Maradona i Argentinos Juniors: Mesto gde je stasao zlatni dečko argentinskog fudbala

„Gospodine, imam drugara koji je bolji od mene. Mogu li da ga dovedem sledeće nedelje?“

Pre pola veka, u Buenos Ajresu 1969. godine, fudbalska legenda Dijega Maradone dobila je svoje uvodno poglavlje.

Fransis Korneho pažljivo je saslušao Goja Kariza, jednog od najboljih igrača u timu za mlađe od 10 godina, i klimnuo glavom.

Korneho je objavio oglas u novinama pozivajući na audiciju za nove fudbalere. Kao trener akademije Argentinos Juniorsa od 1953. godine, uskoro će doživeti najmagičniji trenutak u karijeri.

„Kažu da čovek doživi najmanje jedno čudo u životu, ali većina to ni ne shvati. Ja svakako jesam“, napisao je Korneho u knjizi, Cebollita Maradona.

„Moje čudo se desilo te kišne subote 1969. godine, kad je osmogodišnji dečak radio stvari sa loptom koje nikad u životu nisam video.“

Korneho je umro 2008. godine, a bio je čovek koji je otkrio Maradonu. Ali bio je trener koji je oblikovao jedan od najprepoznatljivijih fudbalskih klubova u Argentini.

• OFK Beograd: Romantičari koji i dalje veruju
• Fudbal se stvarno vratio kući: Nije samo novac, ima nešto i u tradiciji

Evropa ima Ajaks iz Amsterdama, Južna Amerika ima Argentinos Juniors. Oba kluba su simbol dve stvari: ljubavi prema lopti i posvećenosti omladinskim fudbalskim školama.

Dok je Ajaks od 1982. godine igrao sve mečeve (1.753 utakmica) sa najmanje jednim diplomcem iz svoje akademije, Argentinos je to radio od jula 1979. godine (1.668 utakmica).

Oba kluba stvorila su legende svetskog fudbala, a kasnije su i stadioni nazvani po njima. Ajaks kao domaćin igra u Areni Johan Krojf, preimenovanoj posle smrti bivšeg napadača Holandije 2016. godine, dok Argentinos igra na Estadiju Diego Armando Maradona.

Tu je Maradona igrao prvih pet godina kao profesionalac, debitujući deset dana pre 16. rođendana 1976. godine.

Onda je 1981. godine prešao u Boku Juniors, jedan od dva najtrofejnija argentinska kluba.

Na stadionu Argentinos Juniorsa je i Lionel Mesi prvi put igrao za Argentinu, na prijateljskoj utakmici mladih reprezentacija protiv Paragvaja u junu 2004. godine.

Ispod tribina nalazi se muzej ispunjen suvenirima iz Maradoninie ere. Prošle godine je tu otkrivena statua u čast Maradone.

I kao da se radi o tematskom zabavnom parku posvećenom Maradoni, tu je i džinovski tunel na naduvavanje u obliku Maradonine biste, kroz koji igrači izlaze na teren.

Posetioci ovog ‘Maradonalenda’ mogu čak i da pođu na turu po stanu koji je dobio kad je potpisao prvi ugovor sa klubom. Vlasnik, bivši član upravnog odbora Argentinosa, otkupio je stan i uspeo da vrati veći deo originalnog Maradoninog nameštaja, pretvorivši ga u nostalgični vremeplov u pozne 1970-te.

• Mundijal, viski i Hladni rat: Priča o duelu dve Nemačke
• Luka Jović: Od Bijeljine do Reala iz Madrida

Argentinos Juniors potiču iz kvarta Buenos Ajresa po imenu La Paternal, a u glavnom gradu Argentine konkurencija među igračima oduvek je bila žestoka.

River Plata, Boka Juniors, Rasing, Independiente, San Lorenco, Hurakan, Velez Sarsfild, Fero, Lanus, Benfild, Platense i mnogi, mnogi drugi, nalaze se u prečniku od svega 50 kilometara.

Budući da svaki klub pokušava da zgrabi, odgoji i razvije mlade talente, ovde je to gotovo kao pecanje u bazenu.

Ali Argentinos su oduvek bili drugačiji. Oni nisu posvećeni samo pecanju. Oni stvaraju – oni pretvaraju sirove dragulje u izbrušene dijamante. Njihova reputacija sve duguje njihovom procesu učenja.

„Argentinos Juniors se oduvek razlikovao po tehnici“, kaže Roberto Saporiti, koji je klub vodio 1984. godine i bio pomoćnik trenera Cezaru Menotiju sa Argentinom na Svetskom prvenstvu 1978. godine.

„I to nije ništa novo. Oni to rade tako već 50 godina.“

Saporiti i Menoti su prisustvovali Maradoninom profesionalnom debiju 1976. godine, iako će on izostati iz njihovog argentinskog tima za prvenstvo kod kuće koji su osvojili dve godine kasnije.

Toliko je ljudi posle tvrdilo da je bilo na toj prvoj utakmici da je Maradona izjavio: „Da su svi koji tvrde da su bili prisutni stvarno to i bili, utakmica bi se igrala na Marakani.“

Maradona će zasjati više od svih zvezda otkrivenih na klupskoj akademiji, ali svakako nije jedini. Argentinos sebe definišu sebe kao svetska akademija (el semillero del mundo).

„To je veoma tačan nadimak“, kaže Fernando Batista, bivši igrač Argentinosa i direktor omladinske škole, a trenutno i selektor mlade reprezentacije Argentine.

„Toliko je fantastičnih igrača proizvedeno tokom godina da tom spisku praktično nema kraja. To je dokaz da se ne radi samo o jednoj zlatnoj generaciji, već je rezultat vrednog rada i stila koji se nikad nije izgubio.“

„Argentinos je uzor za učenje i oblikovanje fudbalera, ne samo sa tehničke tačke gledišta, već i iz ljudske perspektive. Nije slučajnost da su proizveli toliko kapitena Argentine, od Maradone, preko kapitena mlade selekcije Dijega Markica do Huana Pabla Sorina.“

Fernando Redondo, Huan Roman Rikelme, Serđo Batista, Fabricio Koloćini, Klaudio Borgi i Esteban Kambijaso samo su neki od igraća svetske klase koji su stasali u školi Argentinosa.

Aktuelni kapiten mlade reprezentacije Argentine je osamnaestogodišnji odbrambeni igrač Atletiko Madrida Nehuen Perez – još jedan diplomac Argentinosa.

Mnogi talenti otišli su pre nego što je klub stigao da iskoristi njihov pun potencijal – Rikelme, Koloćini i Kambijaso su čak otišli pre nego što su stigli do prvog tima, prva dvojica u Boku Juniors, a treći u Real Madrid.

Ali zapravo je u godinama neposredno pošto je Maradona prešao u Boku, Argentinos postigao najveće uspehe, zahvaljujući još jednom jedinstvenom talentu: Hozeu Pekermanu.

Čovek koji je vodio Argentinu od 2004. do 2006. godine i Kolumbiju od 2012. do 2018, povlačio je konce na akademiji Argentinosa 1980-tih.

Omladinci koje je on stvorio pomogli su da prvi tim osvoji dve šampionske titule 1984. i 1985. godine i Kopa Libertadores 1985. godine, a potom zamalo pobedi Juventus Mišela Platinija u duelu za trofej Internacionalnog kupa u Japanu. Argentinski klub izgubio je na penale.

Pekermanov rad doveo ga je do mesta selektora mlade reprezentacije Argentine ispod. Pod njegovim vođstvom Gaučosi su osvojili četiri titule svetskog prvaka – 1995, 1997, 2001 i 2005. godine.

Dobili su i nekoliko trofeja za fer-plej, a to je sušta suprotnost onome što se desilo na svetskom šampionatu 1991. godine, kad je zbog masovne tuče Argentini bilo zabranjeno da učestvuje dve godine kasnije.

Ako ne računamo Maradonine igračke uspehe, najveća veza Argentinosa sa nacionalnim timom ostaje Pekerman. Ali iako mu je sredina 1990-tih donela mnogo uspeha, njegov stari klub Argentinos prolazio je tada kroz turbulentnu fazu.

Klub je zbog besparice u sezoni 1993/94 potpisao ugovor o televizijskim pravima prenosa, ali uz uslov da sve utakmice kao domaćin igrao u pokrajini Mendoza, 1.000 kilometara od Buenos Ajresa.

Stvari su postale još gode po Argentinos 1996. godine – Boka Juniors je kupila Klub Park. To je mali klub iz kog su Argentinosu godinama stizale najveće mlade nade.

Ali uprkos finansijskim brigama i većim klubovima koji su ih sve vreme motrili iz prikrajka, Argentinos je uspevao da održi fabričku traku.

„Bilo je uspona i padova, pogrešnih odluka, finansijskih problema, ali je akademija uvek uspevala da pokazuje na sever, zbog čega se čitav sistem nikad nije srušio“, kaže Saporiti.

Prošle sezone napadač Nikolas Gonzales, koji sada ima 21 godinu, prodat je Štutgartu za navodnih 7,5 miliona funti, što je istorijski trenutak za klub, budući da je konačno premašen rekordni Maradonin transfer – Argentinos je onomad dobio oko 6 milion funti od te prodaje Boki i njegove potonje selidbe u Barselonu.

A uskoro će doći vreme za oproštaj od 20-godišnjeg Aleksisa Makalistera, koji je u januaru prodat Brajtonu za oko 6,5 miliona funti, nakon čega će se ponovo pridružiti Argentinosu na pozajmici. „Uspeli smo da povratimo naše ime u inostranstvu“, rekao je predsednik Kristijan Malaspina. Makalisterov brat, Kevin, nedavno je takođe prodat Boki.

Argentinos su ispali iz lige četiri puta od 1996. godine, ali su se skoro uvek odmah vraćali, uvek zahvaljujući akademiji. U La Paternalu, nove generacije cvetaju posle svake oluje.

Ova sezona je dobar primer za to – završili su na dnu Superlige u aprilu. Budući da o ispadanju odlučuju ukupni prosečni poeni tima u poslednje tri godine, ostali su u eliti, ali će im sad glavni prioritet biti da izbegnu ispadanje naredne godine.

Pre toga, imaju još da se bore za domaći kup, a pod novim direktorom Dijegom Daboveom, specijalistom za rad sa mladima, nedavno su pobedili San Lorenco u Kopa de la Superliga, a pre toga su izbacili velikana Independijente.

Pobeda je obeležila debitantski nastup 17-godišnjeg Matka Miljevića, njihovog poslednjeg čuda od deteta. Rođen u Majamiju, roditelji su mu poreklom iz Argentine. Proveo je sedam godina na akademiji, postigavši 49 golova na 107 utakmica, a može da igra za SAD, Argentinu i Hrvatsku.

Argentinos Juniors oduvek je bio jedan od klubova koji su spremni da podrže mlade.

„Kontrola, kontrola, kontrola“, kaže Fernando Batista. „Unutrašnja strana stopala, pas, kontrola, unutrašnja strana stopala, pas…“ Vežba ponavljajući.

„Argentinos radi te vežbe decenijama i, za razliku od drugih klubova, igrači nastavljaju to da rade i kad završe našu školu“

„Taktika, strategija i inteligencija mogu da se poboljšaju tokom godina. Ali je veoma teško promeniti tehniku ukoliko ne znate pravilno da kontrolišete loptu. U školi Argentinosa, tehnika je neprikosnovena.“

Na ovom malom, a opet impozantnom terenu, igrači moraju dobro da razmisle pre nego što pošalju dugu loptu kroz vazduh preko čitavog stadiona.

Pola anđeo čuvar, pola gargojl, džinovski Dijego Maradona na naduvavanje motri izbliza na svaki njihov potez.