Na Dan zaljubljenih (Dan Svetog Valentina), u subotu, 14. februara 2004. godine, Marko Pantani je sam. Sakriven u sobi 5D u Residence Le Rose hotelu u italijanskom letovalištu Rimini u koji je stigao prethodnog ponedeljka. Gosti hotela kažu da je bio ćudljiv.
Pantani je imao 34 godine.
Mogao je da bude u najboljim takmičarskim godinama; Lens Armstrong, koji je bio godinu i po dana mlađi od njega je osvojio pet prethodnih Tur de Frans trka, a osvojiće i naredne dve.
Ali u tom trenutku su prošle već tri godine od kada je na naslovnim stranama bio čovek kojem su bandana, obrijana glava, alka u nosu i minđuše doneli nadimak Pirat (Il Pirata).
- Kako je Tadej Pogačar osvojio Tur de Frans, a Slovenija postala sila na dva točka
- Od Nemačke do Singapura na dva točka: Dvogodišnja avantura Matijasa i Sonje duga 40.000 kilometara
- Incident na Tur de Fransu: Hteo da napravi selfi, srušio 20 biciklista
U vreme kada je bio u najboljoj formi, bio je vitez i heroj profesionalnog biciklizma.
Na Tur de Fransu 2000. godine je podivljao zbog Armstrongove dominacije i sopstvene nemoći, pa je izbio na čelo i ostvario etapnu pobedu udišući čist, alpski vazduh Koršavela.
To je do danas ostao najgledaniji biciklistički prenos u istoriji italijanske televizije.
Tokom prepodneva, sve uzrujaniji Pantani obavlja tri telefonska razgovora sa recepcijom. Žali se da ga ljudi iz susedne sobe uznemiravaju, iako je ta soba prazna. Poslednji put zove recepciju u 11.00 i od osoblja traži da pozovu policiju.
Pantani je bio građen kao klasičan brdski vozač – mršav, sitan, oštrih crta lica i sa moćnim plućima.
Njegova sposobnost da napreduje i na mestima na kojim je vazduh razređen, donela mu je pobede i na Điru d’Italiji i Tur de Fransu 1998. godine – takav dvostruki uspeh su ostvarila samo šestorica biciklista u istoriji.
Tako je upisao svoje ime uz Fausta Kopija, Edija Merksa i Bernara Inoa u panteon velikana.
Međutim, mnogo toga se promenilo do te 2004. godine. Pantinijeva građa je pretrpela promene, imao je 20 kilograma više nego što je bila njegova idealna trkačka težina.
I dalje je bio superstar, ali je njegov imidž, barem za neke, već bio ukaljan.
Kada je 1999. imao čitavih pet minuta prednosti dve etape pre kraja trke Đito d’Italija, umesto pobede, doživeo je bruku.
Jutro pred početak pretposlednje etape, italijanska policija ga je odvela iz hotela u kojem je bio smešten njegov tim.
Laboratorijski rezultati su pokazali da je bio dopingovan.
Članovi njegovog tima su sa terase hotela uzvicima ispratili svog predvodnika.
Navijači su blokirali put u znak protesta zbog njegovog izbacivanja sa trke.
,,Prebrodio sam dve velike nesreće, ali ovog puta smo, s moralne strane, dotakli samo dno“, izjavio je tada Pantani.
To je bila ta raskrsnica koja je Pantanija odvela u Rimini.
Čitav njegov svet je potonuo u tminu iz koje čak ni on nije mogao da se izdigne.
Kasnije te večeri, nakon konsultacija sa vlasnikom hotela, recepcioner se popeo do sobe 5D sa izgovorom da donosi čiste peškire. Pokucao je na vrata, ali s druge strane nije stigao nikakav odgovor. Nakon još jednog razgovora sa šefom, recepcioner je pokušao još jednom. Otključao je vrata univerzalnim ključem, odgurao nameštaj kojim su vrata iznutra bila blokirana i pronašao Marka Pantanija kako leži pored kreveta, mrtvog, u lokvi sopstvene krvi.
Iza njega je ostala slava kojom se okitio pred navijačima koji su ga obožavali.
Ostala su i neka pitanja.
Jer nisu svi obožavali Pantanija.
Neki su možda čak i priželjkivali njegovu smrt.
Marko Pantani je poticao iz obične, radničke porodice u Čezenatiku, na obali Jadranskog mora, dvadesetak kilometara od Riminija.
Kao mali se nije najbolje slagao sa ostalom decom, pa je njegov komšija Markovim roditeljima predložio da ga upišu u lokalni biciklistički klub.
Ova preporuka je stvorila jednog od najvećih brdskih vozača u istoriji ovog sporta.
Pantanija su videli kao ,,dašak svežeg vazduha“ u poređenju sa vozačima kao što su bili Migel Indurain i Jan Ulrih koji su dominirali zahvaljujući etapama koje su se vozile na hronometar.
Oni romantičniji navijači su ih smatrali ,,pobedničkim mašinama“ koje je bilo teško pobediti, ali i voleti.
Pantani je bio kao protivotrov – brdski vozač koji je svoje rivale ostavljao da se bore sa vazduhom tokom planinskih etapa.
Da li zbog toga što je obožavao da jede Nutelu, ili zato što je odbijao da nosi kacigu i monitor za praćenje rada srca, ili zbog sklonosti da peva karaoke u vreme kada su ostali biciklisti bili ušuškani u krevetima, ali Pantani je definitivno bio drugačiji.
Bio je autsajder.
,,On je sa biciklom želeo da radi ono što je slikar činio svojom četkicom“, rekao je Pantanijev biograf, biciklistički novinar Mat Rendel u dokumentarcu Pantani: Smrt jednog pirata, emitovanom na BBC Saunds.
On nije samo svojim uspesima porobio milione sledbenika, već i načinom na koji je to činio.
Njegovim prepoznatljivim, poletnim stilom kojim se uspinjao uz planine, pogrbljen i sa rukama na donjem delu kormana.
Načinom na koji je izmicao ostalim biciklistima, naizgled bez kapi znoja.
Pirat je vozio bez ikakve zadrške – sve ili ništa, slava ili smrt.
Nakon što je pobedio u ključnoj Điro d’Italija etapi 1998 na vrhu Montekampiona, pojasnio je vlastitu sportsku strategiju, kakva god da je ona bila.
,,Pomislio sam kako će moja taktika uspeti ili ću sve uprskati.
,,Nisam imao izbora. Morao sam da vidim, da utvrdim ko je najjači“, rekao je Pantani.
Na Tur de Fransu 1994, Pantani je oborio rekord koji se ticao najbržeg uspona na Alp d’Uez, mitski uspon ka nebesima, duž 21 strme serpentine.
On je 1995. ponovo pronašao način da obori taj rekord.
Zatim je 1997. zaostao samo četiri sekunde za sopstvenim rekordom.
Ova tri uspona na Alp d’Uez nikada niko nije nadmašio u Tur de Frans istoriji.
Krunisanje je stiglo godinu dana kasnije.
Tur koji je vožen 1998. bio je kontroverzan – tim Festina je i zvanično bio uhvaćen kako prenosi nedozvoljene lekove za poboljšanje performansi biciklista, pa je zato bio izbačen sa trke, dok su biciklisti bili uhapšeni.
Peloton je stupio u štrajk.
Trka je bila u velikim problemima i bio joj je potreban junak.
I eto ga Pantani, tri minuta iza vladajućeg šampiona Jana Ulriha u žutoj majci.
Dan je bio hladan i vlažan, a Pantani je trku potpuno preokrenuo.
Pantani je Ulriha napao na usponu Galibije, dostigao ona tri minuta zaostatka i sjurio se niz planinu, rizikujući po gotovo apokaliptičnim vremenskim uslovima.
Ulrih je u svom stilu vozio na sigurno, verujući da će Pantani posustati na poslednjem usponu.
To se nije desilo.
Tokom televizijskog prenosa mogli smo da vidimo kako se Pantani probija kroz maglu prema planinskim vrhovima i cilju trke.
Do kraja 15. etape, on je napravio prednost od devet minuta u odnosu na Urliha, čija se kalkulacija pokazala kompletno pogrešnom.
Pantanijevo kockanje se isplatilo.
Sada je on nosio žutu majcu, sve do Pariza.
Iako to u tom trenutku nije tako izgledalo, 1998. je bila vrhunac karijere koja je nenadano i strmoglavo počela da se urušava 10 meseci kasnije.
Pantani je dominirao Đirom 1999. i izgledao je kao siguran pobednik samo dve etape pre kraja, kada je bio isključen iz trke.
Ostatak karavana – vozači, mediji i tifozi (najvatreniji italijanski navijači) – bio je u šoku.
Piratu nije bilo dozvoljeno krunisanje pred italijanskom publikom.
Nivo hematokrita je kod njega bio za dva procentna poena iznad granice od 50 odsto koja je – u odsustvu pouzdanog testa za otkrivanje zabranjenog leka eritropoetina (EPO) – bila nametnuta radi zdravlja biciklista.
Neki biciklisti koji bi pali na ovom testu su jednostavno prihvatali kazne i zabrane koje su shvatali kao profesionalni rizik i nakon odrađene kazne nastavljali sa svojim karijerama.
Drugi bi, poput Škotlanđanina Dejvida Milara, postajali zagovornici čistog biciklizma.
Ali za Pantanija, koji je samo privremeno bio odstranjen iz sporta zato što nije prošao ,,zdravstveni test“, ovo je bio početak kraja.
Oni koji su mu bili bliski kažu da je tada počeo da redovno koristi kokain.
Indurain je u obraćanju nakon Pantanijeve smrti 2004, narednih pet godina u njegovom životu sumirao sa dve jednostavne rečenice:
,,Kada su stigli rezultati sa testa na hematokrit, on je bio suspendovan na samo 15 dana, ali mu je to toliko zakomplikovalo život, da više nikada nije bio u stanju da se oporavi. Nikada više nije bio isti“.
Iako je zadržao veći deo popularnosti kod navijača, Pantani se našao u konstantnom konfliktu sa zvaničnicima – upravljačkim telom biciklističkih organizacija i italijanskom vladom.
Postao je paranoičan, ubeđen da je žrtva nepoštenog targetiranja u procesu u kojem je biciklizam pokušavao da postane čist sport.
Počeo je da se leči u klinikama za odvikavanje od droga i lečenje depresije, a navijačima je u oktobru 2003. poručio da mogu da ,,zaborave na Pantanija sportistu“.
Dok je bio na odmoru na Kubi, Pantani je ižvrljao sopstveni pasoš.
,,Šampion kakav sam bio, više ne postoji“, napisao je Pantani.
,,On je daleko od čoveka kakav sam sada postao. Ukoliko me fanovi i dalje podržavaju, to se ne dešava zbog naklonosti, već zbog mog ugleda“.
,,Ponižavali su me bez ikakvog razloga. Četiri godine sam obilazio sudove. Pravila – da, ali ista za sve“.
Četiri meseca kasnije je bio mrtav, a ove reči su do javnosti stigle kada je u hotelskoj sobi pronađen njegov pasoš.
Vest o njegovoj smrti se našla na naslovnim stranama.
Na sahrani je njegova majka Tonina optužila novinare koji su bili prisutni i glasno im se obratila: ,,Treba da se stidite zbog smrti mog sina. Šta tražite ovde?“
Više od 20.000 ljudi se okupilo na ulicama Čezenatika kojim je njegov kovčeg prolazio na putu do crkve.
Prvobitno, istraga je pokazala da je uzrok smrti bila slučajno uneta preterana doza kokaina.
Ali to nije bio konačan sud o njegovoj smrti.
Druga istraga je započeta 2016. godine, pošto je Pantanijeva porodica iznela tvrdnju da ga je grupa ljudi prebila, naterala da u sebe unese kokain, a zatim i ubila.
Sud je odbacio ovu teoriju rečima da se radi o ,,maštovitoj pretpostavci“.
Ali u novembru 2021. godine, senzacionalno je objavljeno da italijanske vlasti ponovo otvaraju istragu, ukupno treću, o okolnostima koje su prethodile Pantanijevoj smrti – njegovoj diskvalifikaciji sa trke iz 1999, pet godina pre nego što je bio pronađen mrtav.
U žiži ove istrage bila je na umešanost mafije u čitav slučaj.
Istragu su pokrenula dva nova, skoro slučajno otkrivena dokaza.
,,Potpuno nevezano za Pantanijev slučaj, policija je 2016. prisluškujući dva muškarca, došla do saznanja da je Kamora, napuljska mafija, bila umešana u Pantanijevu smrt“, rekao je istraživački novinar Lorenco Bodrero za dokumentarac Pantani: Smrt Pirata.
Glasine o umešanosti mafije u Pantanijevu smrt – i njenu navodnu povezanost sa velikim količinama novca koje bi organizovani kriminal izgubio da je on osvojio Điro 1999. – opstajale su godinama.
A onda je policija naišla na dokaz koji je, činilo se, podržavao takvu teoriju.
Postojalo je i svedočenje Fabija Miradose, dilera koji je nabavljao drogu za Pantanija do kraja njegovog života i koji ga je dobro poznavao.
,,To je bio njegov dobavljač, onaj koji mu je prodavao kokain“, objasnio je Bodrero.
,,Bio je ubeđen da Marko nije umro prirodnom smrću. Miradosa je rekao da je Pantani koristio kokain, ali da nije bio ona vrsta korisnika kojeg bi to ubilo nakon samo nekoliko dana“.
Što se tiče pozitivnog krvnog testa sa Đira iz 1999. godine, jedan poznati kriminalac je tvrdio da je njegov kontakt iz mafije predvideo dramatičan završetak te trke.
,,Ukoliko imate novac, kladite se protiv Pantanija jer on do cilja u Milanu neće stići“, glasio je navodni savet.
Mat Rendel, Pantanijev biograf, uvek je bio sumnjičav po pitanju umešanosti mafije.
,,Ako Kamora želi da namesti nešto, ona u svakom slučaju neće kontaktirati zaposlene u odseku za hematologiju u bolnici u Komu“, rekao je on za BBC Sounds.
,,To nije njihov modus operandi. Oni su u principu nešto siroviji kada se radi o ovakvim stvarima“.
Ali vladina komisija koja se bavila aktivnostima mafije, nije bila sigurna u to.
,,Danas, posle toliko vremena, mogućnost da je mafija uticala na rezultate testova, i dalje je otvorena“, rekao je Nikola Mora, predsednik Parlamentarne komisije za borbu protiv mafije u decembru.
Komisija je ustanovila ,,nekolicinu ozbiljnih“ anomalija u vezi sa uzorkom krvi uzetom tokom Đira 1999. godine.
Oni su otkrili da je epruveta sa uzorkom Pantanijeve krvi bila označena sa njegovim imenom, iako pravila nalažu poštovanje anonimnosti vozača čiji se test uzima.
Epruveta je morala da sadrži samo identifikacioni broj koji bi bio poznat samo odabranim zvaničnicima.
Komisija ja utvrdila i da je Pantanijev uzorak krvi bio uzet sat ranije nego što je to bilo utvrđeno tokom prethodnog postupka, čime je stvoren još jedan vremenski prozor tokom kojeg se moglo manipulisati sa njim.
,,Nakon što je precizno utvrđeno vreme uzimanja krvnog uzorka od Marka Pantanija na 7.46, utvrđeno je da je bilo moguće da se manipuliše tim uzorkom“, zaključila je komisija.
Naravno, moguće je bilo i da je rezultat testa bio posledica Pantanijevog delovanja.
I da su testovi zaista otkrili dopingovanog sportistu.
Kristof Basons, francuski profesionalni biciklista koji je insistirao na čistom sportu, procenjuje da je tada 95 odsto trkača koristilo EPO.
Kako se razvijala tehnologija za detektovanje eritropoetina, tako je i ta njegova tvrdnja postajala sve realnijom, s obzirom na to da su naknadno bili testirani i uzorci urina sa Tur de Frans utrka iz 1998. i 1999.
Tako je utvrđeno da je kod 18 vozača pronađen eritropoetin – među njima je bio i Pantani – a da su rezultati još 12 biciklista bili označeni kao ,,sumnjivi“.
Međutim, neki od biciklista iz tog vremena su bili vešti u baratanju sa krvnim testovima na hematokrit, pa su uspevali da ostanu u propisanim granicama izbegavajući kontrolu i unoseći EPO u tačno određenim vremenskim intervalima.
Teško je reći da je Pantani bio potpuno čist, ali čini se da je onog dana kada je bio izveden iz hotela, a samim tim i sa Đira, smatrao da nije varao ništa više od bilo kog od njegovih rivala.
Njegova majka kaže da je Pantani ostavio i neke zabeleške koje to potvrđuju.
,,On nije napisao da nije uzeo ništa, to nikada nije napisao“, rekla je ona za BBC Saunds.
,,Rekao je da je radio ono što mu je bilo dozvoljeno, ali nikada nije rekao kako ništa nije uzimao. Tog dana je rekao da se oseća dobro“.
Pretrpljena nepravda zbog koje nije mogao da brani titulu pred svojim navijačima, verovatno je bila početak njegovog sunovrata u kokainsku zavisnost i izolaciju.
- Odala ga ljubav prema fudbalu: Italijanski kriminalac uhvaćen posle 11 godina bekstva
- Kako su se mafijaške porodice iz Italije proširile na svet
- Kako je uhapšen najtraženiji italijanski mafijaški bos
Postoje i druge anomalije u vezi sa okolnostima njegove smrti koja nikada nije bila potpuno objašnjena.
Prema profesoru Đuzepeu Fortuni koji je u to vreme predavao forenzičku medicinu na Univerzitetu u Bolonji, u Pantanijevom organizmu je pronađena doza kokaina šest puta veća od letalne – količina koju je nemoguće uneti ako rekreativno konzumirate kokain.
Fortuni je bio patolog koji je sprovodio forenzičke testove u Pantanijevom slučaju.
Samoubistvo je u to vreme bilo odbačeno kao uzrok Pantanijeve smrti – mrtvozornik je smatrao da bi Pantani u tom slučaju koristio prepisane lekove koje je u tom trenutku imao kod sebe.
Iako Miradosa, Pantanijev diler, možda i nije bio najpouzdaniji svedok, on je sumnjao u okolnosti pod kojima je pronađeno Pantanijevo telo.
,,Ubeđen sam da je Marko bio ubijen. On je pokušavao da dođe do istine. Za nečim je tragao“, rekao je on parlamentarnoj Komisiji za borbu protiv mafije.
,,Iz mog iskustva, ali i na osnovu fotografija i video snimaka koje sam pogledao, Marko u toj sobi nije konzumirao drogu.
,,U sobi nije bilo pribora za pušenje kokaina, a to je bio način na koji je Pantani konzumirao kokain. Ali je zato kokaina bilo na određenim delovima njegovog tela koji sugerišu da ga je šmrkao.
,,Marko nije šmrkao kokain, a oni koji su bili na mestu zločina nisu bili svesni te činjenice“, zaključuje Miradosa.
Tonina Pantani je bila uporna u zahtevima za novom istragom smrti njenog sina.
,,Ubeđene sam da Marko nije umro na tom mestu. Previše je tu raznih stvari, čudnih stvari. Nisu to bile njegove navike“, rekla je ona za BBC Saunds.
,,On je imao običaj da zaspi ispred televizora. U tom hotelu televizor je bio u dnevnoj sobi. Sigurna sam da ne bi zaspao iznad (na međuspratu u okviru hotelske sobe sa krevetom u kojem je pronađen), već tamo dole.
,,Gore je sve bilo uredno, nije bilo nikakvog nereda. Ali zato je dole vladao haos. Soba je bila skroz ispreturana. Pitala sam upravnika hotela da li je potrebno da platim za nastalu štetu, ali mi je on rekao: ‘Ne gospođo, ništa nije bilo polomljeno, samo je sve bilo ispreturano’. Šta su dođavola uopšte tražili?“
,,Videla sam Marka u kovčegu. Dodirnula sam ga, njegove šake. Kako je mogao da napravi toliki nered, a da na rukama nema ni ogrebotinu. Ogrebotine je imao na licu. Pitam se da li je bio prebijen pre nego što je umro“.
Tonina je takođe tvrdila da nedostaje bejzbol kapa njenog sina, dok su u sobi pronađene i dve jakne koje nisu bile njegove.
Postoji još detalja.
U jednoj knjizi iz 2007. nalazi se tvrdnja da su dve aluminijumske posude pronađene na licu mesta u stvari bile posude u kojima se nalazila kineska hrana – koju je Pantani mrzeo.
Drugi ulaz u hotel navodno nije bio pokriven kamerama, što je otvorilo pitanje da li je neko mogao neopaženo da uđe i izađe iz hotela Residence Le Rose.
Određena količina njegovog novca – neki kažu 20.000, drugi 12.000 evra – nije pronađena u Pantanijevoj sobi.
Bilo koji od ovih detalja mogao bi da bude od ključnog značaja u rasvetljavanju onoga što se dogodilo u sobi 5D.
A mogli bi da predstavljaju i ćorsokak.
Postoje i drugačija, uporedna objašnjenja.
Da li je Pantani, paranoičan i drogiran, mogao sam da razmontira celu sobu?
Tokom odmora na Kubi, godinu dana pre toga, on je pod dejstvom kokaina porazbijao sav nameštaj.
Džon Fut, profesor savremene italijanske istorije na Univerzitetu u Bristolu, jedan je od onih koji su skeptični po pitanju sumnji u Pantanijevu smrt i originalnu presudu.
,,Dosta sam tužan zbog toga što se ovaj slučaj ponovo otvara“, rekao je on za BBC Saunds.
,,Za mene je to klasičan slučaj preteranog unošenja kokaina u organizam, a i dokazi su prilično snažni.
,,Pomislio sam kako, eto, opet idemo nekom slepom ulicom i kako on ponovo neće imati mira.
,,Ponovo će da kopaju po ovoj priči, a tu nije bilo ničeg posebnog“.
Poslednja istraga povodom Pantanijeve smrti pokušava da teorije odvoji od stvarnosti.
Ona se i dalje odvija iza zatvorenih vrata u Riminiju.
Ne zna se kada će biti objavljeni rezultati ove istrage.
Vrlo je verovatno da nikada niko, osim samog Marka Pantanija, neće znati šta se zaista dogodilo u toj hotelskoj sobi u Riminiju.
Istina je verovatno sahranjena sa ovim čovekom, ali legenda i dalje živi.
,,Izuzetan momak; taj nije disao, nije se znojio, nije paničio. Nikada nije pokušao, ali verovatno je mogao i da leti“, priseća se Rendel.
,,I šta je mogao da bude u nekom drugom svetu, drugom životu?
,,Život koji je vodio i sport u kojem se u to vreme takmičio, sprečili su nas da dobijemo odgovor na to pitanje“.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
