Lokalni izbori: Zašto su političke stranke važne i šta to govori svim grupama građana

Pedesetpetogodišnja Vesna Jerotijević iz Čačka kaže da je za trideset godina rada u prosveti njene đake „uvek učila da budu svoji“ i da „o svemu imaju kritičko mišljenje i stav“.

„Možda su baš te neke moje generacije glasale za nas, na šta bih bila posebno ponosna“, navodi Jerotijević za BBC na srpskom.

Njena grupa građana „Probudimo Čačak“, iako formirana pre manje od dva meseca, na lokalnim izborima u gradu u centralnoj Srbiji osvojila je 13,4 glasova.

To je čini trećom najjačom opcijom u budućoj gradskoj skupštini, ali i samo jednom u nizu grupa građana i pokreta koji su na glasanju 2. juna ostvarili dobar rezultat.

Grupa građana „Ivan Ćalović“, takođe iz Čačka, osvojila je 15 odsto glasova, u Beogradu je zapažen rezultat ostvario pokret „Kreni-promeni“ Sava Manojlovića, dok je među najvećim pobednicima izbora i niška grupa građana „Dr Dragan Milić“ sa 24,5 odsto.

• Lokalni izbori: SNS proglasio pobedu, najavili i formiranje vlasti u Nišu
• Ko su najveći pobednici i gubitnici lokalnih izbora u Srbiji
• Ko je doktor Dragan Milić, neočekivani dobitnik lokalnih izbora u Nišu
• Šta je Ruska stranka u Srbiji i koga predstavlja

„Očigledno su grupe građana prepoznate kao nove zvezde političkog neba, neko ko bi mogao da trasira put neke nove politike“, kaže Jerotijević za BBC na srpskom.

Najveći pobednik izbora ipak je vladajuća koalicija, okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS), koja je slavila u 85 od 89 opština.

„Mi smo ovog puta, kako bismo na lokalnom nivou nastavili politiku dogovorenu na nivou države, napravili pokret“, navodi ministarka prosvete i visoka zvaničnica SPS-a Slavica Đukić Dejanović u razgovoru za BBC na srpskom.

„Pokreti koji se oslanjaju na jake partije, samim tim i njihovu infrastrukturu i mrežu aktivista, obično na duži period obezbeđuju rezultate“, dodaje.

Isto kažu i iz tabora opozicije.

„Svako ko misli da je moguće nešto uraditi bez političkih stranaka, on grdno greši“, kaže za Srđan Milivojević, narodni poslanik Demokratske stranke, za BBC na srpskom.

Zašto su političke stranke važne

Jerotijević kaže da su na izbore izašli „otvorenog srca i sa puno entuzijazma“.

„Ideja je bila da okupimo društveno aktivne ljude, poznate u zajednici po različitim oblastima delovanja, a koji do sada nisu bili politički eksponirani“, ističe.

Na pitanje da li u budućnosti planiraju da se transformišu u stranku ili partiju, odgovara da njihove ideje ne idu u tom smeru.

„Deo smo zajedničke platforme Glas Srbije, koja okuplja grupe građana i građanske inicijative, a trenutno broji 23 organizacije.

„Kad nas bude 30 i više bićemo ravnopravan konkurent i na parlamentarnim izborima, a da uopšte ne moramo da se vodimo kao politička partija“, smatra Jerotijević.

Govoreći o grupama građana i izbornim procesima, profesor profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu Zoran Stojiljković prvo pominje švedski film Igrala je samo jedno leto.

U prevodu, rezultat na sledećim izborima teško ponove ukoliko nešto ne promene.

„Polje politike traži stabilnu organizacionu infrastrukturu i prostor u kome se različita interesna i programska pitanja uokviruju, posebno ako želite da ustalite politički izborni uticaj i imate izvestan parlamentarni status“, kaže Stojiljković za BBC na srpskom.

„Aktivistički i mobilizacijski okvir teško može relativno trajno da održi nekakva civilno-društvena inicijativa, građanski aktivizam ili pokret.“

Tu na scenu stupaju partije koje imaju statute, predsednika, partijska tela, program.

Stojiljković ih naziva „strojevima za političku borbu“.

„U političkoj teoriji kažu da su vam za stalan politički uticaj, sem programske ponude, potrebni novac i organizacija“, navodi profesor FPN-a, koji proučava partije, partijske sisteme, civilna društva, sindikate i strategije promena.

• „Nezamisliva koalicija”: Kako su SPS i SNS završili zajedno na lokalnim izborima u Surdulici
• Šta je tajna Nestorovićevog uspeha: od medicine, preko numerologije do politike
• O izborima u maloj Crnoj Travi: Starost, odlasci i voćna torta
• Zašto na izborima u Topoli „dobro rađaju“ lokalne grupe građana

Ministarka Đukić Dejanović dodaje da se „bez mreže aktivista ne može“.

„To znači da nema nijednog zaseoka bez nekog ko ne pripada ozbiljnijim partijama.“

I u opoziciji ukazuju na značaj široke organizacije u mobilisanju birača, ali i kontroli izbornog procesa.

„Političke stranke imaju i nešto što grupe građana nemaju, a to su višedecenijsko iskustvo u podnošenju lista, uočavanju izbornih nepravilnosti, pisanju prigovora“, navodi Milivojević iz Demokratske stranke.

„Lako se zaboravlja da fantastičan rezultat doktora Milića u Nišu ne bi ništa značio da nije bilo 16 odsto koalicije ‘Biramo Niš’.“

Reč je o koaliciji sastavljene od pojedinih stranaka nekadašnje Srbije protiv nasilja, širokog opozicionog bloka, napravljenog posle masovnih ubistava u Srbiji u maju 2023. godine.

„Partije su te koje artikulišu narodno nezadovoljstvo“, ističe.

U priči o pokretima i partijama na trenutak se vraća i u istoriju.

Tokom 2000-ih se, navodi on, širom Srbije pojavio niz lokalnih grupa građana i pokreta koje su napravili dobre rezultate, a čiji su pojedini lideri i više od 20 godina na vlasti.

„Milan Đokić iz Knjaževca, Vidoje Petrović iz Loznice, Vladan Vasić iz Pirota, Boško Ničić iz Zaječara… Svi su nekada imali pokrete, potom se udružili sa G17+ u Ujedinjene regione Srbije (URS) i prerasli u nesmenjive gradonačelnike, a danas su u SNS“.

G17+ je početkom 200-ih iz grupe stručnjaka prerastao u političku partiju, koja je vlasti bila gotovo neprestano od 2000. do 2013. godine – prvo sa Demokratskom strankom (DS) i Demokratskom strankom Srbije (DSS), a od 2012. kao URS sa socijalistima i naprednjacima.

„U isto vreme imate lokalne pokrete koji se već duže vreme uspešno protive SNS-u, poput ‘Lokalnog fronta’ iz Kraljeva, dok je ‘Svanuće u Valjevu’ pokazatelj da simbioza pokreta i partija može da donese odličan rezultat.“

Svanuće je lokalna koalicija u Valjevu koju čine Demokratska stranka, Lokalni front Valjevo, Zeleno-levi Front, Narodni pokret Srbije, Nova Demokratska stranka Srbije, Novo lice Srbije i Stranka slobode i pravde.

Prema podacima gradske izborne komisije Valjeva, koalicija oko SNS na lokalnim izborima osvojila 55 odsto glasova, a Svanuće 33 odsto.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Prljava politika i prljave partije

Partije i stranke često imaju još nešto što grupe građana nemaju – političke mrlje.

U istraživanjima javnog mnjenja već decenijama dobijaju najniže ocene, kao institucije u koje ljudi imaju najmanje poverenja.

„U političkoj sociologiji ima termin koji se zove partijski paradoks, a koji posebno važi za naše podneblje“, kaže profesor Stojiljković.

„On glasi: ‘Ljudi ništa više ne preziru i ni u šta nemaju manje poverenja nego u političare i partije, a istovremeno nema mesta u koja se radije ne zaleću i gde pokušavaju da naprave karijeru.“

U intervjuu za TV Insajder, dr Dragan Milić iz Niša, čija je grupa građana osnovana tek par meseci pred izbore, kaže da ni oni nisu očekivali tako dobar rezultat u trećem najvećem gradu u Srbiji.

Upitan zašto su bolje prošli nego druge opozicione stranke, Milić je rekao: „Odgovor je jednostavan: građani više nemaju poverenja u partije, koje su ih toliko puta prevarile“.

„Partije doživljavaju izbore i postizborne rezultate kao plen.

„Znači, Srbija je jedan plen, znate kao kad imate pečenje na stolu, pa neko hoće butkicu, neko rebarca. Tako i stranke, jedan hoće neko javno preduzeće, drugi hoće nešto drugo i to narod prepoznaje“, ocenio je Milić.

• Kako su izgledali izbori pre 100 godina i da li se promenila politička kultura na Balkanu
• Partijski sukobi bez epiloga: Zašto se SNS nijednom nije pocepao, a DS jeste
• Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
• Koja li je tajna političke dugovečnosti socijalista
• Preletači i srpska politika: „Političari računaju da građani slabo pamte“

Negativan odnos prema partijama posebno imaju mladi, pokazuje Alternativni izveštaj Krovne organizacije mladih (KOMS) za 2023. godinu.

Kada su dobili priliku da ih, kao u školi, ocene od jedan do pet, partije su završile sa prosečnom ocenom 1,32, tek nešto manje od Narodne skupštine i njenih 1,41.

„Političari, aktivnost u partijama, strankama i političkom životu zaista nisu popularni, animoziteti mladih su vidljivi“, navodi Đukić Dejanović.

Kao jedan od razloga zašto je to tako kaže da se „iz Narodne skupštine šalju poruke kao iz rijalitija, a ne od političara“.

„Gađamo toalet papirima jedni druge, vređanja nekada budu neosnovana, ružna i degradiraju poziciju političara, dok se u isto vreme poštuje dostojanstvo čoveka koji ne misli kao mi.

„Posebno smo nepopularni zbog toga što ne priznajemo rezultate kada izgubimo“, dodaje Đukić Dejanović, aludirajući na proteste opozicije posle izbora.

Decembarske izbore 2023. obeležile su optužbe o neregularnosti, koje su SNS i njeni partneri odlučno negirali, iako ih pominju i izveštaji međunarodnih organizacija.

Sličnih optužbi bilo je i posle glasanja 2. juna na lokalnim izborima.

Umesto članstva u partijama, istraživanje pokazuje da mladi jesu zainteresovani za politiku, ali da društvo žele da menjaju kroz peticije, inicijative i proteste.

U isto vreme, veruju da su za dobijanje posla najvažnija „lična i porodična poznanstva i kontakti“, ali i – „članstvo i aktivizam u političkoj partiji“.

Milivojević tu navodi da se u Srbiji „bavljenje politikom posmatra isključivo kroz eventualne privilegije i lukrativne poslove“.

Za to krivi „svesnu propagandu (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića i njegovog režima“.

„Oni stalno politiku predstavljaju kao nešto prljavo i korumpirano, gde normalan svet ne treba ni da priđe“, navodi.

„Iznesu kofu đubriva na glavni gradski trg, mešaju kutlačom i ko god priđe oni ga poprskaju i kažu ‘aha, ti smrdiš, nemoj u politiku, prljava je, mi ćemo se žrtvovati za vas’.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]