Lesor i Petrušev — Ubrzno nakon poslednjeg zvuka sirene, Matijas Lesor dva puta je odgurnuo Filipa Petruševa

Umesto radovanja u danima posle pobede u derbiju protiv Crvene zvezde, Matijasa Lesora, francuskog košarkaša beogradskog Partizana, čeka – krivična prijava.

Košarkaški klub Crvena zvezda tužio je Lesora „zbog nasilničkog ponašanja i mučkog udaranja“ Filipa Petruševa, igrača crveno-belih, navodi se u saopštenju beogradskog tima.

Francuz je posle utakmice 21. kola regionalne ABA lige i pobede njegovog tima dva puta odgurnuo Petruševa u predelu grudi i vrata.

Marko Marović, beogradski advokat, kaže za BBC na srpskom da je ovo „prvi put da čuje“ da se u Srbiji protiv igrača pokreće krivični postupak za ovakvu vrstu istupa.

„Smatram da nema osnova za kažnjavanje za nasilničko ponašanje na osnovu člana 344a Krivičnog zakonika, jer nisu ostvareni bitni elementi krivičnog dela.

„Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama nasiljem se smatra i fizički obračun između učesnika, ali je moje mišljenje da se ovo ne može podvesti pod ‘fizički obračun'“, ističe Marović.

Prema ovom zakonu, za onog ko „učestvuje u fizičkom obračunu na sportskoj priredbi“ zaprećena je kazna od 30 do 60 dana zatvora i novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara.

Advokat Marović smatra da da će organi lige sprovesti detaljnu analizu i ostavlja mogućnost sprovođenja disciplinskog postupka.

„Sigurno da ovo nije pozitivna stvar, neprimerena je reakcija i nije dobar model ponašanja“, dodaje.

Nasilje u sportu, „bez obzira da li su akteri navijači ili sportisti“, uglavnom se sprečava i suzbija „represivnim pristupima, odnosno sankcionisanjem“, kaže Ljiljana Stevković, profesorka Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER), za BBC na srpskom.

„Pažnja je usmerena na generalnu prevenciju, ali je neophodno znatno veće zalaganje za primenu socijalnih i edukativnih programa“ kojima bi se smanjila učestalost nasilničkog ponašanja, navodi autorka studije „Nasilničko ponašanje na sportskim priredbama – normativna rešenja i problemi u Srbiji“.

Šta propisuju zakoni?

Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, licu koje „fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe“ zaprećeno je kaznom zatvora od jedne do pet godina i novčanom kaznom.

Zakonom nije posebno određeno da li se kazna razlikuje za direktne učesnike i posetioce sportskih događaja.

Advokat Marko Marović navodi da se član 344a Krivičnog zakonika, iako on to izričito ne definiše, odnosi prevashodno na navijače.

„Smatram da su učesnici deo drugačije borbe i odnosa, pogotovo u fizičkim sportovima sa kontaktom“, kaže.

Nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama smatra se, između ostalog, „fizički napad na učesnike sportske priredbe, odnosno fizički obračun između učesnika na sportskoj priredbi“, dodatno je opisano u Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Advokat Marović smatra da u „slučaju Lesor“ nema elementa krivičnog dela.

Čak ni prema Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama ovaj akt se ne bi mogao okarakterisati kao „fizički obračun“, kaže.

„Nije nastala ni materijalna ni nematerijalna šteta za igrača Zvezde, koji može da pokrene postupak, ali to bi bio predmet parničnog, a ne krivičnog spora“, smatra on.

Pravilnikom regionalne ABA lige za sezonu 2021/22, poslednjem javno dostupnom na sajtu takmičenja, utvrđeno je da se „fizička agresija ili pokušaj fizičke agresije“ smatraju „ozbiljnim prekršajem“.

Na isti način okarakterisana su „sva dela i bilo koja vrsta ponašanja koje direktno ili indirektno dovodi do ili poziva na nasilje“, dodaje se.

Propisane su i kazne za ozbiljne prekršaje:

Novčana kazna u iznosu od 7.001 do 50.000 evra;
Zabrana pristupa dvoranama na od jedne do četiri godine;
Privremena diskvalifikacija na razdoblje od jedne do četiri godine ili za tri ili više utakmica;
Trajna diskvalifikacija.

Kako je došlo do sukoba na košarkaškom derbiju?

Na samom početku poslednje četvrtine meča između Partizana i Crvene zvezde posle kontakta sa Petruševim, Lesor se našao na zemlji.

Kada su sudije zaustavile igru, Francuz je ustao i krenuo ka košarkašu crveno-belih, ali ga je zaustavio saigrač Zek Ledej.

Sudije meča odlučile su da nema potrebe za sankcionisanjem ni jednog, ni drugog igrača, pa je meč nastavljen.

Do okršaja je ipak došlo neposredno posle poslednjeg sudijskog zvižduka, kada je Lesor dva puta odgurnuo Petruševa – po jednom u predelu grudi, te vrata i glave.

Igrači, treneri i funkcioneri oba tima ušli su na teren i uspeli da spreče dalji sukob.

‘Rat’ saopštenjima i izjavama

Željko Obradović, trener košarkaša Partizana, posle meča nazvao je potez francuskog igrača „nepotrebnim“ i izvinio se Filipu Petruševu.

„Ako je i bila neka provokacija, to nije razlog da se onako reaguje na kraju utakmice, ako mene pitate“, rekao je Obradović na konferenciji za medije.

Iz Crvene zvezde ubrzo su izdali saopštenje u kojem pozivaju rukovodstvo ABA lige da „uličarsko ponašanje“ Matijasa Lesora kazni suspenzijom „do kraja lige“ zbog „udaranja pesnicama, a ne odgurivanja, kako mnogi tvrde“, Filipa Petruševa.

Lesor se ubrzo posle utakmice izvinio „navijačima i ljudima koji nas podržavaju, i onima koji vole sport“, ali ne i Petruševu.

Kako je rekao, „nije napao, već reagovao“ na poteze mladog košarkaša crveno-belih.

„Osetio sam potrebu da zaštitim sebe i moje dostojanstvo nakon brojnih provokacija i nakon što me je dotični u četvrtoj četvrtini udario. Ne toliko jako, ali dovoljno da mi izbije vazduh“, tvrdi Lesor.

Iz Crvene zvezde tvrde da su reči francuskog košarkaša „neistinite“, a njihov košarkaš otišao je i korak dalje – dao je izjavu u prostorijama beogradske policije, potvrdio je Miodrag Ražnatović, košarkaški agent i vlasnik agencije Beobasket, koja zastupa Petruševa.

„Dobio je poziv od MUP-a da da izjavu u svojstvu građanina i to je uradio. Nevoljno, ali izbora baš i nema, jer u protivnom može doći do privođenja“, poručio je u objavi na Tviteru.

Dodao je da se Petrušev, „ukoliko dođe do krivičnog postupka, neće pridružiti krivičnom gonjenju“, kao i da nema želju da se događaji viđeni na večitom derbiju „prenesu sa sportskog na druge terene“.

Kako sprečiti nasilje među sportistima?

Ne postoji „pouzdan odgovor“ o udelu sportista u incidentima na sportskim događajima zbog manjka istraživanja u ovoj oblasti, kaže Ljiljana Stevković, profesorka Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER).

„Na našim prostorima su gotovo izuzetak, dok su svetska istraživanja više usredsređena na nasilje u kojem su akteri navijači i navijačke grupe, prvenstveno u kontekstu huliganizma na i u vezi sa fudbalskim utakmicama“, objašnjava.

Ipak, učešće sportista u nasilnim incidentima na sportskim priredbama „nije nepoznanica“, dodaje profesorka.

„Ako želimo nešto da promenimo, moramo poći od osnova, od iskorenjivanja kulture nasilja koja je prihvatljiva u društvu, u sportu u interpersonalnim odnosima.

„Neophodna je i primena propisa, dosledna i bez izuzetka, preuzimanje odgovornosti, lične i kolektivne – postojeći propisi ne smeju biti samo mrtvo slovo na papiru“, objašnjava Stevković.

Još jedan od problema zbog kojih dolazi do nasilja je i „kultura u sportu, koja počiva na filozofiji pobede po svaku cenu“, smatra profesorka Ljiljana Stevković.

Kako kaže, bitna je i uloga trenera, koji bi trebalo da imaju pozitivan uticaj na sportiste.

„Naravno, ne mogu da kontrolišu krajnji ishod i ponašanje igrača u interakciji sa drugim igračima.

„Ali, osudom nasilja, promovisanjem ponašanja koje je u okvirima dozvoljenog, uz istovremeno insistiranje na strogoj primeni pravila unutar kluba, neposredno posle incidenta, mogu doprineti da se uključenost igrača u nasilne interakcije sa drugim igračima svede na minimum“, zaključuje Stevković.

Incidenti sportista sa sudskim epilogom

Obraćanje policiji, sudstvu i tužilaštvu posle verbalnih i fizičkih okršaja na terenu nisu previše česta pojava, ali je u prošlosti bilo sukoba koji su okončani pravosnažnim presudama.

Bivši golman Fudbalskog kluba Partizan, Đorđe Pantić, na utakmici protiv Crvene zvezde 2005. napao je Boška Jankovića, fudbalera rivalskog kluba, zbog čega je posle dogovora sa Drugim opštinskim tužilaštvom u Beogradu morao da izdrži kaznu od 30 sati društveno-korisnog rada u Zavodu za transfuziju krvi.

Iste godine, u beogradskoj Hali Pionir (danas Hala Aleksandar Nikolić), meč između košarkaša Partizana i Hemofarma prekinut je zbog masovne tuče na terenu, čiji su epilog, između ostalog, bile puknuta arkada i polomljen nos igrača vršačkog tima.

Košarkaši Partizana Dejan Milojević, Novica Veličković i Predrag Šuput, kao i rivali iz Hemofarma Vladan Vukosavljević i Slavko Stefanović pozvani su na razgovor sa istražnim sudijom, ali sudskog epiloga nije bilo, prenosi list Kurir.

Pet godina kasnije, u duelu istih klubova došlo je do nove tuče, a košarkaš Partizana Jan Veseli ostao je bez dva zuba, ali ni tada nije bilo razrešenja pred sudom.

U finalu Košarkaške lige Srbije 2014. godine izbio je okršaj između igrača Crvene zvezde i Partizana, kada je američki igrač Demarkus Nelson bacio na pod Nikolu Milutinova, tada centra crno-belih.

Posle isključenja većine igrača, meč je završen pobedom Zvezde, koja je utakmicu okončala sa pet košarkaša u timu, dok su za Partizan nastupala trojica.

Incidenata je bilo i 2008. godine na večitom fudbalskom derbiju između Partizana i Crvene zvezde, kada su se sukobili Ibrahim Gaj, defanzivac crveno-belih, i Almami Moreira, vezista Partizana.

Gaj je tom prilikom uhvatio za vrat igrača crno-belih, a obojicu je sudija isključio sa utakmice.

Sudskog epiloga nije bilo, ali je Disciplinska komisija Fudbalskog saveza Srbije Gaju odredila kaznu od četiri utakmice odsustva, a Moreira je morao da pauzira jedan meč.

Do sukoba je došlo i posle meča finala Kupa Srbije u odbojci, kada je Partizan nadigrao novosadsku Vojvodinu, a Petar Krsmanović, igrač novosadskog tima, krenuo da se obračuna sa igračima crno-belih i odgurnuo jednog od njih.

Ipak, igrači oba tima sprečili su incident.

Jedna od najčuvenijih tuča na košarkaškom terenu u ovom veku odigrala se u Atini, kada su se na Akropolis kupu u Atini sastale Srbija i Grčka tokom priprema za Svetsko prvenstvo.

Miloš Teodosić i Adonis Focis započeli su tuču, da bi nekoliko trenutaka kasnije Nenad Krstić, tadašnji srpski kapiten, stolicom gađao Janisa Buruzisa, centra grčke selekcije.

Krstić je, kako je nedavno ispričao u podkastu „Jao Mile“, posle toga bio priveden u policiju, kao i kod tužioca, gde je dao izjavu o događajima na terenu u Atini.

Kasnije je saznao da mu se sudilo u odsustvu, te da mu je određena uslovna kazna zatvora na teritoriji Grčke.

Sudska praksa: Mogu li treneri i igrači da odgovaraju?

Sukob dvojice trenera na ženskoj rukometnoj utakmici 2012. između rukometašica iz Bora i Jagodine stigao je i do Vrhovnog kasacionog suda, iako mnogim ljubiteljima sporta nije bio jednako zanimljiv kao incidenti na „večitim derbijima“.

Viši sud u Smederevu osudio je učesnike u ovom incidentu na po godinu dana zatvora uslovno, kao i na 100.000 dinara novčane kazne zbog nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi, da bi Apelacioni sud preinačio presudu i oslobodio ih krivične odgovornosti.

Odluku su obrazložili time što „okrivljeni, kao učesnici sportske priredbe u svojstvu trenera rukometnih ekipa, ne mogu biti izvršioci navedenog krivičnog dela, jer učesnici sportskog takmičenja imaju svojstvo obaveznog i dozvoljenog učesnika sportskog takmičenja, ne mogu biti ni aktivni ni pasivni subjekt ovog krivičnog dela“.

Ipak, Vrhovni kasacioni sud je preinačio odluku Apelacionog suda i usvojio prvobitnu presudu.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva: