Smešteno na koralnom ostrvu usred Pacifika, Brando je jedno od najluksuznijih eko-letovališta na planeti. Verovatno nikada ne biste pomislili da se ovde razvijaju nove tehnologije.
Letovalište na Tetiaroi – atolu severno od Tahitija – otelotvorenje je ekskluzivnosti – najjeftinije noćenje u dvosobnom bungalovu košta 3.700 evra.
Nekada u vlasništvu holivudske legende Marlona Branda koji je žarko želeo da ono postane ekološko utočište, danas se razvilo u sklonište za bogate i slavne koji žele odmor bez griže savesti – znaju da njihovo letovanje manje zagađuje planetu.
Dok neki letovalište otpisuju kao „ostrvo za liberalnu elitu“ – nedavni gosti bili su Bijonse i Barak Obama – aktuelni vlasnik Ričard Bejli tvrdi da je ono blizu da postane „ugljenički neutralno i samoodrživo“.
Struja u kompleksu, na primer, stiže iz solarnih panela i biogoriva od kokosovog ulja, dok se otpadne vode koriste za održivo navodnjavanje.
A sistem hlađenja u letovalištu koristi „razmenjivač toplote zatvorenog sistema“ koji uzima veoma hladnu morsku vodu sa 900 metara ispod površine Pacifika kako bi rashladio pijaću vodu i vazduh koji kruži kompleksom.
Budući da rashladni sistem radi uglavnom na vodeni pritisak, on troši vrlo malo energije.
„Često se misli da održivost nije u skladu sa luksuznom ponudom na tržištu ugostiteljskih usluga, ali Brando dokazuje da je to moguće“, kaže profesor Grejem Miler, koji drži predavanja iz održivosti u poslovanju na Univerzitetu u Sariju.
Ali, naravno, posetioci Branda moraju prvo da lete do Tahitija, a potom da pređu na još jedan „20-minutni let do raja“, tako da je njihov ugljenički otisak i dalje pozamašan.
Malo je verovatno i da će dobrostojeće goste ujedati komarci, zbog programa sterilizacije koji je smanjio populaciju komaraca na Tetiaori za najmanje 95 odsto.
Predvođen doktorom Erveom Bosinom sa Instituta Luj Malarde, program uzgaja i pušta u svet neujedajuće muške komarce zaražene virusom Volbakija koji divlje ženke – koje ujedaju – čine sterilnim.
Slične inicijative, sa ciljem da se iskorene bolesti kao što su Deng i Zika, u toku su u zemljama kao što su Australija, Kolumbija i Kina.
Ali malo je zemalja postiglo stepen uspeha kao Tetiaroa, gde je nivo komaraca trenutno toliko nizak da „tim naprosto više uopšte ne hvata divlje ženke“, prema rečima Frenka Marfija, izvršnog direktora Društva Tetiaroe, nevladine organizacije koja nadgleda program sterilizacije.
„Uspeh programa nedavno je ubedio lokalne vlasti da finansiraju mnogo veću ustanovu za uzgoj koja može da omogući širenje programa i na druga pacifička ostrva“, kaže on.
Komarci nisu jedine napasti na čijem istrebljenju radi Društvo Tetiaroe. Pacovi predstavljaju veliki problem za ekosistem na atolu.
„Pacovi mogu da izazovu pad čitavog zemaljskog eko-sistema“, kaže Seli Espozito iz Konzervacije ostrva.
„U prošlosti, koristili smo helikoptere da bismo razbacivali mamce, ali smo nedavno po prvi put upotrebili dronove na Simor Nortu na Galapagosu.“
„Tetiaroa je teže okruženje, tako da je ovo sjajna prilika za dalje testiranje dronova i trebalo bi da nam pomogne da stvorimo utočište za ugrožene domaće vrste, kao što je Polinezijska golubica i Tuamotanska gazivoda.“
Možda najfuturističkiji projekat na Tetiaroi je Ostrvski digitalni avatar eko-sistema, koji koristi preglede svetlosnim otkrivanjem i klasifikacijom (Lidar) kako bi izradio 3D model.
Drugi podaci, o životinjama, biljkama, topografiji i tako dalje, takođe će biti uvršćeni kako bi se stvorio model koji može da predvidi kako će ostrvo reagovati u različitim scenarijima, od poplave do uvođenja nove vrste.
„Pregledi Lidarom daju nam 3D model fizičkih kontura ostrva, uključujući i sastav zemlje“, kaže naučni direktor Društva Tetiaroe Nil Dejvis – viši savetnik na Berklijevom institutu za nauku podataka.
„To vam je pomalo kao da ste provukli čitavo ostrvo kroz skener.“
Cilj tima je da dočara ekosistem čitavog atola – „od molekula nagore“ – kako bi pomogao lokalnim vlastima i zajednicama da procene buduće rizike i donose bolje odluke.
Eko-turizam je trend u porastu koji žele da iskoriste letovališta širom sveta, jer se ljudi trude da prave odgovornije izbore u svetlu klimatskih promena.
Na primer, Hotel i banja Parksajd u Kanadi, zajedno sa Brandom, jedno je od šačice letovališta koja su dobila platinasti sertifikat američkog Zelenog saveta za gradnju za liderstvo u dizajnu energije i životne sredine.
On ima zeleni krov od 290 kvadratnih metara i koristi jezera i rezervoare kišnice za odvod viška toplote u svom sistemu klimatizacije.
A glumac Leonardo Di Kaprio, aktivista visokog profila i redovni gost Branda – rešio je da 2020. godine otvori eko-ostrvsko letovalište Blekador Kaje blizu Belizea.
Ali sa turizmom koji s osam odsto doprinosi globalnoj emisiji gasova staklene bašte, prema jednoj skorašnjoj studiji objavljenoj u naučnom časopisu Prirodne klimatske promene, sva letovališta će morati da postanu ugljenički neutralna, ne samo ona koja za goste žele bogate iz celog sveta.
Pratite urednika za Tehnologiju i biznis Metjua Vola na Tviteru i Fejsbuku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
