Desetine hiljada genetski modifikovanih (GMO) komaraca pušteno je u prirodno okruženje u Džibutiju u pokušaju da se zaustavi širenje invazivne vrste koja prenosi malariju.
Mužjaci GMO vrste komaraca Anopheles stephensi koji ne ujedaju i koje je razvila biotehnološka kompanija sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) – Oksitek (Oxitec), imaju gen koji ubija mlade ženke malaričnih komaraca pre nego što dostignu zrelost.
Samo ženke komaraca ujedaju i prenose malariju i druge virusne bolesti.
Ovo je prvi put da su takvi komarci pušteni u prirodu u istočnoj Africi, a drugi put na kontinentu.
Slična tehnologija se uspešno primenjuje u Brazilu, Panami, Indiji, i na Kajmanskim ostrvima, kažu u američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
- Svetski dan borbe protiv malarije: Ubod koji može da košta života
- Slučajno otkriće koje bi moglo da pomogne u borbi protiv malarije
- Gana prva odobrava vakcinu protiv malarije koja „menja svet“
Od 2019. godine, više od milijardu takvih komaraca pušteno je u prirodu širom sveta, kaže CDC.
Prva grupa ovih genetski modifikovanih komaraca puštena je u prirodu okruženje 24. maja u Ambouliju, predgrađu glavnog grada Džibutija.
To je pilot faza projekta koji zajedno sprovode kompanije Oksitek, vlada Džibutija i nevladina organizacija Association Mutualis.
„Napravili smo dobre komarce koji ne ujedaju i ne prenose bolesti.
„I kada ove komarce pustimo u prirodu, oni traže i pare se sa ženkama divljih komaraca“, rekao je za BBC šef kompanije Oksiteka Grej Frendsen.
Komarci proizvedeni u laboratoriji imaju takozvani „samoograničavajući“ gen koji parenjem sa ženkama divljih komaraca sprečava opstanak ženskog potomstva, to jest, ubija ih u ranoj fazi razvoja larve pre nego što dostignu zrelost.
Preživljavaju samo mladi mužjaci, ali i oni će na kraju izumreti, kažu naučnici koji sprovode ovaj projekat.
Za razliku od sterilnih mužjaka komaraca tipa Anopheles colluzzi koji su pušteni u Burkini Faso 2018. godine, komarci stephensi mogu da imaju potomstvo.
Puštanje ovih komaraca u prirodno okruženje deo je programa koji je pokrenut u Džibutiju pre dve godine kako bi se zaustavilo širenje invazivne vrste komaraca Anopheles stephensi koji je prvi put otkriven u zemlji 2012. godine.
Tada je Džibuti bio blizu da iskoreni malariju, ali je zabeleženo skoro 30 slučajeva malarije.
Od tada eksponencijalno raste broj zaraženih malarijom i dostigao je 73.000 slučajeva do 2020. godine.
Ova vrsta komaraca je sada prisutna u šest drugih afričkih zemalja – Etiopiji, Somaliji, Keniji, Sudanu, Nigeriji, i Gani.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Vrsta komaraca stephensi, koja izvorno potiče iz Azije, veoma je teško kontrolisati.
Takođe se naziva urbani komarac koji je nadmudrio tradicionalne metode suzbijanja.
Ujeda i danju i noću i otporan je na hemijske insekticide.
Doktor Abdulilah Ahmed Abdi, savetnik predsednika Džibutija za zdravlje, rekao je za portal britanskog poslovnog dnevnika Fajnenšel tajmsa (Financial Times) da je cilj vlade da „hitno zaustavi broj zaraženih malarijom u Džibutiju, koji naglo raste tokom poslednje decenije“.
„Ne tako davno, (malarija) je bila izuzetno retka u našim zajednicama“, rekao je doktor Bouh Abdi Kajreh, direktor udruženja Mutualis.
„Sada se ljudi svakodnevno zaražavaju malarijom širom Džibutija.
„Hitno moraju da se preduzmu nove mere“.
Bilo je lako pokrenuti novi projekat protiv malarije, jer je Džibuti mala zemlja, uglavnom urbana, sa nešto više od milion stanovnika, kažu rukovodioci projekta.
„Malarija je ozbiljna bolest koja ima teške posledice po zdravlje ljudi.
„Svi čekaju da vide kako će nam ovi genetski modifikovani komarci pomoći da je pobedimo“, rekla je BBC-ju Sada Ismail, koja je preživela malariju i učestvovala je u pripremi zajednice za ovaj projekat.
Genetski modifikovani organizmi su oduvek bili kontroverzna tema u Africi.
Grupe i aktivisti za zaštitu životne sredine upozoravaju na posledice po ekosisteme i postojeće lance ishrane.
Ali Frendsen iz kompanije Oksitek kaže da nikakvi negativni uticaji na životnu sredinu ili ljudsko zdravlje nisu dokumentovani više od 10 godina tokom kojih je proizvođač bioloških rešenja pustio milijardu modifikovanih komaraca.
„Naš prioritet je da osiguramo da je sve što pustimo u prirodu bezbedno i veoma učinkovito.
„Nema uticaja na životnu sredinu.
„Ovi komarci nisu toksični, ne izazivaju alergije i gen koji nose je specifičan za datu vrstu“, naglašava on.
Genetski modifikovani geni se ne nalaze u pljuvački komaraca, i kompanija Oksitek tvrdi da čak i ako nekoga ovaj komarac ugrize neće biti izložen efektima tog gena.
„Novo rešenje je možda kontroverzno, ali to je budućnost“, kaže savetnik predsednika za zdravlje doktor Abdi.
Ukoliko ova pilot faza da rezultate, nastaviće se terenska ispitivanja na širem području i konačno će početi operativna primena do sledeće godine.
Malarija je smrtonosna bolest od koje umre najmanje 600.000 ljudi svake godine širom sveta.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, devet od 10 svih smrtnih slučajeva beleži se u podsaharskoj Africi.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
