Naučnici su otkrili soj bakterija koji se pojavljuje u prirodi i koji bi mogao da pomogne da se zaustavi prenos malarije sa komaraca na ljude.
Otkrili su ga sasvim slučajno, nakon što kolonija komaraca u eksperimentu nije zapatila parazit malarije.
Istraživači kažu da bi ova bakterija mogla da bude novo oruđe u borbi protiv jedne od najstarijih bolesti na svetu, koja svake godine ubije 600.000 ljudi.
Trenutno se sprovode ispitivanja koja procenjuju njenu bezbednost u stvarnom svetu.
- Svetski dan borbe protiv malarije: Ubod koji može da košta života
- Gana prva odobrava vakcinu protiv malarije koja „menja svet“
- Kako da se odbranimo od komaraca i krpelja
- Genetski modifikovana gljiva koja ubija komarce
Naučnici u istraživačkom centru u Španiji, koju vodi farmaceutska kompanija GSK, došli su do ovog otkrića, primetivši da je kolonija komaraca korišćena za izradu lekova prestala da nosi malariju.
„Stopa zaraze kod komaraca počela je da opada i do kraja godine komarci su naprosto prestali da budu zaraženi parazitom malarije“, kaže doktorka Dženet Rodrigez, koja je predvodila program.
Tim je zamrznuo uzorke iz njihovog eksperimenta iz 2014. godine i vratio im se dve godine kasnije da istraži šta se tu desilo.
Dalje studije pokazale su da je jedan poseban soj bakterija – TC1 – koji je prirodno prisutan u okruženju, prestao da razvija parazite malarije u crevima komaraca.
„Jednom kad kolonizuje komarca, ona traje tokom čitavog njegovog životnog veka“, kaže doktorka Rodrigez.
„I mi smo otkrili da jeste, ta bakterija je zaslužna za smanjenje prenosa kod tih komaraca.“
Novi podaci objavljeni u časopisu Sajens pokazuje da bakterija može da smanji količinu parazita u komarcima i za do 73 odsto.
Bakterija funkcioniše tako što ispušta mali molekul, poznat kao harman, koji osujećuje rane stadijume parazita malarije koji raste u crevima komarca.
U saradnji sa Univerzitetom Džons Hopkins, naučnici sa GSK-a otkrili su da harman komarac može ili da unese oralnim putem, ako se pomeša sa šećerom, ili da se apsorbuje kroz njegovu kutikulu prilikom kontakta.
Ovo otvara mogućnost nanošenja aktivnog jedinjenja na površine u oblastima u kojima se odmaraju insekti.
- Vakcina protiv malarije može da promeni svet, tvrde naučnici
- Kako klimatske promene i vakcine utiču na rat protiv malarije
Okončanje pretnje
Trenutno se vodi još ispitivanja u zatvorenoj terenskoj istraživačkoj ustanovi Moskito Sfir u Burkini Faso kako bi se procenilo koliko bi efikasno i bezbedno bilo koristiti harman u masovnim okvirima u stvarnom svetu.
Naučnici se nadaju da će razvijanjem ove intervencije zasnovane na bakteriji u proizvod uskori imati još jednu alatku na raspolaganju protiv jedne od najstarijih bolesti na svetu.
Malarija ubija oko 620.000 ljudi godišnje, često decu mlađu od pet godina.
Sada su izrađene vakcine, ali su još u ranim stadijumima masovne vakcinacije u Africi.
Garet Dženkins, iz dobrotvorne organizacije Nema više malarije, rekao je da ovo novo otkriće obećava.
„Malarija ubije dete svakog minuta. Ostvaren je značajan napredak u smanjivanju globalnog tereta malarije, ali da bismo uspeli da se oporavimo potrebni su nam novi i inovativni alati u arsenalu.
„Uz jak priliv inovacija, moguće je okončati pretnju od malarije tokom našeg životnog veka.“
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
