Najubedljiviji pobednik izbora u Evropi u 2020. godini ipak se ne zove Aleksandar.
Gudni Johaneson osvojio je više od 92 odsto glasova Islanđana u borbi za četvorogodišnji mandat predsednika ove ostrvske države na izborima koji su trajali od kraja maja do kraja juna ove godine.
Johaneson je tako nadmašio rezultate dva Aleksandra – Lukašenka iz Belorusije i Vučića iz Srbije, prvog na predsedničkim, a drugog na parlamentarnim izborima.
Zajedničko za ubedljive pobede dva Aleksandra je i opoziciono osporavanje rezultata, dok su izbori na Islandu prošli bez zamerki na proces glasanja.
- Izbori u Belorusiji: Opozicija ne priznaje Lukašenkovu pobedu
- Šta opisuje odnose Srbije i Belorusije
- Šta sve mogu naprednjaci sa dvotrećinskom većinom
1. Gudni Johaneson (Island) – 92,2 odsto
Profesor istorije Gudni Johaneson postao je sa 48 godina najmlađi predsednik u istoriji Islanda 2016. godine, osvojivši 39,1 odsto glasova u jedinom izbornom krugu.
Četiri godine kasnije, drugi mandat osvojio je daleko ubedljivije – sa 92,2 odsto glasova, dok je njegov jedini protivkandidat Gudmundur Franklin Jonson osvojio manje od osam odsto glasova.
Johaneson na izborima nastupa kao nezavisni kandidat, ističući da nije bio član nijedne stranke.
„Rezultat ovih izbora za mene je dokaz da su moji sunarodnici Islanđani podržali način kako sam shvatio svoju dužnost“, prenosi pobednički govor Johanesona agencija AFP.
Ipak, ovo nije najubedljivija pobeda u istoriji islandskih predsedničkih izbora.
Na glasanju 1988. godine, Vigdis Finbogadotir svoj drugi mandat osvojila je sa 94,6 odsto glasova.
Johanesona pravila na Islandu ne ograničavaju u broju mandata koji će imati, mada on tvrdi da će se povući posle dva ili tri.
Ubedljiva pobeda Johanesona došla je sa nešto manjom izlaznošću nego na izborima četiri godine ranije – broj glasalih pao je sa 75,7 odsto na 66,9.
Johanesonov protivnik Jonson, koji se zalagao za aktivniju ulogu inače veoma protokolarne funkcije predsednika, a koga svetske agencije opisuju kao velikog pristalicu američkog predsednika Donalda Trampa, čestitao je pobedu svom rivalu.
2. Aleksandar Lukašenko (Belorusija) – 80,2 odsto
Ako se slušaju rezultati beloruske izborne komisije, Aleksandar Lukašenko osvojio je sedmi predsednički mandat sa 80,2 odsto glasova, prenosi agencija Beta.
Ako se slušaju poruke glavne protivkandidatkinje Svetlane Tihanovskaje, Lukašenkova pobeda ne postoji već će Belorusija prvi put promeniti vlast, a ona postati predsednica.
Kada je državna televizija objavila izlazne ankete koje su odmah po zatvaranju birališta pokazale da je Lukašenko trijumfovao, na ulicama Minska počele su demonstracije pristalica opozicije koje su prerasle u sukobe sa snagama reda.
Zvanični organi Belorusije saopštavaju da je uhapšeno oko tri hiljade ljudi, dok organizacije za zaštitu ljudskih prava tvrde da je jedan demonstrant poginuo, što policija demantuje.
- Lukašenko protiv Putina: Kraj prijateljstva ili burna izborna kampanja
- Zašto samo u Belorusiji igraju fudbal u doba korone
Lukašenko je na prvim izborima 1994. godine morao da se pomuči da dođe do pobede – tek u drugom krugu savladao je Vjačeslava Kebiča.
Pošto je referendumskim izjašnjavanjima i promenama pravila produžio mandat do 2001. godine, više nije imao problema da pobeđuje rivale.
Na izborima 2001. godine osvojio je 77,4 odsto, 2006. godine 84,4 odsto, 2010. godine 80,4 odsto, 2015, godine 84,1 odsto glasova.
Opozicioni kandidati u gotovom svim ovim izbornim ciklusima tvrdili su da vladavina Aleksandra Lukašenka nema legitimitet, ali je on ostajao na mestu neprikosnovenog lidera Belorusije.
3. Aleksandar Vučić – za našu decu. (Srbija) – 60,6 odsto
Lista koja se zvala imenom predsednika Srpske napredne stranke osvojila je 188 od 250 mandata u Skupštini Srbije, što je drugi najbolji rezultat po povratku višepartizma – socijalisti su 1990. godine osvojili 194 mandata.
„Večeras smo dobili ogromno poverenje naroda, najveće ikada u Srbiji“, rekao je Vučić posle izbora.
Dodao je i da su naprednjaci dobili više od dva miliona glasova, od 3,3 miliona ljudi koji su glasali na izborima 21. juna.
Na izborima održanim u toku epidemije virusa korona, izlaznost na birališta bila je 48,9 odsto.
Deo opozicije bojkotovao je izbore objašnjavajući odluku neravnopravnim uslovima za političku borbu, dok je deo opozicije koji je učestvovao na izborima ostao ispod već sniženog cenzusa od tri odsto.
Iako naprednjaci mogu sami da formiraju vladu, i na samo konstituisanje Skupštine Srbije čekalo se gotovo mesec i po dana.
Na eventualnog naslednika Ane Brnabić još se čeka, a lider naprednjaka i predsednik Srbije obećava da će biti poštovani svi ustavni i zakonski rokovi.
Iako u Srbiji nisu održani predsednički izbori, parlamentarna lista Srpske napredne stranke nosila je njegovo ime.
Sam Vučić priliku da izađe na izbore imaće 2022. godine, kada će moći da se nadmeće za drugi predsednički mandat.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
