Malarija, komarci i medicina: Opaka bolest kojoj se može stati na put

Nepodnošljivo zujanje usred najslađeg sna kao najava desanta koji će na telo izvršiti majušni leteći dosadnjaković neželjeni je scenario sa kojim se tokom najtoplijeg godišnjeg doba susreće veliki broj ljudi širom sveta.

Međutim, neprijatni ubod komaraca, krilatih bombardera iz carstva insekata, ne boli jednako na svim kontinentima, pa tako bolesti koje prenose mogu da izazovu velike zdravstvene probleme i ako se ne leče na vreme, i dovedu i do smrti obolelog.

Najopasnija od svih je malarija od koje je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacij (SZO), 2019. godine obolelo čak 229 miliona ljudi širom sveta, dok je život izgubilo 409.000 ljudi.

„Malarija je bolest uzrokovana parazitima koje prenosi ženka komarca iz roda Anofeles, a glavni izvor bolesti je čovek koji ima malariju“, objašnjava doktor Milorad Pavlović, profesor u penziji beogradskog Medicinskog fakulteta, za BBC na srpskom.

• Kako da se odbranimo od komaraca i krpelja
• Genetski modifikovana gljiva koja ubija komarce
• Lek koji malariju izvlači iz skrovišta

Malarija i Balkan

Malarija je u bivšoj Jugoslaviji istrebljena zvanično 1974. godine, što je potvrdila SZO.

Poslednji slučaj zaražavanja u zemlji zabeležen je deset godina ranije u Kraljevu, navodi profesor Pavlović.

U Srbiji se od sredine sedamdesetih godina 20. veka registruju samo importovani, odnosno uneti slučajevi malarije.

U periodu od 2014. do 2018. godine u Beogradu je registrovano 77 obolelih od importovane malarije.

Vakcina kao sredstvo za spasavanje života

Malariju je moguće sprečiti i izlečiti, kako lekovima, tako i efikasnom vakcinom koju svetska medicina decenijama nastoji da proizvede.

Nova vakcina protiv malarije pokazala je u ranim fazama ispitivanja efikasnost od 77 odsto čime bi mogla da pokaže izuzetan napredak u borbi protiv ove bolesti, saopštio je tim Univerziteta u Oksfordu.

Vakcina R21/Matriks-M (R21/Matrix-M) je testirana na 450 dece uzrasta od pet do 17 meseci u Nanoru, delu Burkine Faso gde je visok nivo sezonskog prenošenja malarije.

Tokom 12 meseci praćanja, istraživanja su pokazala da je vakcina bezbedna i da ima „visok nivo efikasnosti“.

Sada počinju veća ispitivanja na skoro 5.000 dece uzrasta od pet meseci do tri godine, koja će biti sprovedena u četiri afričke države kako bi se potvrdili ovi nalazi.

Do sada je najefikasnija vakcina u istraživanjima sprovedenim na afričkoj deci pokazala da je samo 55 odsto delotvorna.

Iz indijskog instituta Serum, koji je proizveo vakcinu, kažu da su spremni da isporuče više od 200 miliona doza čim ih budu odobrila regulatorna tela.

„Ovo je bila studija na deci, pitanje je kako će to biti kod odraslih, ali je to veliki iskorak, ohrabrenje i nešto što treba podržati u svakom smislu“, dodaje doktor Pavlović.

U Africi je prošle godine više smrti nastupilo od malarije nego od korona virusa.

Jedina odobrena vakcina protiv malarije pre ove bila je Mosquirix, odnosno RTS, S vakcina, koja je napravljena „kombinovanom hibridom tehnikom“.

Ovo cepivo se koristi i u imunizaciji protiv hepatitisa B.

„Pokazala se u izvesnoj meri efikasna, ne tako kako bismo želeli, ali je to prva vakcina koju je odobrila Evropska agencija za lekove i ona je dala ohrabrujuće rezultate“, objašnjava Pavlović.

Ispitivanja su takođe sprovedena na deci u Africi jer su, dodaje profesor, ona „najopterećenija smrtnim ishodom i lošim tokom malarije“.

Deca mlađa od pet godina su najranjivija grupa pogođena malarijom.

U 2019. godini od ove bolesti umrlo je 274.000 dece tog uzrasta, što je oko 67 odsto od ukupnog broja preminulih.

Pavlović kaže i da nove „tehnike dizajniranja vakcina“, poput RNK tehnologije koju koristie Fajzer i Moderna cepiva „otvaraju nove mogućnosti“ i da treba očekivati da će nadalje „dati neke rezultate“.

• Virus Zapadnog Nila ponovo u Srbiji
• Evropski toplotni talas ubija komarce
• Možete li da zamislite svet bez insekata

Šta rade komarci u Srbiji?

U Srbiji živi oko 40 vrsta komaraca.

Neki od njih pripadaju malaričnim komarcima, koji su na ovim prostorima ranije i prenosili ovu bolest.

Bolest je pre Drugog svetskog rata bila zastupljena u istočnoj i južnoj Srbiji, a prema nekim podacima, tokom samog rata bilo je Beograđana koji su se „tresli od malarije“.

„U vreme kada je sprovedena eradikacija, tada je bila prilično dobro organizovana služba za suzbijanje komaraca

„Oni su tada uspeli da smanje broj komaraca ispod nivoa koji je potreban da bi se bolest prenosila i zato je izbačena, ali ne i komarci, koji milionima godina žive ovde kod nas“, objašnjava profesor Dušan Petrić sa Poljoprivredno fakulteta u Novom Sadu za BBC na srpskom.

Kaže da je u nekim zemljama za suzbijanje malarije korišćena i riba gambuzija koja se hrani larvama komaraca.

Inače, njihove larve, dodaje, učestvuju sa svega pet odsto u ishrani drugih riba, žaba, slepih miševa, ptica i drugih životinja.

U manjim ekosistemima, poput malih bara, navodi Petrić, larve imaju „značajniju ulogu u lancu ishrane“.

U većim rekama i plavnim površinama se larve i lutke javljaju nekoliko puta godišnje zbog čega „ni jedna životinja ne sme da se osloni na takvu sezonsku hranu“, objašnjava on.

U Srbiji je najzastupljeniji i najmnogobrojniji kućni ili običan komarac (culex pipiens), dok su vrste koje su se ovde pojavile poslednje decenije azijski tigrasti i japanski komarac.

„Tigrastog su verovatno doneli ljudi koji su išli na Jadransko more u Crnu Goru ili Hrvatsku jer on može da uđe u kola dok se pakuješ i onda, kada otvoriš prozor na granici ili benzinskoj pumpi, može da izleti“, ističe Petrić.

Iz Indokine je u druge delove sveta došao preko automobilskih guma u koje se uselio iz unutrašnjosti drveća, jer se u njima često zadrži voda koja je komarcima neophodna za rađanje.

Komarci polažu jaja i na površinu vode ili nedaleko od nje na vlažnom zemljištu ili vegetaciji.

Postoje i vrste koje su otporne na sušu, poput rečnih komaraca pored Dunava čija jaja mogu da prežive 10 godina u zemlji.

Međutim, svi komarci moraju da prođu kroz vodenu fazu jer se razvojni stadijumi, larve i lutke, razvijaju u vodenoj sredini.

Pored malarije, komarci prenose i druge bolesti poput zike, denge, čikungunje, žute groznice, ali i groznice zapadnog Nila koja, za razliku od ostalih, postoji i u Srbiji.

Takođe prenose srčanog crva od koga oboljevaju psi, objašnjava Petrić.

Lična karta malarije

Malariju prenosi ženka komarca iz roda Anofeles, koji se naziva i „vektorom malarije“.

Proces prenošenja počinje tako što prvo dolazi do ubadanja i sisanja krvi čoveka obolelog od malarije.

Međutim, potrebno je protekne neko vreme da bi došlo do zaražavanja zdrave osobe jer insekt mora da prođe kroz „maturacioni period“, odnosno „ciklus sazrevanja“ parazita koji može traje 15 do 20 dana.

Kada se taj period završi ženka prilikom narednog uboda ubrizga u zdravog čoveka parazit kada dolazi do infekcije.

Malariju uzrokuje parazit koji pripada rodu plazmodijum (Plasmodium).

Postoji pet vrsta plazmodijuma koji izazivaju malariju kod čoveka – falciparum, malariae, vivax, ovale i nedavno otkriveni knowlesi gde su izvor bolesti majmuni iz jugoistočne Azije.

Profesor Pavlović kaže da je „najpoznatija i najagresivnija“ vrsta malarije takozvana malaria tropica koju izaziva plazmodijum falciparum, najrašireniji parazit.

Prema podacima SZO, falciparum je 2018. godine učestvovao u 99,7 odsto procenjenih slučajeva malarije u SZO afričkom regionu, u 50 odsto slučajeva na jugoistoku Azije, 71 odsto u istočnom Mediteranu i 65 odsto u zapadnom Pacifiku.

Druga najveća pretnja dolazi od plazmodijum vivaksa koji učestvuje u 75 odsto slučajeva u američkom regionu SZO.

Više od tri milijarde ljudi žive na teritoriji gde su izloženi malariji, tvrdi Pavlović.

Malarija je generalno vezana za vodena staništa vektora, pre svega tropskih i suptropskih regiona sveta, gde visoke temperature pogoduju i obezbeđuju razvoj plazmodijuma u ženki komaraca.

Približno polovinu smrtnih slučajeva malarije u svetu činili su stanovnici šest afričkih država – Nigerije (23 odsto), Demokratske republike Kongo (11), Tanzanije (5), Burkine Faso (4), Mozambika (4) i Nigera (4).

Simptomi i dijagnoza

Simptomi bolesti mogu da budu visoka temperatura, glavobolja, malaksalost, drhtavica i proliv.

Posebno brinu pacijenti koji se jave sa problemom gubitka svesti, pospanosti i drugim „neurološkim ispadima“, u vezi sa centralnim nervnim sistemom, jer se u tom slučaju razvija „cerebralna malarija“, kaže Pavlović.

Međutim, on ističe da su se „više plašili“ takozvane plućne malarije, kada bolesnik „počne da kašlje i da oseća kratki dah“, kao danas kod korone.

„Takva malarija je jako smrtonosna i gotovo svaki drugi ili svaki pacijent od ovog plućnog oblika malarije umire“ dodaje infektolog.

Zbog toga je potrebno da svako ko dolazi iz tropskih krajeva bude podvrgnut „dijagnostičkom postupku“.

Bolesnik se prvo pregleda da bi se utvrdilo ima li uvećanu jetru ili slezinu „gde se paraziti malarije dele“, a onda se radi krvna slika.

„Kad je nizak broj leukocita i trombocita, to uglavnom govori u prilog malarije, ali nije karakteristično, to je samo indikativno“, napominje Pavlović.

Jedan od načina postavljanja dijagnoze je pregled „guste kapi i krvnog razmaza“.

„Tu postavimo dijagnozu tako što gledamo prvo gustu kap, pa tanki razmaz gde obojimo na takav način da se u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima) vide paraziti, pa na osnovu odnosa eritrocita i parazita vidimo koja je vrsta malarije.“

Postoje i drugi načini postavljanja kliničke slike, poput korišćenja raznih antigenskih testova, a bolesniku se takođe uzima i čitav niz analiza – parametri funkcije jetre, bubrega, koagulacije, pa i radiografija i rendgen pluća.

Lečenje

Doktor Pavlović je četrdeset godina radio na Klinici za infektivne bolesti u Beogradu, gde je i bio i načelnik odeljenja za tropske bolesti.

Tokom karijere se susreo sa skoro 1.000 slučajeva malarije.

Najveći broj obolelih bio je tokom 1970-ih i 1980-ih, dok su velike jugoslovenske firme, poput Energoprojekta, gradile u afričkim zemljama.

„Dešavalo se da dođe 20, 30 ljudi na godišnji odmor ili pred praznike i da od polovina ima malariju“, naglašava infektolog.

Usledilo je „zatišje“ tokom 1990-ih, da bi se početkom ovog veka malarija ponovo počela da dolazi u Srbiju, uz 20, 30 obolelih po godini.

Bez lečenja, malarija brzo prerasta u tešku bolest, a često dolazi do smrti obolelog.

„Ja sam imao izreku – kada dođe bolesnik, prvog dana idu tri tablete, kada dođe drugog, idu tri ampule, a kada dođe trećeg, četvrtog dana bolesti, onda je potrebno žestoko lečenje i neizvesnost je velika“, ističe profesor.

Lečenje se odvija, kaže doktor, oralnim putem i parenteralno, odnosno unošenjem leka u venu, što zavisi od težine slučaja.

Tokom 20. veka, univerzalni lek kojim su se lečili bolesnici bio je hlorokin.

„On je izveden iz kinina i imao je relativno prostu šemu lečenja – dva dana se leči odgovarajućom količinom, otprilike nešto manje od dva grama, od čega se bolesnik relativno uspešno oporavi.“

Međutim, poslednjih decenija 20. veka godina razvila se rezistentnost parazita na hlorokin.

Zamenili su ga drugi preparati, poput kinina koji se dobija iz kore kininovca, drveta koje raste u Južnoj Americi, i davao se intravenski.

„Te infuzije su nekada trajale satima, pa je bolesnik mogao da ima različite neželjene efekte, na primer, glavobolju mučninu i različite druge kardiovaskularne efekte“, navodi Pavlović.

Iz njega je potom nastao meflokin, lek koji je dosta korišćen kako u terapijama, tako i u preventivnoj zaštiti. I on je, međutim, imao neželjene efekte naročito izražene po psihu.“

Međutim, kaže da je pravi napredak u lečenju nastupio 1990-ih, uvođenjem u terapiju „derivata malog kineskog bora“, artemisinina.

Tako se razvio niz preparata koji „izvanredno brzo“ deluju na parazit, i danas se najčešće daju zajedno sa drugim lekovima „pre svega, dalekih rođaka kinina“.

„Smatra se da je uvođenje ovih preparata, zajedno sa bržom dijagnostikom, suportivnim i dodatnim merama koje su sprovođene, u smislu eradikacije anofelizma, veoma mnogo doprinelo da malarija značajno spadne u svetu“, naglašava Pavlović.

Tako se, dodaje, od milijardu obolelih krajem 1990-ih, stiglo do današnjih oko 220 miliona, dok je smrtnost koja se merila u milionima spala na oko 400.000 preminulih godišnje.

Od velikog značaja za smanjenje broja obolelih i preminulih bilo je i „buđenje svesti o tome koliko je malarija važna“, kao i „povećana dostupnost lekova u tropskih krajevima“.

Kako se zaštititi?

Postoje razne mere zaštite od malarije u delovima sveta gde je ova bolest zastupljena.

Neke od njih su, navodi profesor Pavlović, nošenje dugačke garderobe, izbegavanje izlaganja komarcima predveče i u ranim jutarnjim satima, korišćenje repelenata i postavljanje mreža na prozorima.

„Ljudima koji idu u visoko rizične tropske krajeve, obično se u poslednje vreme daje jedan lek koji se zove malaron – svakodnevno se pije, po jedna tableta. Neki podnose i pristalice su, neki ne, ali postoji ta mogućnost“, dodaje.

Za zaštitu se daju i lekovi koji umanjuju mogućnost oboljevanja, ali nijedan ne štiti u potpunosti.

„Zato važi pravilo da je svako ko se vrati iz tropskih krajeva u prvom mesecu apsolutno sumnjiv na malariju, a bogami se ta sumnja produžava za neke forme malarije na šest i više meseci“, ističe Pavlović.

Profesor Petrić smatra da je potrebno biti izolovan jedno vreme da se domaći komarci koji mogu da prenesu malariju „ne bi hranili na njima i prenosili na zdrave ljude u Srbiji“.

„Čovek pameću i svešću može mnogo toga da spreči.

„Ako kontrolišemo anofelizam, imaćemo veliko uporište da sprečimo sve bolesti koje prenose komarci“, zaključuje doktor Pavlović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]