Lui van Skur: Masovni ubica koji je „lovio” crnce kaže da ga je policija ohrabrivala

Osuđeni južnoafrikanac, koji je ubio desetine crnaca za vreme vladavine aparthejda, rekao je za BBC da je policija odobravala njegovo nasilje.

Lui van Skur, poznat i kao ‘aparthejdski ubica’ ispričao je da drugi treba da snose odgovornost za ubistva koje je on činio kao čuvar.

U razgovorima za BBC program Afričko oko tokom poslednje četiri godine, u lapsusima su na videlo isplivavali jezivi detalji koji dovode u pitanje njegovo rano puštanje iz zatvora.

*Van Skur je zbog infekcije noge bio hospitalizovan. Manje od nedelju od objavljivanja BBC istrage koja je otkrila zastrašujuće detalje o seriji ubistava koje je počinio tokom druge polovine 1980-ih, ovaj 72-godišnjak je preminuo.

Njegova ćerka je za BBC rekla da je „umro od komplikacija usled sepse“.

• Gotovo 30 godina posle aparthejda – Južnoafrička Republika danas
• Ovako nejednakost izgleda iz vazduha
• Kako se raspravljati sa rasistom: Pet oborenih mitova

U spavaćoj sobi ubice

Dok stojite u spavaćoj sobi ubice, vaš pogled se prirodno lepi za detalje.

Van Skurov krevet besprekorno je uredan – dušek je toliko ravan da izgleda kao da je ispeglan.

Vazduh je zasićen dimom cigareta, pikavci naslagani visoko u pepeljari.

Trake lepljivog papira vise sa tavanice, pune zatočenih, umirućih muva.

Takozvani „aparthejdski ubica“ izgubio je sve zube.

Zdravlje mu je ozbiljno narušeno.

Posle srčanog udara, nedavno su mu amputirane obe noge, zbog čega je prikovan za invalidska kolica.

Kad je hirurg izvodio zahvat, Van Skor je tražio epidural umesto opšte anestezije – da bi mogao da gleda kako mu odstranjuju noge.

„Bio sam radoznao“, rekao je cerekajući se. „Video sam kako ih seku… pretesterisali su kost.“

Govoreći za BBC Svetski servis, Van Skur je želeo da nas ubedi da on „nije čudovište kakvim ga ljudi smatraju“.

Njegov oduševljeni opis odstranjivanja vlastitih nogu nije mnogo pomogao da se ublaži taj imidž.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Tokom trogodišnjeg perioda osamdesetih pod rasističkim sistemom aparthejda u ovoj zemlji – koji je nametnuo strogu hijerarhiju i privilegovao bele Južnoafrikance – Van Skur je pucao u najmanje 39 ljudi i ubio ih.

Sve njegove žrtve bili su crnci.

Najmlađa je imala samo 12 godina.

Ubistva su počinjena u Istočnom Londonu, gradu u vetrovitom južnoafričkom Istočnom Kejpu.

Van Skur je u to vreme bio čuvar, pod ugovorom da štiti čak 70 odsto firmi u vlasništvu belaca: restorana, prodavnica, fabrika i škola.

Odavno tvrdi da je ubio „kriminalce“, koje je uhvatio na delu da provaljuju u te zgrade.

„Bio je neka vrsta osvetnika, lik poput Prljavog Harija“, kaže Ajsa Džejkobson, južnoafrička novinarka i filmska autorka, koja je provela 20 godina istražujući Van Skorov slučaj.

„To su uljezi koji su, u mnogim slučajevima, bili prilično očajni. Kopali su po kontejnerima, možda krali hranu… sitni kriminalci.“

Van Skorova ubistva, ponekad po nekoliko u istoj noći, uterala su strah u kosti crnačke zajednice Istočnog Londona.

Gradom su počele da kolaju glasine o bradatom čoveku, sa nadimkom „zulufi“ na jeziku Kosa, koji je činio da ljudi nestanu preko noći.

Međutim, njegove pucnjave nisu se odvijale u tajnosti.

Svako ubistvo počinjeno između 1986. i 1989. godine Van Skur je lično prijavio policiji.

Oslobođenje iz zatvora anti-aparthejdskog lidera Nelsona Mandele 1990. godine označilo je kraj te nekažnjivosti.

Talasi promene zahvatili su Južnoafričku Republiku i posle pritiska aktivista i novinara, čuvar je uhapšen 1991. godine.

Suđenje Van Skuru bilo je jedno od najvećih suđenja za ubistvo u istoriji Južnoafričke Republike, u kom su učestvovale desetine svedoka i koristile se hiljade stranica forenzičkih dokaza.

Međutim, slučaj protiv njega je bio oboren na sudu.

U vreme suđenja, veći deo državnog aparata aparthejda još je bio na snazi u pravosuđu.

Uprkos tome što je ubio 39 ljudi, osuđen je za samo sedam ubistava.

Posle toga je odslužio svega 12 godina zatvora.

Njegova druga 32 ubistva policija je klasifikovala kao „opravdana otvaranja vatre“.

Pogledajte kako izgleda život na ulicama Kejptauna danas

Zakoni iz vremena aparthejda davali su ljudima pravo da koriste smrtonosnu silu protiv uljeza, ako su se ovi opirali hapšenju ili počeli da beže kad su uhvaćeni.

Van Skur se umnogome oslanjao na ovu odbranu da bi dokazao nevinost, tvrdeći da su žrtve bile u begu kad ih je ubio.

Istraga BBC-a o Van Skuru prosejala je dokaze za ova takozvana „opravdana“ otvaranja vatre, zašla duboko u davno zaboravljene policijske izveštaje, autopsije i iskaze svedoka.

Istragu je vodila Ajsa Džejkobson, a podrazumevala je godine istraživanja u arhivama više gradova širom Istočnog Kejpa.

Najvažniji dosijei bili su razbacani u stotinama kutija koje su bile sakrivene po trezorima.

„Razmere čitavog slučaja su zapanjujuće“, kaže ona.

„Zaprepašćujuće je da bi bilo koji sud dozvolio da se tako nešto desi.“

Neki od najpotresnijih dokaza koje je Džejkobson pronašla bili su iskazi svedoka koje je Van Skur povredio, ali su preživeli.

Ova svedočanstva potiru tvrdnje čuvara da su bežali kad je pucao u njih.

Više ljudi reklo je da ih je Van Skur gađao dok su držali ruke visoko u vazduhu, nakon što su se predali.

Drugi opisuju kako se poigravao sa njima, ispitujući ih da li bi više voleli da budu uhapšeni ili upucani – pre nego što bi im pucao u grudi.

Druga žrtva je opisala kako je dobila metak u abdomen, preklinjući za vodu, pre nego što ju je Van Skur šutnuo u ranu.

Čuvar je bio naoružan poluautomatskim pištoljem od devet milimetara, često napunjenim mecima šupljeg vrha, koji izazivaju teške unutrašnje povrede.

Jednom prilikom je ispalio osam metaka u nenaoružanog čoveka.

• Preminuo čuveni sveštenik koji je pobedio aparthejd i dobio Nobelovu nagradu za mir – Dezmond Tutu
• Moja majka je data na usvajanje jer je izgledala kao belkinja
• Kako biti antirasista

U posebno brutalnom slučaju od 11. jula 1988. godine, Van Skur je upucao 14-godišnjeg dečaka koji je provalio u restoran tražeći sitan novac.

Dečak – kog nećemo imenovati da bismo mu zaštitili privatnost – rekao je policiji da se sakrio u toaletu kad je video Van Skora sa pištoljem.

Kaže da ga je čuvar dozvao, rekao mu da stane uza zid, a onda iznova pucao u njega.

„Naredio mi je da ustanem, ali nisam mogao“, rekao je dečak u snimljenom iskazu.

„Dok sam ležao, šutnuo me u usta.

„Podigao me, prikovao za sto, a potom ponovo pucao u mene.“

Dečak je preživeo, ali mu nisu verovali.

Optužen je za provaljivanje u zgradu.

Mnoge mlade muškarce i dečake tamne boje kože, koji su dali iskaze iz prve ruke da ih je napao i upucao Van Skur, snašla je slična sudbina.

Svedočanstva poput ovog mogla su da se čuju tokom suđenja Van Skoru, ali sudija je iznova odbacivao svedoke kao „nesofisticirane“ ili „nepouzdane“.

U Južnoafričkoj Republici ne postoje suđenja sa porotom.

Mišljenje sudije je konačno.

U vreme suđenja Van Skuru, mnogi članovi belačke zajednice u Istočnom Londonu su ga podržavali.

Jedan preduzetnik je odštampao nalepnice za automobile sa njegovom slikom.

Na njima je pisalo „Volim Luija“, pored srca punog rupa od metaka.

„Postojala je očigledna rasna pristrasnost u pravosudnom sistemu“, kaže Patrik Gudenou, južnoafrički novinar koji je vodio istrage o Van Skuru osamdesetih.

On je takođe bio prisutan na njegovom suđenju.

„Uživao je ogromnu podršku… Ne bi uspeo da se izvuče ni sa delićem onoga sa čim se izvukao da nije bilo nje.“

Pogledajte ko je bio južnoafrički borac protiv aparthejda Nelson Mandela

Ubistvo ili pokušaj ubistva ne zastarevaju u Južnoafričkoj Republici.

U teoriji ništa ne sprečava policajce da ponovo otvore Van Skurov slučaj i da preispitaju ta „opravdana otvaranja vatre“.

„Lui Van Skur je praktično odlazio da ubija ljude iz rekreacije“, kaže Dominik Džons, novinar koji je pomogao da se ukaže na ubilački pohod čuvara osamdesetih.

Neki od najšokantnijih nalaza iz BBC istrage potekli su iz intervjua sa Van Skurom, koji ubedljivo ukazuju na to da su ga vlastite aktivnosti uzbuđivale.

„Svaka noć je nova avantura, ako to hoćete tako da nazovete“, rekao je za BBC.

Mnoge od firmi koje je čuvao instalirale su tihe alarme.

Kad bi neko provalio, Van Skur je znao zahvaljujući alarmu, što mu je omogućavalo da iznenadi uljeza – i identifikuje tačno gde se nalazi unutar zgrade.

I uvek bi odlazio da to uradi sam.

„Bio sam bos. Tako sam mnogo tiši. Ne škripim po pločicama ili nečem drugom, kao u cipelama“, rekao je.

Nikad ne bi palio svetlo.

Umesto toga, oslanjao se na čulo mirisa.

„Kad neko provali, adrenalin ispušta određeni miris. I vi možete da ga osetite“, rekao je.

Van Skor tvrdi da nikada nije odlazio „sa namerom da ubija crnce“ i kaže da nije rasista.

Ali priznaje da je osećao „uzbuđenje“ dok je ih proganjao po mraku.

Pre nego što je postao čuvar, Van Skur je 12 godina bio član policijskih snaga Istočnog Londona.

Bio je zadužen za, kako kaže, „napadačke pse“, koje je koristio da pronalaze i hvataju demonstrante i kriminalce – od kojih su skoro svi bili crnci.

To je uporedio sa „lovom, ali lovom na jednu drugačiju vrstu“.

Tetinen „Džo“ Džordan, bivši aktivista protiv aparthejda koji je radio u Istočnom Londonu u vreme Van Skurovih ubistava, seća se toga dobro.

„Bukvalno je lovio ljude“, kaže.

Van Skur kategorički negira da je „serijski ubica“ i veruje da je sve što je radio bilo „u okvirima zakona“.

Ako su ljudi ogorčeni zbog njegovih ubistava, kaže da za to treba da krive južnoafričku policiju.

Tvrdi da ga policija nikada nije kritikovala niti upozorila, već ga je aktivno podržavala i ohrabrivala.

„Svaki policajac u Istočnom Londonu je znao šta se dešava… svi policajci su znali“, rekao je on.

„Nijednom niko nije rekao: ‘Hej, Lui, hodaš po ivici, o’ladi malo ili šta god već’… svi su znali šta se dešava.“

U policijskim spisima koji se čuvaju u javnom arhivu, Džejkobson je našla slučajeve ubistava kada su policajci bili na licu mesta u vreme pucnjave.

Ni u jednom trenutku nisu saslušali Van Skora kao osumnjičenog.

U mnogim slučajevima, policija nije slikala poginule na licu mesta i nije sakupila ključne forenzičke dokaze, kao što su čaure od metaka.

Van Skur je često bio jedini svedok pucnjave, tako da su ti dokazi mogli da budu ključni za utvrđivanje šta se tačno desilo u svakom od slučajeva.

„To su bila zataškavanja… Imao je podršku policajaca od nižih do viših činova“, kaže Gudenou.

„Nisu vodili istragu. Seli bi sa njim, popušili cigaretu ćaskajući, dok su tela ležala u blizini.“

U svim slučajevima bi Van Skur bio taj koji je povukao oroz – ali od policije do firmi koje su ga angažovale, čitava zajednica odigrala je određenu ulogu u ubistvima u Istočnom Londonu.

„Van Skur je bio serijski ubica zato što mu je društvo to omogućavalo“, kaže on.

• „Mogao sam da postanem rasistički ubica“
• Zašto je nastao pokret „Životi crnaca su važni“
• Tviter izbacuje reči „gospodar“, „rob“ i „crna lista“ iz programerskog govora

Za porodice Van Skurovih žrtava, njegova sloboda i propust države da temeljno istraži njegova ubistva, stalni su izvor bola.

Neki nikad nisu dobili nazad tela najmilijih.

„Čini se da smo večito zaglavljeni u ovoj fazi slomljenog srca, besa“, kaže Marlene Mvumbi, čijeg je brata Edvarda Van Skur ubio 1987. godine.

Njegove posmrtne ostatke vlast je bacila u neobeleženi grob bez pristanka porodice.

„Mnogi ljudi još nisu pronađeni, a nisu čak ni na groblju… Nemamo kraj.“

Van Skurov slučaj prethodi osnivanju južnoafričke Komisije za istinu i pomirenje iz 1995. godine, koja je dodeljivala odštetu mnogim žrtvama zločina iz vremena aparthejda.

Šarlin Krejg, bivša aktivistkinja koja je odigrala ključnu ulogu u pritisku na južnoafričke vlasti da krivično gone Van Skura, sablažnjena je što mu je dozvoljeno da izađe na slobodu.

„To je šokantna greška pravosuđa“, kaže ona.

„Nema razloga da se njegov slučaj ponovo ne otvori.“

Van Skur je na kraju 1992. godine bio osuđen na više od 90 godina zatvora, ali mu je sudija dozvolio da odsluži sve kazne istovremeno.

Pušten je na uslovnu slobodu 2004. godine.

Rano puštanje ubica iz vremena aparthejda postalo je problematično pitanje u Južnoafričkoj Republici.

Godine 2022, održani su protesti zbog puštanja na uslovnu slobodu Januša Valusa, koji je ubio političara i borca protiv aparthejda Krisa Hanija.

Nekoliko godina ranije, Judžin de Kok, predvodnik odreda smrti odgovornih za otmicu, torturu i ubistvo desetine crnih aktivista takođe je oslobođen.

Danas Van Skur provodi većinu vremena gledajući ragbi, pušeći i igrajući se sa ljubimcem rotvajlerom Brutom.

Kaže da se mnogih ubistava ne seća.

Neki izveštaji navode, bez potvrde, da je ubio čak 100 ljudi.

Van Skur to negira, ali priznaje da bi broj ubistava mogao da premaši dokumentovanih 39.

„Iskreno ne znam koliko sam ih ubio. Neki kažu više od 100, neki kažu 40… Recimo, čisto argumenta radi, da sam ubio 50 ljudi“, rekao nam je.

Ponosan je, dodaje, na nekadašnja dela.

„Ne osećam nikakvu krivicu“, kaže on. „Nemam u sebi ni trunku pokajanja.“

BBC je kontaktirao policiju Južnoafričke Republike za komentar, ali ona nije odgovorila.

Vlasti nisu pružile objašnjenje zašto Van Skurova ubistva nisu preispitana u periodu posle aparthejda.

„Suviše je mnogo bola, a mislim da nije urađeno dovoljno da bismo se mi zalečili“, kaže Marlena Mvumbi.

„Ne radi se samo o onima koje je ubio Van Skor. Tu su i oni koji imaju slične priče o ubistvima režima aparthejda.“

Istraživali: Ajsa Džejkobson i Čarli Nortkot

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]