Matematička gimnazija u Srbiji: Škola za svetske šampione znanja

Uz stepenice Matematičke gimnazije u Beogradu – jedine škole u Srbiji koja je specijalizovana za rad sa decom nadarenom za prirodne nauke – penjemo se na prstima.

Vrata svih učionica su otvorena, a u hodniku se razgovara šapatom.

U radnoj tišini, maturanti polažu probni završni ispit.

Zaokupljeni su testovima i glavu podižu samo da zagrizu parče slatkiša, jer šećer pomaže rad moždanih vijuga.

Iz klupa u kojima razmišljaju nad zadacima potekli su neki od najboljih matematičara i matematičarki na svetu – višestruki dobitnici zlatnih medalja.

• Šta je matematika: Između brojeva i stvarnosti
• Čovek koji je proslavio Ajnštajna u svetu
• Kuća mudrosti – mesto nastanka savremene matematike

„Ja sam ovde naučila da radim za sebe, zato što to volim, što mi je možda i najznačajnija lekcija“, kaže osamnaestogodišnja Milica Vugdelić, učenica trećeg razreda.

Đaci ove čuvene obrazovne institucije upisuju najbolje svetske univerzitete i kasnije rade na nekim od najistaknutijih naučnih instituta od Istoka do Zapada.

A pojedini se i vraćaju u Srbiju.

„Posebno smo ponosni što deo bivših učenika dolazi da predaje u Matematičkoj gimnaziji – bez njihovog zalaganja, ova škola koja je i nastala iz velikog entuzijazma ne bi mogla da opstane“, kaže za BBC na srpskom direktorka škole Mirjana Katić.

Priča Matematičke gimnazije počela je pre 55 godina – 17. maja 1966. godine, kada je Skupština grada Beograda donela je Rešenje o osnivanju škole.

„Ovde nas uče da volimo to što radimo“

Milica Vugdelić i Dobrica Jovanović su dvoje osamnaestogodišnjaka iz Beograda.

Ona ide u treći, a on u četvrti razred Matematičke gimnazije.

Oboje slobodno vreme provode u bavljenju sportom.

Pored toga, Dobrica povremeno svira gitaru, a Milica crta i ponekad slika.

Ipak, dvoje tinejdžera od njihove generacije izdvaja izuzetan uspeh na takmičenjima u matematici i fizici.

U prethodnih godinu dana, Milica je osvojila zlatnu medalju na Evropskoj matematičkoj olimpijadi za devojke.

Dobrica je za to vreme kući doneo dva zlata – na Međunarodnoj olimpijadi iz matematike i Evropskoj olimpijadi iz fizike.

Početak – u specijalnim odeljenjima Matematičke gimnazije u koje su krenuli kao sedmaci – nije bio lak, kažu.

„Svi prolaze kroz šok da su odjednom u okruženju gde su svi talentovani za matematiku i žele da rade“, objašnjava Milica.

Kao đaci koji do tada nisu morali mnogo da se spremaju za kontrolne iz prirodnih predmeta, odjednom više nisu bili tako sjajni.

„Naviknete se da budete najbolji u odeljenju iz matematike i fizike i to bez ikakvog truda, a onda dođete u Matematičku gimnaziju i krenu loše ocene“, objašnjava Dobrica.

Bilo je, priznaju, dvojki i trojki.

„To su mi najdraže ocene jer su me naučile da razmišljam kada sam pod stresom, ali i da ocene uopšte nisu važne“, dodaje Milica.

Dobrica će od septembra studirati na Masačusetskom tehnološkom institutu u američkom gradu Boston.

Milica bi u budućnosti volela da se bavi teorijskom matematikom, a Dobrica teorijskom fizikom.

„Ovde nije bitno da li ste najbolji u odeljenju, da li ste uopšte dobar đak ili niste – nauče vas da je samo važno da radite i od tog trenutka je sve moguće“, kaže Milica.

• Kako da znate da li patite od sindroma uljeza
• Strah od matematike – srce brže radi, znoje se dlanovi, ali rešenje postoji

Dobrica objašnjava da mu trebalo vremena da stekne radne navike.

„Kad sam došao u Matematičku gimnaziju, bio sam prilično lenj“, kaže.

„Zadatke sam rešavao zabave radi, a nisam hteo da budem štreber – imao sam predstavu da je rad nešto loše.

„Na kraju sam postao najveći štreber – ova škola mi je pomogla da se opustim i shvatim da nema ničeg lošeg u tome da radim nešto što me ispunjava, što mi je zabavno i čini da se osećam dobro“, priča Dobrica.

Vremenom je, kako kaže, nestao „osećaj sramote zato što se spremam“.

Takmičenja su ih podstakla da još više rade.

„Ovde vas uče da budete ambiciozni, a takmičenje samo pojačava motivaciju“, priča Milica.

Počeci: Uprkos komunističkoj uravnilovki

Matematička gimnazija osnovana je po ideji matematičara Milice i Vojina Dajovića, koji su osmislili program i postali prvi profesori.

„Njih dvoje su bili vizionari, koji su shvatili da ako država želi da školuje naučni kadar, treba da postoji škola gde će se učenici nadareni za prirodne nauke moći da razvijaju svoj talenat“, kaže Katić.

Uzor su, kako navodi, bile slične škole u Sovjetskom Savezu, u kojima se po naprednom programu izučavale matematika i fizika.

„To je bio veliki poduhvat, pre svega zato što nije bilo tako lako doći do literature koja je danas dostupna na jedan klik“, dodaje direktorka.

Osnivanje škole finansirao je Grad Beograd na čijem je čelu tada bio Branko Pešić, jedan od omiljenih gradonačelnika u istoriji prestonice, upamćen po tome što je uvek pronalazio način da obezbedi novac za projekte u koje je verovao.

Zid zahvalnosti

Na izdvojenom mestu u školi nalazi se Zid zahvalnosti – znak pažnje svima koji su dali veliki doprinos da škola nastane i opstane.

„Napravili smo ga pre četiri godine, u želji da se odužimo pionirima srpske matematike, kojima dugujemo postojanje ove škole“, kaže direktorka Katić.

Poruka je dvostruka, objašnjava.

„Želimo da vaspitavamo učenike koji imaju da kažu hvala, a takođe da ih inspirišemo primerima ljudi koji su posao radili srcem i dušom“, navodi.

Katić tvrdi da je u komunističkoj Jugoslaviji ideja naišla na protivljenje jednog dela političara.

„Pojedini su smatrali da je elitistički izdvajati određenu grupu prema talentu“, objašnjava.

Krajem sedamdesetih, obrazovna reforma Stipe Šuvara zbrisala je Matematičku gimnaziju, koja je postala još jedna u nizu takozvanih šuvarica.

Ove škole, skrojene po meri socijalizma, akcenat su stavljale na obrazovanje potrebno za bavljenje proizvodno-uslužnim zanimanjima, dok je spremanje đaka za bavljenje intelektualnim profesijama ostalo u drugom planu.

Ipak, škola je zadržala reputaciju.

„Oni koji pamte ta vremena pričaju da su čak i u tom periodu ovu školu upisivali najbolji đaci“, dodaje direktorka.

• Komunistički manifest: Ideološka lektira levičara
• „Hej Sloveni“, pesma koja je bila više od jugoslovenske himne

Sa ukidanjem šuvarica 1988. godine, ponovo počinje da radi kao specijalizovana gimnazija.

„Tada počinje zlatno doba Matematičke gimnazije, a najveći uspesi po kojima je ova škola tako čuvena desili su se upravo u poslednjih tridesetak godina“, navodi Katić.

Svetski prvaci: Ko su đaci Matematičke gimnazije

Narandžasti hodnici škole puni su fotografija najboljih đaka, dok se u kancelariji direktorke svetlucaju pehari i plakete.

Ovi mladi nisu izuzetni za pojmove svoje škole, već među njima ima i svetskih prvaka.

Kroz 55 godina dugu istoriju škole, učenici Matematičke gimnazije su samo na međunarodnim olimpijadama i balkanijadama iz matematike, fizike, informatike, hemije, astronomije i astrofizike, osvojili su 634 medalje – 87 zlatnih, 233 srebrne i 314 bronzanih.

Teodor fon Burg je najbolji takmičar ne samo u istoriji škole, već čovek koji je 2011. poneo svetsku titulu najboljeg takmičara iz matematike svih vremena.

To je zaslužio osvojivši četiri zlatne medalje na Međunarodnim takmičenjima iz matematike, ali i jedno srebro i jednu bronzu kao dečak.

„Danas je drugi u svetu, a posebno smo srećni što se on septembra vraća u naše redove, pa će predavati u Matematičkoj gimnaziji“, ističe direktorka.

Titulu najbolje takmičarke na svetu je 2019. ponela je Jelena Ivančić, koja je iste godine takođe osvojila zlatnu medalju na Međunarodnoj olimpijadi iz matematike.

Ivančić je 2017. osvojila i zlatnu medalju na Evropskoj matematičkoj olimpijadi za devojke.

„Ona je jedina devojka u istoriji države koja može da se pohvali takvim uspehom“, kaže direktorka.

Katić navodi da „kada se pogledaju uspesi učenika generacije u poslednjih desetak godina, to je neverovatno šta su postigli“.

„Sada sanjamo o Nobelovoj nagradi i Filcovoj nagradi za matematiku“, navodi.

Mnogi bivši učenici Matematičke gimnazije kasnije se bave naukom.

Ipak, ima i onih koji su otišli u potpuno druge profesije.

Među njima su vaterpolista Slobodan Soro, odbojkaš Rajko Jokanović, operska pevačica Marija Jelić, glumica Sanja Živanović i reditelj Milorad Milinković.

Upoznajte srpsku naučnicu koja radi za NASA

Kako je Matematička gimnazija organizovana?

Škola svake godine upisuje 100 đaka u prvi razred gimnazije.

Osim toga, postoje specijalizovana odeljenja pri Matematičkoj gimnaziji za sedmake i osmake, u koje se svake godine prima četrdeset učenica i učenika.

Odeljenja su manja neko u drugim državnim školama – po dvadesetoro đaka.

„Matematika se izučava po disciplinama, a pored toga akcenat je na fizici i informatici“, objašnjava direktorka.

U manjem obimu, izučavaju se i društveni predmeti – srpski i engleski jezik, istorija, psihologija, filozofija i sociologija.

Pored toga, pri školama u Nišu i Novom Sadu postoje odeljenja koja rade po programu Matematičke gimnazije.

Škola se finansira od donacija države, ali kako su, prema rečima direktorke, „ova sredstva ograničena“, ima sopstvenu fondaciju, a takođe je pomažu bivši učenici i kompanije.

Direktorka dodaje da se, po završetku srednje škole, mnogi učenici upisuju, na „prestižne univerzitete u Velikoj Britaniji i Americi, poput Oksforda, Kembridža i Masačusetskog tehnološkog instituta“.

Skupština Srbije je 2019. proglasila Matematičku gimnaziju instituciju od posebnog nacionalnog značaja.

„Nema veće istine od matematike“

Život takmičara ume da bude stresan – pored rada, potrebno je pronaći način da se nosite sa pritiskom i nervozom koje se javljaju zato što postoji mogućnost neuspeha.

„U drugoj godini, kada sam mnogo vežbao i nervirao se, mnogo sam i grešio.

„Uspeh je došao kasnije – kada sam uspeo da se opustim i da više razmišljam o zadacima, a manje o takmičenju“, kaže Dobrica.

Učenje i spremanje im je promenilo pogled na svet – počeli su da primećuju matematiku „svuda oko sebe“.

„Ponekad šetam ulicom, vidim registraciju na kolima i primetim da je prost broj“, kaže Dobrica.

„Mene mnogo nerviraju pločice u jednoj ulici u Beogradu kojom svakoga dana idem u školu – vidim da su donekle raspoređene nasumično, onda pokušavam da uočim u tome neku pravilnost i to me odvede na razmišljanja o matematici“, nadovezuje se Milica.

Kroz školovanje su otkrili i lepotu u nauci.

„Kad naučite matematiku, počnete na to da gledate kao na umetnost, jer zaista ima prelepih rešenja“, objašnjava Dobrica.

„A shvatite i da ne postoji ništa u univerzumu što je veća istina od matematike“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]