„Sve više ljudi putuje – i to je sjajno! – ali više ne postoje skriveni dragulji.“
Taj komentar sam slučajno čuo u Dablinu prošlog meseca, čekajuči u redu za ulazak u zemlju. Putnici su pričali o Dubrovniku i tome koliko u poslednje vreme destinacije deluju pretrpano.
To mi je zvučalo veoma čudno.
Naravno, danas više ljudi putuje nego ikad pre – i to je dobro. Ljudi proširuju svoje horizonte.
Ali svođenje destinacija na sve uži izbor „skrivenih dragulja“ koje treba štiklirati sa spiska zapravo podstiče razvoj preteranog turizma.
U čemu je problem?
Preterani turizam je planetarni problem: Maču Pikču u Peruu; škotsko živopisno ostrvo Skaj; Gion, distrikt s gejšama u Tokiju, u Japanu; Kvart crvenih fenjera u Amsterdamu; kanali Venecije; kalifornijska polja maka u „supercvatu“; tajlandski zaliv Maja, koji je sada do daljnjeg zatvoren za turiste; pariski muzej Luvr – koji je otvoren prošlog meseca posle kratke pauze u radu, nakon što su zaposleni otišli s posla zbog nepodnošljivih gužvi.
Zašto se sa odmora vraćamo umorni
„Ta divna stvorenja“: Turisti na plaži
Sva ta mesta su preplavljena rekama stranih i domaćih turista koje nisu u stanju da podnesu.
Posetioci prave preveliku gužvu, bacaju smeće, ugrožavaju okolinu, ne poštuju lokalnu kulturu, opijaju se i ponašaju se nemarno, diraju stvari koje ne bi trebalo i uzimaju ih, a i podižu cene smeštaja.
Sa druge strane, nikog ne bi trebalo obeshrabrivati da putuje. Kako, onda, možete da postanete bolji turista?
„Zašto želim da idem tamo?“
Novinarka Elizabet Beker se 2013. godine osvrnula na problem preteranog turizma u knjizi „Prepunjen smeštaj: Eksplozija poslova vezanih za turizam i putovanja“.
„[U to vreme] niko nije shvatao o čemu pričam“, izjavila je – ali sada je to realnost s kojom se nose gradovi širom sveta.
Prema januarskom izveštaju Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija, međunarodni dolasci turista dosegli su 2018. godine brojku od 1,4 milijarde.
Uporedite to sa samo 25 miliona 1950. godine, 602 miliona 1998. i 936 miliona 2008. godine. Do 2030. se očekuje da brojka dosegne 1,8 milijarde.
Mnogo je razloga za ovakav porast: globalni rast srednje klase, sve jeftinije avionske karte, ambiciozni turistički planovi koje postavljaju vlasti država i društvene mreže koje stvaraju famu o svemu onome što ne smete da propustite.
Kako biste odigrali pravi potez, možda nije loše da se zapitate zašto uopšte želite da putujete.
U maju sam šetao duž istočne strane Berlinskog zida – nekadašnje komunističke strane betonske barijere visoke četiri metra koja je decenijama delila grad.
Pre nego što je zid srušen, bilo je zabranjeno ispisivati na njemu bilo kakve političke ili kulturne grafite. Sada se tu nalazi galerija ulične umetnosti i murala dugačka 1,3 kilometra – omaž slobodi koja je procvetala otkako se grad ponovo ujedinio.
Ali bilo je veoma teško pronaći dovoljno prostora da bi se divilo tom prizoru i njegovoj simbolici: mladi putnici su na tri lokacije izvodili dugotrajne amaterske foto-sesije, zauzimajući razne poze i mnogo mesta.
Lokalno stanovništvo i kolege putnici morali su da manevrišu kako bi zaobišli tu samoživu predstavu.
„Pitanje glasi, da li želite da odete na neko mesto – ili da pokažete ljudima da ste na tom mestu bili?“, tvrdi Eduardo Santander, izvršni direktor Evropske komisije za putovanja.
„U pola slučajeva, ljudi doživljavaju površna iskustva na putovanjima zato što su skrojili površne planove“, tvrdi novinarka Beker.
Ona preporučuje da nije dovoljno samo pročitati paragraf teksta u turističkom vodiču ili pratiti stope prijatelja na Fejsbuku, pa se onda lansirati u neki grad i uslikati iste selfije kao oni.
U tom slučaju rizikujete da se prepustite onome što Beker naziva „usputni turizam“, koji sadrži mnoge simptome preteranog turizma, kao što su stvaranje prevelikih gužvi i nerviranje lokalnog stanovništva.
Druga strategija podrazumeva da se zapitate šta zapravo želite da radite i vidite, a ne da nešto pogledate samo da biste rekli da ste to videli.
Beker preporučuje da ne radite ništa što ne biste radili kod kuće: ako ne volite muzeje, na primer, nemojte se tiskati u Luvru i trčati naokolo, a da i ne znate u šta gledate.
Upotpunite putovanja
„Ako idete u Prag, umesto da tamo provedete dva dana, provedite celu nedelju – i nemojte posećivati turistička mesta. Obiđite ga celog“, kaže Beker.
„Možda možete da pročitate neki roman – možda baš češkog autora. Možda to može da bude istorijska knjiga ili nešto o savremenoj politici – tako da bolje upoznate mesto na koje idete. Upijte u sebe to mesto i obećavam da ćete moći da izbegnete gužve.“
Ako idete u Pariz, razumljivo je da ćete želeti da vidite Ajfelovu kulu. Ali vrtoglava tura u kojoj ćete obići samo glavne atrakcije podstiče preterani turizam. Umesto da posetite pretrpana mesta, razmislite da obiđete neke manje očigledne lokacije.
Skinite aplikaciju, smanjite taj kruzer
Možete koristiti aplikacije kako biste proverili da li ćete svojim prisustvom zagušiti ionako pretrpano mesto.
Marta Hani, izvršni direktor Centra za odgovorno putovanje, smeštenog u Vašingtonu, pominje aplikaciju u Amsterdamu koja šalje notifikacije na vaš telefon kada je neki deo grada pretrpaniji nego obično.
Kod krstarenja, Hani tvrdi da treba birati manje brodove ili udaljavati se od ustaljenih maršruta.
„Umesto da odete na veliko krstarenje ka, recimo, Veneciji, Barseloni i Dubrovniku, probajte sa manjim kruzerima. Moći ćete da obiđete mesta na koja se ređe putuje zato što manji brodovi mogu da uplove u manje luke.“
Islandska rešenja
Island ima samo 340.000 stanovnika – ali je 2018. godine dočekao 2,3 miliona turista. Ovde se turistima sugeriše da se rašire i posete što više udaljenih lokacija, koje nisu hit mesta u Rejkjaviku ili Plava laguna.
Ta inicijativa ubrizgava novac u ekonomiju i time značajnije potpomaže lokalno stanovništvo.
„To pomaže našu turističku infrastrukturu, zato što postoje mušterije koje će održavati kompanije u ruralnim delovima Islanda“, tvrdi Sigridur Dog Gudmundsdotir, PR u firmi Promote Iceland. „To je od velikog značaja za lokalce, jer nas ima toliko malo.“
Imajte poštovanja
Preterani turizam ne podrazumeva samo zatrpavanje lokacija ljudima koje one ne mogu da prime: to je i zatrpavanje lokacija ljudima koji ne znaju apsolutno ništa o lokalnoj kulturi.
„Ljudi zaista žele da postupe ispravno, samo što ne znaju šta je ispravno“, tvrdi Gudmundsdotir.
Upravo su zato destinacije poput Islanda i Japana osmislile kampanju koja će uputiti posetioce u pravila ponašanja.
U slučaju Islanda, to podrazumeva izbegavanje vožnje izvan saobraćajnica, snimanje opasnih selfija na nepristupačnom terenu ili gaženje osetljivih mahovina.
A u japanskom gradu Kjotu posetiocima se dele višejezični leci i papirni lampioni sa ispisanim porukama koje upućuju na ispravno ponašanje.
Putnici treba da imaju na umu da „samo pozajmljuju mesta od lokalnih žitelja“, tvrdi Tadaši Kaneko, izvršni direktor sedišta za globalnu strategiju japanske Nacionalne turističke organizacije.
Istražite mesto na kom ćete odsesti
Postoji, dakle, i biranje prikladnog smeštaja – uprkos reklamama Airbnb-a koje obećavaju da ćete „živeti kao lokalac“, mnoga iskustva sa Airbnb-om govore o tome da putnici pokupe ključ iz sandučeta i nikad ne upoznaju domaćina, a kamoli se sprijatelje s njim.
I mada ćete tako možda uštedeti malo novca, verovatno ćete širiti vatru koja rasteruje lokalce – ili nešto gore od toga. Hani, iz Centra za odgovorno putovanje, podseća turiste da dobro provere je li smeštaj koji koriste legalan, jer se katkad dešava da nije.
„Izvršite pretragu preko Gugla, proverite ima li nekih problema. Ako idete u Barselonu ili Čarlston u Južnoj Karolini, ili možda u Savanu [u Džordžiji], ti gradovi uveliko osećaju posledice toga što se veliki broj nekretnina koristi za privremeno iznajmljivanje“, kaže Hani.
Planirajte bolje, budite bolji
Zar su ovi saveti uopšte primenjivi uz toliki globalni rast srednje klase iz zemalja u ubrzanom razvoju?
Jedno je tražiti manje posećene destinacije ako imate novca da jednog dana opet posetite tu zemlju.
Ali šta ako je posredi vaše prvo prekookeansko putovanje, uzbuđeni ste, i niko vam ne garantuje da ćete se ikad tu vratiti? Ko može da vas krivi što su vam prioriteti čuvena turistička mesta?
Beker tvrdi da će vam to što ste svesni budžetskih ograničenja – ili što putovanje smatrate dragocenom prilikom – ne samo pomoći da postanete obazriviji turista, već će vam i sačuvati novac.
„Onaj ko nema mnogo novca obično bolje planira putovanje“, tvrdi ona.
„Zakazaćete posetu Ajfelovoj kuli [umesto da se samo pojavite tamo i stanete u red]. Pretražićete internet kako biste pronašli najpovoljniji smeštaj. Pročitaćete nešto o svojoj destinaciji. Pronaći ćete jeftini let. Ništa od toga ne traži novac.“
Ona kaže da mnogi paket aranžmani – „zbudžene“ ponude koje industrija agresivno nameće – nisu samo prepuni skrivenih troškova, već i podstiču „usputni“ turizam koji ne donosi mnogo uspomena.
Stoga, bilo da ste početnik ili prekaljeni putnik, možete da postanete bolji turista.
Štaviše, preterani turizam ne samo da može da šteti lokalnim kulturama, već nije dobar ni po iskustvo putnika.
„Iako možda tako deluje, ja objektivno ne mislim da odustajanje od popularne destinacije za one koji ne putuju često prestavlja bilo kakvo žrtvovanje.
Nalazimo se na tački u kojoj preterani turizam uništava odmore onima koji možda imaju samo jednu priliku da dožive neku novu zemlju“, tvrdi Samantra Brej, direktor Centra za odgovorno putovanje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
