju redovni predsednički izbori, a politički akteri redom najavljuju i mogućnost vanrednog glasanja za Skupštinu Crne Gore.
- Ima li rešenja za politički Gordijev čvor u Crnoj Gori
- Da li Temeljni ugovor potresa temelje Vlade Crne Gore
- Pala vlada Dritana Abazovića
- Dritan Abazović: „Mi smo srušili balkanskog Lukašenka“
- Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti“
Podgorica, prava ili iskrivljena slika Crne Gore
Skoro trećina ukupnog broja stanovnika Crne Gore, nešto manje od 190 hiljada, u nedelju će birati vlast u glavnom gradu.
Političkim, administrativnim i privrednim centrom države decenijama upravlja Demokratska partija socijalista predsednika Mila Đukanovića.
Dosadašnji gradonačelnik Ivan Vuković kandidat je za novi mandat, ali se na izbornim plakatima i u kampanji uopšte ne pominje ime stranke niti njenog lidera.
Članovi DPS-a nisu bili dostupni za komentar izbora niti stranačkih ambicija.
Sukobi u javnosti upravo između predsednika Đukanovića i premijera Dritana Abazovića o navodnoj umešanosti u organizovani kriminal obeležili su predizbornu kampanju na kraju koje će se glasati za potpuno drugačije, lokalne teme.
Ipak, u stranci premijera Abazovića smatraju da su izbori već pokazali nešto sasvim drugo.
„Ovi izbori će promeniti političku klimu u Crnoj Gori, a ona se već menja – sve je više političara koji bi da vode lokalne samouprave i govore o lokalnim temama“, kaže Mileta Radovanić, generalni sekretar Ure.
Protivnici dosadašnje gradske vlasti u Podgorici nastupaju u sedam odvojenih kolona, a jednu od osnovanih neposredno pred ove izbore predvodi Jakov Milatović.
„Cilj je da DPS postane prošlost i to će se desiti na ovim izborima, upravo jer je osnovan pokret Evropa sad.
„Najveća bitka je u Podgorici gde očekujemo dobar rezultat: da budemo oslonac nove vlasti i da damo novog gradonačelnika“, kaže Milatović, ministar za ekonomski razvoj u prvoj Vladi Crne Gore u kojoj nije učestvovao DPS.
Ipak, politički iskusniji Vladimir Joković, lider Socijalističke narodne partije, takođe članice vladajuće koalicije, smatra da se slika iz glavnog grada ne može lako prepisati na ostatak zemlje.
„Nikada Podgorica nije bila slika Crne Gore – uvek je to bio Nikšić, taj grad je bio slika odnosa Crne Gore.
„Tamo je DPS izgubio izbore pre godinu i po dana i sada smo uvereni da će izgubiti i Podgoricu.“
Na izborima u Nikšiću, u martu 2021, DPS je osvojila pojedinačno najviše mandata, ali nije uspela da formira gradsku vlast.
- Stranka Mila Đukanovića najjača, opozicija slavi pobedu u Nikšiću
- Zašto su važni izbori u Nikšiću
- Šta je Milo Đukanović Nikšiću, a šta Nikšić Milu Đukanoviću
Mogu li nove stranke biti uspešnije od starih?
Gotovo da nijedan izborni ciklus u Crnoj Gori nije protekao bez manje ili više uspešne pojave novih političkih aktera.
Do pre šest meseci, Jakov Milatović i Milojko Spajić bili su eksperti na pozicijama ministara u vladi Zdravka Krivokapića, prvoj u kojoj DPS nije imao presudan uticaj.
Prepoznatljivo ime reformskog programa „Evropa sad“ iskoristili su da osnuju politički pokret istog imena.
Pod tim programom, minimalna zarada je reformom poreskih zakona povećana sa 250 na 450 evra, a prosečna sa 530 na 686 evra, što su politički protivnici ocenili kao neodrživ populistički potez.
„Mi smo bili prepoznati kao eksperti, ali ulaskom u politiku, mi preuzimamo i političku odgovornost.
„Nas od političara razlikuje znanje koje imamo, a nismo političari koji 30 godina prave veštačke krize pa žive na njima“, kaže Milatović u razgovoru za BBC na srpskom.
Kaže da su se opredelili da osnuju još jednu partiju jer, tvrdi, postojećima nedostaje kompetentnost, nekorumpiranost ili obe karakteristike.
„Ova disperzija moći je samo normalan korak pred verovatnu konsolidaciju – neke će političke partije nestati, a neke se spojiti sa drugim, pa ćemo ući u mirnije političke vode.
„To je normalan sled u sazrevanju Crne Gore.“
Ipak, u sopstvenom sazrevanju kandidat za gradonačelnika Podgorice vidi drugačiji put.
„Ne vidim sebe dugoročno u crnogorskoj politici – želim sada da dam sve od sebe da ova zemlja iskorači.
„Kada bi Crna Gora postala punopravni član EU, taj trenutak bi bio najbolji da se povučem iz politike jer bi pokazao da smo kao društvo dovoljno zreli, reformisani i stabilni.“
Kao krivca za postojeće stanje, Milatović vidi partiju predsednika Đukanovića.
„Jedino nam DPS sigurno nije partner za budućnost – to je stranka koja je najodgovornija za siromašnu Crnu Goru i Podgoricu, podeljeno i nerazvijeno društvo.“
Milatović ne vidi problem ni u činjenici da bi partner u reformama mogle da mu budu i stranke koje su glasale za obaranje vlade u kojoj je kao ministar počeo političku karijeru.
„Dritan Abazović je srušio prvu demokratsku vladu u Crnoj Gori, ali mislim da je shvatio da je pogrešio i da je počeo da ispravlja grešku.
„Podržavam njegovo pokajanje i poteze u poslednjih mesec ili dva.“
Lider stranke Ura Dritan Abazović bio je potpredsednik Vlade Zdravka Krivokapića, za čiju smenu je glasao, da bi potom postao premijer manjinske vlade koju je podržao DPS Mila Đukanovića.
Nakon potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, kojim su regulisani imovinski i pravni odnosi ove verske zajednice u Crnoj Gori, DPS je uskratio podršku Abazovićevom kabinetu koji u tehničkom mandatu i dalje vlada u zemlji.
‘SNP je kao Real Madrid – iako ga ponekad pobedi Ludogorec, on ostaje veliki’
Pre skoro četvrt veka, Socijalistička narodna partija (SNP) nastala je izdvajanjem iz DPS-a krila stranke koje je predvodio Momir Bulatović, tadašnji crnogorski predsednik koji se direktno sukobio sa tada premijerom Đukanovićem.
Dok je Crna Gora bila deo zajedničke države sa Srbijom, SNP je bio na vlasti u saveznim organima, ali partija nikad nije bila deo crnogorske vlasti – sve do 2020. i poraza DPS-a.
Aktuelni partijski lider Vladimir Joković poslužiće se sportskim rečnikom da bi opisao stranku u kojoj je od osnivanja.
„SNP je kao Real Madrid (španski fudbalski šampion) – nastaju novi klubovi, neko kupuje, neko dovodi, ali svi poštuju veličinu Reala.
„Iako ponekad Ludogorec (fudbalski šampion Bugarske) pobedi Real, veliki ostaje veliki“, kaže Joković za BBC na srpskom.
Menjala se i sama SNP: od stranke koja se borila za zajedničku državu sa Srbijom, do stranke koja je u vladi sa strankama koje su bile snažni zagovornici nezavisnosti Crne Gore, priznanja nezavisnosti Kosova ili ulaska države u NATO.
„Tri ključne stvari za Crnu Goru u 21. veku su: samostalnost, za koju mi nismo bili, potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, jer će crkva zauvek tu ostati što je učinila vlada čiji smo deo, kao i ulazak u Evropsku uniju do 2030.“
Na tom putu, SNP je ostajao bez članova koji nisu bili zadovoljni stavovima koji su prevladali u stranci.
„Ima ona izreka Hercegovina ceo svet naseli, a sebe ne raseli: SNP je iznedrio toliko partijskih i političkih struktura, a sebe nije ugasio.“
One koji danas osnivaju nove stranke, Joković gleda sa nešto više podozrenja.
„Kad mnogi ljudi, koji ne znaju šta da rade ili ih bog ni za šta nije stvorio, preko društvenih mreža formiraju partije, nešto govore i neko u to veruje.
„A mi smo već 25 godina verni ideji oko koje smo se okupili.“
Trenutno najbliži koalicioni partner SNP-a je daleko mlađa stranka Ura premijera Dritana Abazovića, osnovana pre sedam godina.
„Ovde ima previše partija na ovako mali broj stanovnika, ali pluralizam je dobar.
„Važno je i da novi ljudi daju novu vrednost i povećaju odgovornost u politici, a da raskrstimo sa učmalim elitama koji opterećuju društvo 30 godina“, kaže Mileta Radovanić, generalni sekretar ove partije.
Organizacija aktuelnog premijera jedna je od retkih koja je kroz izborne cikluse uvećavala sopstveni izborni rezultat.
„Nismo bili zvezda padalica, postojimo već sedam godina i uradili smo velike stvari za Crnu Goru.
„Važno je biti konzistentan, iskren i beskompromisan, da zastupate vrednosti i ideje.“
Od profesora do premijera i – nazad
U masivnoj drvenoj stolici, u kabinetu na kraju lavirinta hodnika Mašinskog fakulteta, Zdravko Krivokapić okružen je studentskim radovima.
Do pre šest meseci premijer Crne Gore, brzo se vratio na mesto višedecenijske karijere.
„Ja uopšte nisam u politici, ja sam profesor i želim da se vratim u ove vode.
„Politiku bih prepustio političarima – uradio sam koliko sam mogao i sada mi je jedina preostala obaveza da promovišem izvornu demohrišćansku stranku u Crnoj Gori, koju će predvoditi Dejan Vukšić“, opisuje Krivokapić sopstvenu buduću ulogu u razgovoru za BBC na srpskom.
Iako je saglasan da je crnogorska partijska scena prenatrpana partijama, tvrdi da na prostoru desnog centra ima mesta za vrednosti koje bi promovisao.
„Mi se nismo opredelili za sprint, nego za maraton.
„Smatramo da će partija za osam godina biti potpuno zrela, stabilna i jaka da pruži pun doprinos Crnoj Gori.“
Krivokapić je u politiku ušao 2020. kao nestranački kandidat za premijera liste Za budućnost Crne Gore, čija je stožerna stranka Demokratski front.
Izbor vlade koju je predvodio podržale su i liste Demokrata i stranke Ura, ali je vlada od početka bila opterećena različitim stavovima lista koje su je činile, da bi je na kraju i srušili glasovi Ure.
„Prirodni partneri su nam oni koji su do kraja podržavali vladu koju sam vodio.
„Politička scena Crne Gore je čudnovata, ponekad liči na pozorište u kući – akteri su dobili svoje uloge i u njih se uživeli, a tu je i jedan režiser koji sve to do kraja sprovodi.“
Krivokapić kaže da zbog kratkog premijerskog mandata nije razočaran jer prethodno „nije bio ni očaran“.
„Ja sagorevam u odnosu na problem, a političar se raduje problemu – to me odmah eliminiše iz te priče.
„Zato ne želim da dalje ulazim u političke vode jer nemam političke volje“, zaključuje Krivokapić.
Šta dalje?
Taman kad se detaljno prebroje glasovi na lokalnim izborima i podele funkcije u opštinama, Crna Gora počinje pripreme za novu izbornu kampanju.
U 2023. ovu zemlju sigurno čekaju predsednički izbori – petogodišnji mandat Mila Đukanovića ističe na proleće.
Ipak, još jedna izborna trka bi se upravo tada mogla pridodati.
„Na državnom nivou vlada politički cirkus: vlada je stvorena podrškom DPS-a, ali je nefunkcionalna.
„To se jedino može rešiti vanrednim parlamentarnim izborima – mi smo se zalagali da budu sada sa lokalnim, ali je izvesno da će biti na proleće naredne godine“, kaže Jakov Milatović iz pokreta Evropa sad.
Uz napomenu da je ustavno tumačenje takvo da je izbore trebalo raspisati kada je njegova vlada srušena u februaru 2022. godine, doskorašnji premijer Krivokapić svrhu aktuelnih lokalnih izbora vidi upravo u narednom koraku.
„Izbori su test-proba kako projektovati vanredne parlamentarne izbore.
„Oni nemaju drugu svrhu osim eksperimenta u kome će se odmeriti snage i na osnovu toga, zbog pojava novih stranaka, projektovati stanje za vanredne parlamentarne izbore“, zaključuje on.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
