Renovirani park u centru Obrenovca, kao i obnovljene zgrade koje ga okružuju, ne odaju utisak katastrofe koja je pre 10 godina zadesila ovu beogradsku opštinu na tri reke – Savi, Kolubari i Tamnavi.

Ali, nekoliko desetina metara dalje, žute linije, kao lenjirom poravnate na belim na fasadama starijih zgrada, ovog maja dočekuju godišnjicu koju niko neće slaviti.

Iscrtavanje ove linije na njegovoj kući uživo je posmatrao Đorđe Perić, 40-godišnjak koji je tog 16. maja sa babom živeo u obrenovačkom naselju Zabrežje.

„Voda je sve više nadirala, u podrum naše kuće probila je u slapovima, onda je ušla u prizemlje, pa i visoko prizemlje i sve je postala močvara iz koje vire krovovi kuća.

„Osećali smo se totalno bespomoćno: zarobljen si, ne znaš šta te čeka, da li će i kada doći pomoć, da li ćeš imati hrane i da li će te potpuno poplaviti“, priseća se Đorđe u razgovoru za BBC na srpskom.

• Pet godina od poplava: Bujica vode, ali i „kriminalnog nemara“
• Kako obnoviti život i osušiti kuću posle poplave, četvrti put u sedam godina
• Poplave u Srbiji: Sjenički kraj pod vodom, u Novom Pazaru dvoje nestalih

Obrenovac je bila jedna od najpogođenijih opština tokom majskih poplava 2014. godine u Srbiji.

Gotovo 90 odsto opštine bilo je potopljeno, stradalo je 17 ljudi, a više od 25.000 bilo je evakuisano iz njihovih domova.

U poplavama koje su 2014. godine pogodile Srbiju između 13. i 27 maja, poginulo je 57 ljudi, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a bilo je ugroženo 1,6 miliona ljudi širom Srbije, o čemu je BBC pisao.

U Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini je tokom te godine u poplavama uništeno 100.000 domova i više od 200 škola, a za tri dana je pala prosečna tromesečna količina padavina.

‘Osećao sam se kao da počinje apokalipsa’

Perić je od 13. maja pratio medijske izveštaje o poplavama u delovima Zapadne Srbije, ali nije očekivao da će se one preliti i na njegovo mesto.

Tek kada su ga dva dana kasnije sa posla vratili kući zbog proglašenja vanrednog stanja i kada je u Obrenovcu video „predapokaliptične scene poput dugačkih redova za hleb“, poverovao je da se nešto sprema.

Vratio se u Zabrežje, a uskoro je voda počela da se sliva i u to naselje, pa su komšije iz susednih kuća pohrlile u njegovu, jer je jedina imala više spratova.

Na prvom spratu te večeri bilo je 10 ljudi, dva psa i motor, dok su donji delovi kuće brzo nestajali u vodi, seća se Đorđe.

„Neke stvari smo uspeli da podignemo na sprat, ali nismo mnoge slike, koje više ne možemo da vratimo“, kaže on.

Spavanja nije bilo, a nemir je dodatno pojačao prasak koji se tokom noći prolomio.

„Samo smo čuli kako je nešto jako puklo i sručilo se, a onda smo videli da se srušila kuća prvih komšija koje su se zatekle kod nas te noći.

„Samo je nestala u vodi“, opisuje Perić.

Bez struje, baterije u telefonima i informacija o tome šta mu se događa sa roditeljima, Đorđe se osećao „kao da je počela apokalipsa“.

„Onda su nam nekako dojavili da su krenuli čamcima da spasavaju.

„Sećam se vožnje kroz ulice koje više ne prepoznaješ, voda se spojila sa sivilom neba, a ti si tuda vozio auto ili bicikl, šetao kuče, živeo normalno“, prepričava tada 30-godišnji mladić.

Umesto glasova ljudi i saobraćajne buke, tog dana Marko Roljević, tada 31-godišnji spasilac iz vatrogasne jedinice, čuo je samo „jezivu tišinu“, kaže on za BBC na srpskom.

„Danju i čuješ da poneko poziva u pomoć, ali je noću bila strašna sablasnost“, prepričava on.

Ni slike „potopljenog grada“, koje je gledao dok je upravljao spasilačkim čamcem, nikada neće zaboraviti, dodaje.

Slučaj Krupanj: Ko preživi poplave, strada od klizišta

Jedna od prvih opština u Srbiji gde su poplave maja 2014. nanele veliku štetu bio je Krupanj, u Zapadnoj Srbiji.

Zbog obilnih padavina i stvaranja bujica na manjim rekama 14. maja proglašeno vanredno stanje, a već sutradan više od 50 odsto teritorije opštine bilo je pod vodom.

Tog 15. maja Dragan Petrović, meštanin Krupnja, bio je kod kuće, gledajući kako voda „nenormalno brzo nadolazi“ do njegovog doma, priseća se u razgovoru za BBC na srpskom.

„Nije moglo dobro ni da se sagleda koliko je brzo tekla i koliko je išla u vis, naselje mi je za vrlo kratko vreme bilo skroz poplavljeno i za tili čas nastao je haos u celom Krupnju“, kaže 60-godišnjak.

Nivo vode narastao je do „polovine prizemlja“ njegove kuće tog dana, ali u popodnevnim satima situacija je postala još teža.

„Moja kuća nije stradala od poplava, nego od klizišta, koja su se pokrenula istog dana.

„Brdo se potpuno srušilo na četiri kuće, među kojima je bila i moja“, prepričava Petrović.

Bilo je potrebno 12 sati da se voda povuče kako bi mogao da priđe oštećenoj kući.

„Bio je mrak, kiša je padala, a kuće su bile zatrpane do krova sa strane brda.

„Razmišljao sam odmah kako ću to da počistim, otkopam kuću i saniram štetu, ali su došle stručne ekipe i dale nam nalog za privremeno, a kasnije i za trajno iseljenje“, prepričava Petrović.

U Krupnju je tokom maja 2014. pokrenuto preko 200 klizišta, uništeno je 25 mostova i pukla je brana na bivšem rudniku Stolište, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS).

Pogledajte i ovu priču:

‘Smrad’, pustoš i parket do plafona

Najveće poplave koje su zadesile Obrenovac u novijoj istoriji Živoslava Bogdanovića, 69-godišnjeg penzionera, zatekle su u Rakovici, gde je bio u poseti majci.

Tamnava, reka koja protiče na nekoliko stotina metara od njegove kuće, počela je da se izliva, a njegovi sinovi isključili su struju, zaključali vrata i napustili dom, seća se on u razgovoru za BBC na srpskom.

„Rekao sam im da podignu naša tri računara na sto, nismo računali da bi poplava mogla da ode više od stola“, priča Bogdanović.

Iako mu policija prvog dana poplava nije dozvolila da uđe u opštinu, već narednog je „sporednim putevima“ uspeo da stigne do kuće.

„Ne možeš da otvoriš vrata jer se parket toliko digao u dnevnoj sobi, da je ugaonu garnituru nabio u plafon“, objašnjava Živoslav, pokazujući prstom ka lusteru.

Ovaj vitalni penzioner hitro ustaje, pa dolazi do vrata i pokazuje da je nivo vode u tom delu kuće bi viši od dovratka.

„U ovom nižem delu kuće je bila skroz do plafona“, dodaje.

I danas pamti „memlu, smrad i isparenja“ usled toplog i vlažnog vremena neposredno posle povlačenja vode.

„Ceo Obrenovac je smrdeo kao da je kuga, a za prvih 15 dana, koliko mi je trebalo da raščistim, 30 puta sam povraćao“, sada uz osmeh prepričava 69-godišnjak, čiji je sin tokom poplava ostao u Obrenovcu i snimio dokumentarni film „Obrenovac 1003″, kasnije emitovan na RTS-u.

• Da li je „sejanje oblaka” izazvalo poplave u Dubaiju
• Poplave u Rusiji: „Kolosalna“ količina vode ide ka gradu Kurganu
• Srednjovekovno holandsko rešenje za poplave

Pet dana pošto je potopljen Obrenovac, u ovu beogradsku opštinu vratio se i Đorđe Perić.

Kaže da je prvenstveno želeo da evakuiše psa iz dvorišta, ali i da proveri u kakvom je stanju kuća.

„Osetio sam neopisiv smrad, sve je zaudaralo na memlu i pokvareno meso iz zamrzivača, koje je trulilo.

„Još je bilo bara sa vodom, sve je bilo puno mulja, potpuno apokaliptične scene, a grad je bio pust, bilo je prevrnutih i pregaženih automobila“, nabraja Đorđe.

Kako izgleda rad dok voda nadire u grad?

Dva dana pre nego što je voda prodrla u srce Obrenovca, na njegovom obodu, u mestima Barička reka, Konatice, Draževac i Poljane počele su da se izlivaju reke Tamnava i Kolubara.

Članovi vatrogasne jedinice pozvani su na dužnost 13. maja ujutru i poslati su u Baričku reku, gde su proveli celu noć, a sutradan su evakuisali stanovnike preostala tri sela.

Marko Roljević i njegove kolege u šali ova dva dana nazivaju „generalnom probom“ za naredne dane, kada je voda potopila veći deo Obrenovca.

„Niko od nas nije verovao tada šta će biti, niti nas je upozorio bilo ko, ali je onda krenulo ono najgore i Obrenovac se našao pod vodom“, priseća se vođa vatrogasno – spasilačkog odeljenja u Vatrogasno-spasilačkoj jedinici.

„Nas 30 imalo je jedan čamac, pa smo se snalazili sa civilnim čamcima, veze u gradu su popucale, pa ‘piši na papirić, daš kolegi adresu, idi vadi ovoga ili onoga'“, prepričava Roljević.

Ulice kojima su do juče hodali ili vozili, postale su neprepoznatljive.

„Jedva smo nekako po uličnim svetlima zaključivali gde je put, uz mnogo problema smo prolazili čamcima, jer je voda gurala kontejnere, automobile, pa se dešavalo da pocepamo gumeni čamac“, prepričava.

Radni zadatak za njega i kolege počeo je 13. maja, trajao je i više od 48 sati, a Marko je prvi put zaspao 15. maja uveče, posle više od dva dana u službi.

„Radiš više od 30 sati, pet puta se na tebi osuši mokra uniforma.

„Sećam se dobro scene kako jedan kolega u vodi do vrata izvlači ljude u čamcu i posle mi kaže da ne zna da pliva, rizikovao je život da spase njih“, govori 41-godišnji spasilac.

Poput Roljevića, kući danima nije odlazio ni Miodrag Markulić, 59-godišnji komunalni inspektor, koji je u trenucima kada je voda prodirala u Obrenovac bio u zgradi opštinske uprave.

„Bio je radni dan, vrlo rano, oko pola šest, ulazili smo i budili ljude, a većina nije verovala da će biti velikih poplava“, seća se iskusni inspektor za BBC na srpskom.

Ubrzo je ušao u zgradu opštine, što je bio poslednji trenutak pre nego što je voda nadošla.

„Kroz par minuta nije bilo izlaska zbog vode, a ja narednih nekoliko dana nisam odlazio iz zgrade.

„Dokumente iz prizemlja smo prebacivali na prvi sprat i uspeli smo dosta toga da spasemo, a među tim papirima je i originalni ratni dnevnik Milunke Savić“, prepričava Markulić.

Šta je Srbija promenila u prethodnoj deceniji?

Sistem zaštite od poplava u Srbiji danas čini 2.142 kilometara nasipa, 4.942 kilometara kanala za odvodnjavanje uz 54 crpne stanice i 43 brane sa akumulacijama, kažu iz Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ za BBC na srpskom.

Iz ovog preduzeća u odgovoru za BBC na srpskom nisu naglasili kolika su ukupna ulaganja u prevenciju i zaštitu od poplava nakon 2014. godine.

Tokom prethodne decenije razvijen je i Vodni informacioni sistem Republike Srbije (VIS) i formiran je Centar za upravljanje odbranom od poplavama, čime je „postignut značajan napredak u pravovremenom predviđanju pojave poplavnog talasa kako bi se efikasnije sprovela redovna i vanredna odbrana od poplava“, dodaju iz „Srbijavoda“.

Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN) izvestila je 2020. da je u prvih pet godina posle majskih poplava 2014. godine uloženo 78 miliona evra u obnovu i poboljšanje odbrane od poplava.

Kako bi se Srbija danas nosila sa poplavama iz 2014?

Kada bi količina padavina poput onih iz maja 2014. ponovo zadesila Srbiju, „ne bismo bolje prošli“ nego tada, kaže Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

On ukazuje da su zemlji potrebna ulaganja od 90 miliona evra godišnje tokom naredne decenije: 30 miliona evra za odbranu od bujičnih poplava i dvostruko više za odbranu od rečnih poplava.

„Suma od 900 miliona evra predstavlja značajno opterećenje za budžet Srbije, ali treba imati na umu da je samo u majskim poplavama 2014. godine materijalna šteta, direktna i indirektna, prevazišla dve milijarde evra i prouzrokovala značajan pad bruto društvenog proizvoda“, napominje Ristić.

On ukazuje i da je posle maja 2014. uglavnom došlo do „otklanjanja posledica i obnavljanje oštećene i uništene vodoprivredne infrastrukture“, ali da nije detaljno analizirano zbog čega dolazi do bujičnih poplava i nije građeno dovoljno novih objekata.

„Ništa nije urađeno na uređenju zemljišta u najvišim delovima bujičnih slivova, gde se generišu bujične poplavne vode i gde je potrebno povećavanje stabilnosti ekosistema kako bi se sprečio proces zadržavanja vode od ekstremnih padavina.

„I dalje smo izloženi prilično visokom riziku“, zaključuje on.

Srbija je, kaže, zbog „nestručnosti onih koji donose odluke“ propustila i priliku da izradi i usvoji dokumente i strategije neophodna za prevenciju poplava, popisivanje bujičnih tokova i erozivnih područja.

Na pitanje šta se u Obrenovcu promenilo za prethodnih 10 godina, Marko Roljević, malo u šali, malo u zbilji, kaže:

„Sada imamo dva čamca, umesto jednog.“

Marko je 2015. krenuo na obuke i postao je deo tima za rad i spašavanje na vodi Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP),

„Od svih ljudi u ovoj stanici, samo ja u Obrenovcu imam ovlašćenje da vozim čamac, prošao sam obuke u Rusiji, Sloveniji, išao na međunarodne vežbe.

„Tek tada shvatam gde smo grešili i šta smo mogli drugačije“, priča Roljević.

Ako bi ovu beogradsku opštinu zadesila nepogoda poput one iz 2014. godine, „bilo bi malo bolje“, smatra 41-godišnji spasilac.

„Ali, to ‘malo bolje’ bi moglo da se ispostavi kao tri puta gore, jer su ljudi iz ličnog iskustva i muke shvatili su da mogu da računaju samo na sebe i nisam siguran da bi danas rizikovali život da spasu ljude u takvim uslovima.

„Svi bismo danas stavili prst na čelo“, kaže Roljević.

Priča o dva frižidera i jednoj višnji

Kada se voda razišla, najveći posao za Miodraga Markulića i njegove kolege tek je počinjao.

Nedeljama i mesecima su obilazili sve potopljene objekte u Obrenovcu kako bi procenili štetu i odredili nadoknadu za renoviranje oštećenih kuća ili izgradnju novih.

Deset godina kasnije, Markulić dobro pamti dan kada je ušao u izbegličko naselje, a tamošnje fasade nisu imale žutu liniju, koja bi odala dokle je voda dopirala.

„Nema linija, jer je tamo voda išla skroz do krova“, priseća se 59-godišnji inspektor.

Tamo je sreo poznanika, koji je bio „izbeglica, siromašan čovek“.

„Posle poplava, izneo je frižider i šporet ispred zgrade da se suše, nadajući se da će da ih spasi, pošto njegova porodica ništa nije imala.

„Nikad neću zaboraviti tu scenu kada sam ga video kako plače pored njih“, priča Miša, kako ga zovu u Obrenovcu.

Jedan drugi frižider danas je podsetnik na poplave i Živoslavu Bogdanoviću, koji je u maju 2014. godine izgubio kuću.

„Ulazim u kuhinju prvi put posle poplave, a frižider posle plutanja ostao u vodoravnom položaju – jednim krajem se oslanja na šporet, a drugim na radni deo kuhinje“, smeje se 69-godišnjak deset godina kasnije, pa mi rukom pokazuje da ga pratim do kuhinje, jer želi nešto da mi pokaže.

Za razliku od stare kuće, kojoj nije bilo spasa i na čijem mestu je niknuo novi dom Bogdanovića, frižider je preživeo maj koji Obrenovčani pamte po zlu.

„Vidiš, to je taj frižider, i danas radi, uspeo sam da ga popravim“, smeje se Bogdanović.

Tik uz ogradu, u komšijskom dvorištu raslo je drvo višnje, ali ga je majska bujica odnela.

Nekoliko nedelja kasnije, ista biljka nikla je takođe uz ogradu, ali sa druge strane, one koja pripada porodici Bogdanović.

„Ona ti je vršnjakinja poplava, evo sad baš puni 10 godina“, smeje se penzioner, pa bira retke zrele plodove višnje, koji mu prste odmah farbaju u crveno, i nudi me njima.

„Probaj, bar je nešto dobro iz poplava izašlo“, u šali dodaje Obrenovčanin.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]